BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

РЕКЛИ СУ О ''ГЛАСУ ХОЛМИЈЕ''

 РЕКЛИ СУ О ''ГЛАСУ ХОЛМИЈЕ''
09.03.2013. год.

 РЕКЛИ СУ О ''ГЛАСУ ХОЛМИЈЕ''ЧАСОПИСУ ЗА КЊИЖЕВНОСТ,ИСТОРИЈУ И КУЛТУРУ КОЈИ ИЗЛАЗИ НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ И ЋИРИЛИЧНОМ ПИСМУ-СЈЕДИШТЕ РЕДАКЦИЈЕ ЈЕ У БЕРАНАМА:

РИЈЕЧ УРЕДНИКА
ГОРАН КИКОВИЋ,главни и одговорни уредник''Глас Холмије''.
Зашто Глас Холмије? .
У временима поремећеног система вриједности, кад носиоци новог глобалног поретка настоје да традиционалне културне и историјске вриједности потисну у страну и на видно мјесто истакну нешто што нема додирних тачака са урођеном духовном снагом нашег народа, група ентузијаста, окупљена око Србско- историјско-културног друштва „Никола Васојевић“ одлучила је да покрене часопис „Глас Холмије“ и тако да допринос очувању свега напредног, по чему смо се кроз вјекове препознавали у културном и научном свијету. Познато је да се некада област око свете васојевићке планине Ком, гдје живи највеће србско племе, називала Холмија, што нас је и опредијелило да часопис понесе назначено име. Учинили смо то убијеђени да је управо Ком, тај див међу планинама, давао горштачку и интелектуалну снагу народу овога краја, потребну да би се опстало на овим просторима и одољело бројним ударима различитих завојевача, који су настојали да поробе поносно Васово племе и избришу га са мапе живих. Тим прије, јер је о Холмији као држави, односно кнежевини маштао и један од најобразованијих Васојевића Никола Милошевић Васојевић, познат као Никола Конзул, кога је 30. маја 1844. године смрт претекла да своју замисао спроведе у дјело. 
Настојаћемо да се између корица овог часописа нађе све оно што завређује пажњу са жељом да, између осталог, као будни хроначари свога времена, одбранимо србски језик и ћирилично писмо, које је вјековима постојало на Светим водама Лима. Исто тако, тежићемо да, кроз писани траг, саопштимо и сачувамо научну истину о нашем вјековном трајању, држећи се гесла: “Будимо узорни потомци , да би били часни преци“. 
Зато вас уважени читаоци, овим путем, позивамо на сарадњу, убијеђени да ћете подржати наш подухват, како би заједнички одговорили постављеном задатку. Ваш суд и сугестије биће главне одреднице нашег будућег дјеловања, јер глас народа је Божји глас кога треба уважавати, онако како су Васојевићи уважавали и у својим срцима носили аманет прадјеовски у коме станује нада за неко боље сјутра. На путу до тог бољитка потребна су нам оштра пера и пуно духовног мастила, које ће оставити трајни запис јачи од огња и мача, који виси над нашим главама. Увјерени да је Бог Васојевићима и у овим тешким вренемим тако нешто и подарио нудимо вам „Глас Холмије“, или боље речено „Глас истине“, у нади да ће завриједити вашу пажњу и интересовање. 

1.Добрашин Јелић књижевник из Београда:
…''Овај број јесте подсјетник, али доноси и најновије вијести из области стваралаштва, које нијесу за један дан, које трају и које ће трајати, које се, дакле, прикључују традиционалним вриједностима.
реченица потире сваку сумњу у васојевићки сепаратизам, на шта би упућивало историјски предложак – идеја Николе Васојевића Милошевића да, на простору Васојевића, створи државу, коју је назвао Холмија, што би могло да значи: Брђанска земља. Он само хоће да Срби у Васојевићима, и ма гдје у Црној Гори, буду равноправни са онима грађанима Црне Горе који се не изјашњавају као Срби. Јер, Србима из Васојевића Црна Гора је отаџбина. 
 
