BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Погледајте који су то Срби уписани у Гинисову књигу рекорда и зашто

Погледајте који су то Срби уписани у Гинисову књигу рекорда и зашто
11.03.2013. год.

 ИЗ штампе је управо изашло 57. издање Гинисове књиге рекорда за 2013. годину, у коме су се нашли најтежа спортисткиња на свету, највиши пас, најмањи бик, али не и наша србска највећа кобасица. Очигледно да није било времена да се упише рекорд са Кобасицијаде у Турији, где су наши мајстори направили најдужу кобасицу на свету дугу 2.029 метара, која тежи 2,3 тоне.

 
У овој књизи светских чудеса, која се објављује на 22 језика у више од 100 земаља и очекује да буде продата у 2,7 милиона, има још наших људи и наших рекорда – објашњава Драган Филиповић, писац и књижар, који тврди да је ова књига једна од најчитанијих, али и најкраденијих на свету.
 
Рекордер за Гиниса је у децембру 2012. постао и наш кунг-фу борац Десимир Стојковић, који је успео да за 60 секунди нунчакама 168 пута удари задату мету.
 
- Придржавајући се правила Гиниса, успео сам да у боксерски џак ударим више од 100 пута, колико је износио претходни рекорд. Покушао сам 2009. да се упишем, али сам тада радио ударце у ваздух, 150 за 60 секунди. Међутим, по Гинисовим пропозицијама мора да се удара у мету, и то сам постигао у присуству комисије – каже шампион Десимир Стојковић.
 
Од када се 1955. појавило прво издање Гинисове књиге рекорда, на хиљаде људи, па и нас Срба, пожелело је да буде уписано на списак рекордера у многобројним категоријама. Већ у том првом издању нашао се наш човек Деметријус Филиповић, који је са 110 година у то време био трећи на листи најстаријих становника планете.
 
- Стјуардеса Весна Вуловић је после експлозије “Јатовог” авиона 26. јануара 1972. изнад села Србска Каменице у Чехословачкој уписана код Гиниса као рекордер у слободном паду са 10.160 метара. Весна је титулу за Гинисов рекорд уручио Пол Макартни. Боксер Миодраг Стојановић Гидра је 1986. за 24 сата урадио 29.449 трбушних склекова и ушао у Гинисову књигу рекорда. Моника Селеш је 1990. била најмлађа победница у историји Ролан Гароса. Моји пријатељи Јова Радовановић и група “Седморица младих” су потом уписани као рекордери у дружењу на музичкој сцени, јер су заједно од 1959. свирали наредних 41 годину – сећа се њихов пријатељ новинар Раде Бакрачевић.
 
У књигу рекорда фирма “Гинис” је сама уписивала необична, спонтана чудеса људи и природе, па је тако и наш бик Фердинанд из Мионице био првак света у тежини од 2.200 кила. Град Београд је 1992. ушао у Гинисову књигу рекорда као метропола са највише засађених садница – 502.000. Пре две деценије Владимир Биреш, техничар из Старе Пазове ушао је и у Гинисову и у Риплијеву књигу чуда, возивши бицикл уназад, док је истовремено ударао лопте рекетом за тенис.
 
Најактрактивнији од Срба је Славиша Пајкић из Пожаревца, познатији као Биба Струја, који кроз своје тело спроводи струју од 20.000 волти. У рекордере се уписао 1983. када је додирнуо неколико хиљада волти и потом пржио виршле голим рукама.
 
Последњих година, како је навала рекордера постала велика, “Гинис” организује специјалне комисије за такмичења. Срби су и у таквим условима имали доста успеха.
 
Војислав Мијић, директор “Шабачког маратона” је постао троструки гинисовац у маратонском пливању. Београђанин Давор Нововић је пливајући 2010. године за 46 дана прешао Амазон, од Аталаја до Белена, у дужини од 5.450 километара.

- Милован Милутиновић, прави србски Супермен из Ужица, истрчао је у Лондону пре званичног отварања Олимпијских игара два светска рекорда. Први на 100 метара са 45 килограма терета налеђима за 25 секунди и други на 100 метара за минут и 39 секунди са четири џака песка од по 50 килограма. Два је носио испод пазуха, а друга два обешена на грудима и леђима. Атракција је била и у томе што је овај Србин дошао пешице из Ужица у Лондон – објавили су сви британски медији у јулу прошле године.
 
Поред тога што су се исказали као спортски рекордери, Срби су код Гиниса уписивани и као одлични кувари и шампиони великих залогаја.
 
- Сто за десет особа намењен прослави доделе Нобелове награде у хотелу “Гранд” поставио сам за три минута и 15 секунди и постао Гинисов рекордер – открива Славко Лукач, из Дрвара, који је у Ослу радио као конобар.
 
Списак званичних србских рекорда за 2011. показује да смо најјачи у кухињи, јер смо власници најобилнијег јела од купуса. Тачно 10.374 сарми скувао је мајстор Золтан Гали из Аде, које су биле тешке 1.400 килограма. Милијан Стојанић, кувар из Косјерића, скувао је највећу количину чорбе на свету. У четири метара дубоком и три метра широком казану, 12 сати је кувао чорбу, за коју је утрошено четири тоне поврћа и само једна врста зачина. Нишки посластичар Звонко Михајловић умесио је највећу и најслађу торту, дугу 140 метара и тешку 2.200 килограма.
 
- Мало је познато да је Србин првак света у популарној компјутерској игрици ФИФА 2010. Ненад Стојковић је као амерички такмичар, на завршном турниру у Барселони 2010. био најбољи од укупно 775.000 играча. Власник највећег опанка на свету, дугачког 265 и широког 105 центиметара, јесте Миодраг Јевтић из Свилајнца. Највећу параду “дачија” аутомобила извела је компанија “Рено-Нисан Србија” – набраја нам новинар Раде Бакрачевић, сакупљач светских атракција.
 
Он подсећа на то да ће у мају чланови комисије Гинисове књиге рекорда у Мионици на највећој ливади присуствовати премеравању највећег народног кола на планети. Чланови фолкорних група се спремају да одиграју “Колубарски вез” са до 5.000 играча у колу и поставе нови србски Гинисов рекорд.


  • Извор
  • БКТВ


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ


Многобројне обавезе, као што је посао, брига о породици, одржавање пријатељстава већини особа одузимају много времена, па они често требају помоћ. Зато су ту ситнице, као што су геџети...

Црвена армија је више од две године покушавала да потисне непријатеља даље од града. То је постало могуће тек након победе у Курској бици и дефинитивне промене тока рата. ...


Генерални директор компаније Даниил Бренерман рекао је да се сада ради на цивилној сертификацији овог авиона

У периоду ренесансе, који је обиловао културним и друштвеним п


Електрични алати су неизоставни део сваке мајсторске радионице, пружајући не само ефикасност, већ и олакшавајући многе радне процесе. Са све већим напретком технологије, постали су све софистициранији и прилагођени...


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА