Александар Недић: Мало поноса не шкоди

Без обзира што добар део српске јавности верује да је Србија суверена земља која сама одлучује о властитој судбини и предузима кораке у складу са властитим интересима то нажалост није тачно. Већ смо се навикли да нам важне одлуке у економској сфери диктирају страни банкари и финансијске институције. Отпуштање прекобројних, смањивање плата и пензија, радно законодавство...

Није тајна ни да смо прихватили „туторе“ у одбрамбеној сфери и да се о реформама у систему одбране питају више страни саветници него генералштаб. Дипломатија је већ постала поље иживљавања трећих помоћника у анонимним секретаријатима држава „међународне заједнице“.

У недељу смо се уверили да су ствари отишле и корак даље. Србија је добила и налогодавце у сфери морала. На „полицијској паради“ (ово би био прави назив јер је полицајаца било двадесет пута више него учесника „оне“ параде) добили смо лекције како треба да изгледа Србија у „новом светском поретку“. Не верујемо да се хомосексуалци данас боље осећају него пре два дана. Не верујем да су им права битно унапређена а они боље прихваћени у свом окруђењу.

Оно што је сигурно то је да су њихови активисти и лобисти одрадили оно за шта су били плаћени и подржавани.  И овај пут ЛГБТ активисти покушали су да одиграју улогу тројанског коња у морални и друштвени живот Србије. Они  су били оруђе да се Србији и Србима удари печат нетолеранције, хомофобије и још понечега. Није довољно што је побеђена, Србија мора бити и ПОНИЖЕНА.

И тако опет долазимо на причу о слободи и суверености. Слобода мора нестати из речника и из свакодневног живота а општа несигурност мора постати основни осећај сваког човека. Мислите да је стан ваш, покушајте да не платите неколико рата за кредит или струју а на вратима ће вам се појавити приватни извршитељи.

Покушајте да не вакцинишете децу, пробајте да их учите да је (у складу са нашим уставом) брак заједница мушкарца и жене, пробајте да гласно кажете да је „оно што нам се десило 1999.године“ била агресија....

Покушајте и видећете да су ваше илузије о слободи само празна прича, држава је у име неких других вредности већ дубоко зашла у вашу приватност моделирајући је за потребе новог светског поретка. Поретка у коме нема места за емоцију, за солидарност, за било какву врсту заједнице. Само скуп радника-робова и потрошача.

Моћници су исувише запослени уређивањем света па су тренутно уређивање Србије препустили „квинслишкој влади“ у Београду. У недељу смо видели да ће она поред медија и просвете за спровођење налога употребити апарат физичке принуде.

И на крају мала молба. Престаните са приказивањем великог брата из дома Вучића. Ваљда још неко спасава децу осим њега, ваљда још неко ради по цео дан. Ваљда ће још неком пензионеру смањити пензију осим његовим родитељима (узгред колика је била плата кад им је толика пензија), где су камере кад туку нашу браћу.

Било је и раније окупација и квинслинга. Милан Недић се заклео окупатору  и верно му служио три године. Али чак ни он није прихватио да шаље наше војнике на источни фронт, чак се ни он није усудио да одрекне Краља који се привремено сместио у Лондону, чак ни он није смео да такне у породицу и православну веру. Ова окупација је много опаснија јер нам улази у домове и главе.

Стогодишњица је Великог рата, ми смо наводно победили. А у недељу је, у граду који су Немци више пута бомбардовали,  немачки амбасадор предводио поворку бораца против србског моралног система. А гле чуда, обезбеђивала их је србска полиција и жандармерија.

Аутор: Александар Недић, члан Србског либералног савета

Извор: Двери