У сваком случају, ово је лијеп и користан, а не само добронамјеран, израз културне иницијативе, коју ваља да поздравимо, да допринесемо и да јој пожелимо да се све више и све боље отјелотворује. 
Треба тежити најбољем, да би се постигло нешто приближно томе чему тежимо. А да би нешто било свјетско, мора прво да буде локално. Да се избори за свој идентитет у своме мјесту, а затим да се клеше у конкуренцији на ширем простору. 
Изашло је већ неколико бројева овог часописа, и он полако улази у наше куће. Било би добро кад би ушао у сваку кућу, а то није немогуће. У томе имају удјела главни уредник и редакција, сарадници чаописа, али и читаоци. Ваља да подржимо овај израз могућности културних прилика из нашега краја, тако што ћемо га читати, критиковати, али и похвалити – не треба да будемо као они који сто година стрепе, да се неко њихов не истакне. Тако, уз добру вољу коју су показали они који су се окупили око часописа, и уз нашу подршку, надам се да часопис може израсти до оног нивоа кад ће поједини његови прилози бити и једна од „понуда“ на „шведском столу“ културе која се ствара на србском језику, а ако нам се то деси, бићемо и једна од „понуда“ које прихвата културно човјечанство.
Велика је зграда наше духовности и културе, дубоки су наши коријени, тако да редакција треба да се држи критеријума и правца којим се упутила и да не подлегне осредњим вриједностима. Нека овај часопис буде брдо, вис, острво, у нашој култури, што назив „холмија“ значи. Он то мора да буде, ако знамо из које основе израста, кад се само сјетимо ко је све и како је неимарио у области наше културе.Срећно!''
 
2.Зоран Вулевић,публициста,преводилац и писац из Београда: 
…''Толико је племенитости у овом инспиративном заносу младих људи из Васојевића да они или не штрецају или не примјећују каквог су се озбиљног потхвата латили, упркос сазнању да ни за први број немају државну потпору за печатање листа, немају ни кров над главом за своју редакцију и редакцијски колегијум, већ прегнућем главног и одговорног уредника, професора историје Горана Киковића, издају часопис у тиражу за који прикупе добровољни прилог у еврима за његово штампање и у оном временском интервалу, који се покаже оптималним, док се тај добровољачки посао не заврши!
Иако ми, у овом часу, личи на писца ратног дневника, који своје биљешке записује у предасима борби односно између дневне ангажованости у друштвено-политичким активностима одборника градске скупштине у Беранама и просвјетно-педагошке службе као професора историје у школи, главни и одговорни уредник је, заједно са својим амбициозним ентузијастама и колегама, окупљених око Србског историјско-културног друштва ''Никола Васојевић'' у Беранама, већ одштампао три броја часописа, о којем данас имамо прилику да изнесемо своје утиске, сугестије и оцјене.
Ти млади људи намјеравају да ''традиционалну културну и научну баштину нашег народа'' учине доступном на ширем простору, јер су свјесни да '' у временима поремећеног система вриједности, носиоци новог глобалног поретка настоје да традиционалне културне и историјске вриједности гурну у страну''.
Само ово хтјење би био довољан основ за јавну честитку, али се већ након изговорене благонаклоности према оваквој накани одмах јаве и зебње, да ли ће овакав племенити чин заживјети, донијети зреле и трајне плодове, који ће потомци моћи да конзумирају као неопходни витамински додатак у духовној исхрани на почетку новог миленијума, при покушају да своје душевно здравље очувају од генетски модификоване хране, којом су данас, а убудуће биће још и више, изложени у изобиљу - до краја свог земног живота.
Прелиставајући прве бројеве примјећујем подоста од оног што би могло да оправда уредничке снове: од ријечи уредника, па интервјуâ са значајним људима из Васојевића, преко бројних поглавља која обрађују завичајну прошлост и у њој знамените догађаје и личности, затим афирмацијом младих стваралаца и стручним представљањем значајних и занимљивих књига, све до подсјећања на завичајну топонимију и географију, уз биљежење и пропагирање рада србских удружења из Васојевића, а све то – иако скромно и у малом тиражу – подоста квалитетно редиговано и одштампано у прихватљивом формату и обиму, са бројним фотоприлозима разне и до сада, треба ли посебно истицати, недовољно публиковане научне грађе, чине нас засад задовољним и опредијељеним да сваки наредни број ишчекујемо с озбиљном дозом знатижеље и грудом непомућене радости да ћемо у њему пронаћи нешто од онога што до сада нијесмо знали или пак боље употпунити наша већ оформљена сазнања о разним друштвеноисторијским темама, са подацима која уз њих иду.
Разговарајући са главним и одговорним уредником упознао сам се са његовим чврстим ставом да ће овај часопис бити сервис истините презентације историјске и културне заоставштине нашег завичајног поднебља, без уплитања у дневнополитичке и политикантске игроказе свакодневнице, што ће му сигурно омогућити да завриједи поштовање не само лаичке, већ и стручне јавности, на свим просторима до којих допре. Лијепо је чути да су прве бројеве часописа већ добили и бројни наши људи у дијаспори, чак и на другим континентима.
Уколико се таква уређивачка политика буде његовала досљедно и континуирано, тиме ће се, вјерујемо, оформити и већа наклоност многих писмених људи из Васојевића, који имају широка и разноврсна интересовања, а своје стваралачке домете су крунисали у многим објављеним књигама, неким чак и капиталним, а уз такву ауторитативну политичку, културну и научну елиту увијек ће радо пристизати и млађи, па ће се сазнајно-васпитни као и научно-образовни смисао и значај таквог часописа из броја у број јасно профилисати као његова прва одредница врлине и квалитета.
Буде ли тако, мала и оважна редакцијска дружина биће не само охрабрена и мотивисана, већ ће бити и ојачана, јер ће јој се постепено придруживати и многи други, који до сада нијесу могли, знали или смјели да своје стваралачке интенције учине јавним.
Буде ли тако, онда ће се овај ''ратни дневник'', како га уз све ограде о доличности поређења назвах на почетку овог излагања, писати у бољим условима, са очекивано дефеинисаним координатама уређивачког и издавачког пословања, па већ предвиђам да ће они, који буду присутни на прослави првог јубилеја овог часописа – о десетогодишњици његовог излажења – моћи да испишу зрелију и конзистентнију критику, не штедећи се да му штогод у прилог кажу, него што то данас може да изговори његов први ''извјестилац''. А тај јубиларац ће моћи, између најнесумњивијих истина, које ће до тада бити примијећене, изрећи прву, већ данас непобитну: ''Драги пријатељи, прије дест година, у доба првих професора црногорског језика, који су били изражајно моћнији од затечених, јер у свом језичком корпусу имадоше и два слова приде, отпочело се са штампањем листа на свом језику и свом писму, србском, ћириличном, а данас док дланом о длан славимо десети рођендан''!...
 
3. Mихајло-Микан Перовић,
О часопису је говорио и писац и хроничар, који је излазак ''Гласа Холмије'' доживио ''…као још један трезвен глас против све агресивније културне и историјске епидемије која је завладала данашњим свијетом, а зове се самопорицање…''. Он је подсјетио да је ово ''…часопис културних посланика Васојевића и да је стигао на ове просторе као отрежњење и враћање реалности. Својим стручним погледом на историју и садашњост сваки текст подсјећа да си свој ако си на своме, ако знаш своје коријене…''. Перовић је истакао да ''…онима који још држе до традиције и своје часне историје ''Глас Холмије'' је драгоцјен подсјетник, а за младе нараштаје специјални уџбеник историје…''.

4.Бранислав Оташевић,предсједник Удружења србских књижевника у отаџбини и расејањ- Андријевица:
Шта мислите о покретању нашег часописа?
''Покретање часописа „Глас Холмије“ доживљавам као нешто значајно за културни живот на овим просторима. Надам се да ће својом садржином изазвати пажњу и пронаћи пут до читаоца. Уједно одајем захвалност људима који су, у овим кризним временима, смогли снаге да уђу у ову причу, која са собом носи велико одицање и одређене ризике. Вјерујући у ону народну да “Прегаоцу бог даје махове“ желим да „Глас Холмије“ доживи бројна издања на задовољство свих оних који су жељни духовне хране и свеукупног благостања''.

5.Раслав Ћиро Бабовић,предсједник Удружења Васојевића за Беране и Андријевицу и племенски старешина:
Шта мислите о покретању часописа ''Глас Холмије'' и о нашем првом броју?
''Добро је познато, и то не само у Србији и Црној Гори, да су људи овога краја, као ријетко гдје, тежили да се школују, без обзира на сиромаштво и непрекидну борбу за слободу. Наш крај има највише образованих и школованих људи, колико само имамо доктора наука и стручњака у свим областима. Зато је природно да испод горостасних Комова почне са радом један овакав часопис, гдје се на квалитетан начин обрађује наша славна прошлост, духовност, култура, књижевност, јер Васојевићи имају шта и данас да понуде. Зато ваш смјели подухват и подржавам и желим да наставите са много енергије и знања, како то младости и приличи.''

6.Генерал др Лука Кастратовић,предсједник Удружења Васојевића:
Шта мислите о покретању часописа ''Глас Холмије'' ?
ос Покретање часописа је заиста позитивна ствар. Часопис је себи дао велики задатак са циљем да пропрати све активности на подручју Васојевића и да повезује Васојевиће широм свијета. "Глас Холмије" треба да има значајну улогу у расвјетљавању и афирмисању значајних историјских догађаја, како би мотивисао млађе генерације да раде за добробит свога краја. Пошто је Холмија везана и за дјелатност Николе Васојевића, најшколованијег Васојевића, руског генерала, човјека који је нацртао све карте (мапе) док је службовао у турској војсци. Познате су његове намјере и покушаји да формира трећу српску државу под називом Холмију. Зато један од задатака редакције треба да буде да, поред других нерасвијетљених историјских тема, до краја расвијетли личност Николе Васојевића, како би се избјегле разне манипулације на његов рачун.

7.Марко Ђукић,предсједник Подружнице Удружења Васојевића у Савином Селу:
Какво је Ваше мишљење о нашем часопису ''Глас Холмије'' ?
Са великим пијететом читам и разгаљујем душу Вашим часописом, јер је тематика фасцинантна, свака област је садржајна, заснована на историјским чињеницама, поткријепљена архивском грађом, научна, провјерена, и утврђена научном истино. Посебно ме одушевљава то што је уредник, новинари и публицисти велики моји пријатељи и врсни познаваоци свог заната. Замјерам што лист није довољно публикован и није дошао у довољној мјери до читалаца, по мојем мишљењу маркетинг се мора боље одрадити. Читалац да би знао какав је лист мора га прочитати, а посао је издавача да то максимално одради. Слажем се да је то проблем материјално-финансијске природе ,да би се повећао тираж, и доставиле новине до читалаца потребне су веће паре.

8.Зоран Лакушић,професор,предсједник Управног одбора Удружења Васојевића''Васо''Лијева Ријека'':
Шта мислите о покретању часописа „Глас Холмије“?
Часопис је озбиљан пројекат групе ентузијаста из Васојевића, који настоје да отргну од заборава традиционалне, културнe, историјске вредности нашег завичаја. Ову идеју подржавам, јер нам је овај часопис потребнији него икад раније. Да би своју душу сачували, потребно је његовати завичајну историју, своју културу, његовати претке своје, а то управо ради часопис „Глас Холмије“.
„Глас Холмије“ прихватио се одговорног задатка, чувања и заштите српске националне свијести у Васојевићима. Васојевићи заслужују да имају свој часопис, ради одбране свог индитета и традиције. Јер се последњих година из црногорске историје, црногорске свакодневнице, црногорске духовне и ехтатолошке азбуке избацује и перформулише све што је на србском језику написано и за српство урађено. Од „Гласа Холмије“ тражи се да одговор како Васојевиће, интегрисати у једну цјелину и како оствaрити кулутрну аутономију Васојевића. Засигурно је да ће „Глас Холмије“ бити глас констатног свједочења истине о Васојевићима на хришћански и стручан начин.

9.Миодраг Мишко Милошевић,
Предсједник Управног одбора издавачке куће ''Холмија''.
''А, сада бих само кратко рекао нешто о часопису Глас Холмије који је недавно покренут у Беранама и о коме ће вечерас још бити говора.
Одмах на почетку да разријешимо питање ријечи ''Холмија'' и избјегнемо свако мистификовање. Холм је стара словенска ријеч која је означавала брдо, планину, па су од ње настали и називи Хум, и Ком, и даље Хумци, Захумље, Хумска епархија, Комови итд. Они који су учили србски језик учили су и о претварању гласа ''Л'' у глас ''О''. Тако је, између осталог, од ријечи котал настала ријеч котао. Једино се будал није претворио ни у шта друго-једном будал вазда будала.
Што се тиче стварања државе Холмије то су прије 170 година ријешили Његош и конзул Никола Васојевић, на врло демократски начин. Нашег Николу прогласили су перјаници Торомани убједљивом већином. Ако ме сјећање добро служи било је 3:1 за њих и то је све што ја имам о овоме да кажем.
Још на крају:И издавачка кућа Холмија и часопис Глас Холмије, који је настао независно и са другом редакцијом од Издавачке Куће Холмија и излази од јуна ове године (до сада су штампана три броја), у својим намјерама имају бригу за културно наслеђе Васојевића, за писану ријеч племенитог кова и све оно што ствара један нормалан цивилизован народ. Издавачка кућа Холмија водила се до сада, а и у будуће ће, док ја будем на њеном челу, искључиво естетским и етичким критеријумима без обзира на ауторства. Наравно, да смо у бољем материјалном положају више би се бавили нашом, васојевићком, културном баштином, али даће бог па ћемо сви живнути и опаметити се.
Часопис Глас Холмије, као што рекох, изашао тек у три броја у којима је видљив напор редакције да, осим одличне опреме, оплемени и његов садржај вриједним и разноврсним садржајем. Наравно, још је рано говорити о судбини овог часописа, јер поред најбољих намјера и макар имао најбољу редакцију, судбина једног часописа зависи од много других чинилаца. То су, прије свега, компетентни, паметни, учени и писмени сарадници, материјалне могућности, и изнад свега читаоци. Без бројних и паметних читалаца нема ни часописа.
У сваком случају племенити напор господина Горана Киковића и његових сарадника треба свесрдно поздравити и подржати, што вечерас и чинимо. Њима је загарантовано мученије, а на нама је да им олакшамо колико можемо.''
Чланови Удружења србских књижевника у отаџбини и расејању који су 14.фебруара 2013.у ресторану „Мост“ у Андријевици, на свечан начин, прославили 200 година од Његошевог рођења и на пригодној свечаности у Андријевици ,промовисан је четврти број часописа за књижевност, историју и културу „Глас Холмије“, којег је покренула група ентузијаста окупљених око Србско историјско-културног друштва „Никола Васојевић“.

10.Давид Лалић,пјесник Члан Удружења србских књижевника у отаџбини и расејању-Андријевица
рекавши -''да „Глас Холмије“, преставља право освјежење и духивни бисер у временима када мрачне силе желе да затру све што је србско.
- „Глас Холмије“ нас подсјећа да су Срби народ снажног надахнућа и моралног и интелектуалног наслеђа, а његово уредништво се потрудило да се између корица овог часописа нађе све оно што завређује пажњу са жељом да, као будни хроначари свога времена, одбранимо србски језик и ћирилично писмо. Аутори текстова кроз писани траг, саопштавају и чувају научну истину о нашем вјековном трајању, држећи се гесла: “Будимо узорни потомци , да би били часни преци'' - казао је Лалић.

11.Миладин Јоксимовић,књижевник и адвокат, члан Удружења србских књижевника у отаџбини и расејању из Бијелог Поља.
''Вечерас се пред вама представља најмлађи књижевни лист "Глас Холмије" часопис за књижевност, историју и културу у издању Србског историјско – културног друштва "Никола Васојевић" из Берана а у организацији Удружења србских књижевника у отаџбини и расијању са сједиштем у Андријевици. Часопис је практично тек регистрован захваљујући прије свега групи ентузијаста који су успјели за кратко вријеме окупити импозантан број стваралаца са подручја Васојевића и горњег тока Лима као дијела укупног србског говорног подручја а већ је из штампе изашло четири броја,овог најмлађег књижевног часописа у Црној Гори.Многи прије нас су указивали на потребу да учитељи и књижевници као чувари србског језика пазе на његову чистоту,особито да се клоне и у говору и у писању страних ријечи.Онако како је још Немања упозоравао потомство''да је боље изгубити град него ријеч''.
Подсјећам и овдје на ријечи светог Стефана Немање који записа:''Народ који нема своје књиге и своја писма,својих књигописаца и књигољубаца неможе се назвати народом.Кажем ти, мило моје,говорење је разговор са треном.Писање је разговор са вјековима.Писмена су најбоље зрње сјемено свакога народа.Клија се папира послије хиљаду година и расцвјетава се у глас и ријеч,слику и причу у мисао и чувства и у давне срца откуцаје''. И управо, међу овим корицама налази се богаство израза језичког подручја Васојевића и Светих обала Лима те даље и шире нам отаџбине,тако да ће и они који се буду добронамјерно бавили писањем будућих речника бити у могућности да од заборава отргну многе овдје исказане ријечи.
Ових дана промовишући свој награђени роман''Велики рат''Александар Гаталица је рекао:''Није идеал књижевности да пише оно што одговара политици и побједницима.Замислите када би имали државу као да су је направили Андрић,Црњански,Вук,Доситеј, и сви остали.Из тих књижевних дјела се види колико нам је књижевност значајна у очувању србског бића''
Поготову је то потребно у данашњој Црној Гори,подијељеној до безконачности гдје на вјеру,цркву и србски језик кидишу са свих страна,са нескривеном жељом да се потре и избрише све што је србско у Спарти Српства.
Кроз приказе дате у овом часопису провејава у највећој мјери колективан мисао стваралаца који су пролазили и осјећали суштину наших опстанака која мисао нас је одржавала кроз катаклизме наше бурне прошлости а богаме и садашњости.
Очигледно је да кад се књига,историја и култура уједине нешто се значајно дешава.Зато нам је и била жеља да поред појединачних представљања књижевника,историчара и посленика културе овог и ширег подручја,представимо вам овај часопис са жељом да позлати мисао ствараоца у непролазу етичких вриједности Србског народа наших простора.Књижевност зато и постоји да се кроз њу каже оно што се нигдје друго не може а често и не смије казати.''истакао је на крају Јоксимовић.
 
О часопису су свој суд дали и Драган Ивановић,професор и пјесник: Дарко Јововић .

СВЕ ДОСАДАШЊЕ ПРОМОЦИЈЕ ''ГЛАСА ХОЛМИЈЕ''У СРБИЈИ И ЦРНОЈ ГОРИ
  1. Прва промоција је била у Андријевици 13.јула 2012.
  2. Друга промоција у Београду 24.новембра 2012.
  3. Глас Холмије је представљен 5.августа 2012.у Орашцу у Србији
  4. Глас Холмије је представљен 8.августа 2012.у Горњем Заостру код Берана.
  5. Трећа промоција у Подгорици 18.децембара 2012.
  6. Четврата промоција је била у Андријевици 14.фебруара 2013.у ресторану ''Мост''.
  7. Пета промоција је била у Бијелом Пољу 22.фебруара 2013.у Центру за културу.
  8. Шеста је заказана у мјесту Војвода Степа у Војводини 15.марта 2013.у Центру за културу.
 
Припремио:
Горан Киковић главни и одговорни уредник''Глас Холмије''.


  • Извор
  • Горан Киковић- главни и одговорни уредник Гласа Холмије


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ


Јуче се навршило четири године од када нас је напустио један од највећих савремених руских писаца Едуард Вениjаминович Савенко, познат као Лимонов.

Специјални представник Председника Русије за међународну културну сарадњу Михаил Швидкој изјавио је да ће 20. јубиларни Форум словенских култура ове године бити одржан у Србији.


U organizaciji 'Kulturno-obrazovnog centra' u Vranju, u maloj sali Pozorišta 'Bora Stanković' biće održano književno veče, na kome će se čitati odlomci iz rukopisa 'Razgovori sa majkom' književnice Branke...

Представљање књиге „Свети Гргур, острво ужаса“ биће одржано у Руском дому, у петак, 1. марта, са почетком у 18.00 часова



Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА