ИНТЕРВЈУ - ЛИЈЕВА РИЈЕКА ЈЕ КОЛИЈЕВКА ВАСОЈЕВИЋА - НАЈВЕЋЕГ СРПСКОГ ПЛЕМЕНА

 

Професор Зоран Лакушић, рођен је 1961. године у Подгорици. Дугогодишњи је друштвено-политички радник, преко двадесет година био је одборник у Скупштини главног града Подгорице. Био је осамдесетих година и предсједник  омладине Подгорице. Носилац је бројних признања за друштвени и културни развој Васојевића и Црне Горе. Један је од оснивача Удружења Васојевића ''Васо'' чији је предсједник Управног одбора. У последњих двадесет година учествовао је у организацији свих битних догађаја у Васојевићима, у обнови манастира, цркава, на изградњи инфраструктурних објеката, у културним и духовним манифестацијама. Својим радом дао је значајан допринос  афирмацији Васојевића и свог завичаја.

Радо се одазвао да говори за ''Глас Холмије'' и изнесе свој став о раду Удружења Васојевића и о положају тог племена у данашњој Црној Гори, држећи се гесла: ''Лијева Ријека је колијевка Васојевића - највећег србског племена''. 

 

 

Тешко је описати ријечима све укупни суноврат Васојевићких села и градова , који из дана у дан постаје већи. Неравномјерни регионални развој и дискриминаторски однос државе према сјеверу Црне Горе претворило је Васојевиће у подручје сиромаштва и безнађа. Територија Васојевића простире се у дјелу пет општина, у којој влада тешка економска и привредна ситуација у Беранима и Андријевици, као и више деценијски тренд исељавања становништва које је последњих година попримило забрињавајући карактер. Власт у Црној Гори није реализовала ниједан најављивани пројекат који би покренуо Васојевиће са мртве развојне тачке. Државни врх се служио различитим видовима опструкција када је развој Васојевића у питању, о томе набоље говори начин на који су третирали питања изградње ауто пута и активирања Беранског аеродрома. Свима је јасно да не испуњена бројна обећања власти, за последицу има катастрофално стање и чињеницу да су данас Васојевићи најнеразвијеније подручје Црне Горе. Васојевићи прије и послије Другог светског рата, представљали су велику, природно богату територију и компактну цјелину, гдје живи највеће србско племе, веће и територијално и бројношћу од подручја које се историјски зове стара Црна Гора. Из тих разлога, владари Црне Горе и Брда из династије Петровића цијелнијели су Васојевиће и увиђали значај који имају у српству, посебно са апсекта стратешког положаја њихове територије која је својеврсна политичка и територијална спојница двије српске државе, Црне Горе и Србије. Посебно судбоносан и трагичан период историје племена Васојевића је вријеме Другог светског рата и револуције и период након њега, у комунистичкој Југославији. Истакнути противници Српства имали су у Црној Гори значајну улогу у рату и након њега, а своје антисрпске ставове и циљеве остваривали су са значајних партијских и државних положаја и тајних обавештајних служби. На њиховом удару нашли су се Васојевићи, као србско племе које је у ту сврху разбијено у свим сферама друштвеног живота, а један од начина било је и административно разбијање племена и среза. Тако данас Васојевићи живе у пет општина, што није случај ни са једном другом племенском територијом у послератној Социјалистичкој Југославији. Дуго, смишљено и аналитички је припремано растакање територије и бића Васојевића и черечење резултирало је нестанком среза Андријевица. Која је после тога изгледала пусто, народ се раселио, сведено је на мјесну заједницу Расељавање становништва, одузимање или угрожавање права и слобода становништва, на територији Васојевића, има и елемената геноцида. А све се ово догађало и догодило са знањем историчара, социолога, научника, научних институција и нико од њих не проговори, а камоли организова научни скуп, да се проблеми расправе, ријеше и грешке исправе. И то је један од разлога зашто су данас Васојевићи један од најзапуштенијих и најсиромашнијих крајева Црне Горе. Куда Васојевићи иду у новој Црној Гори није тешко предвидјети.

 

 

 

            Удружење је организовано  као европско, демократско и интегристичко, чији значајан број чланова има велики углед у многим државама Европе и свијета, гдје тренутно живе и раде.

Основано је 30. 05. 2001. године када су се Васојевићи сабрали да сачувају од заборава славну Васојевићку прошлост, духовну и културну баштину која је темељ за нова прегнућа и остварења. Да идемо у корак са временом и да чувамо оно што имамо, што су нам оставили наши преци у аманет, а оставили су нам доста тога да се можемо дичити и поносити. Обавеза  Удружења је била, а то ће бити и у будуће, да чланови Удружења буду не само Васојевићи, него сви они који могу допринијети бржем економском, културном и духовном препороду Васојевића и Црне Горе у цјелини. Удружење као и сви Васојевићи не жели да буде омеђено. Оно је отворено за сваког добронамјерника и поштоваоца традиције Васојевића.

Удружење је окупило значајне људе, прегаоце, не само са простора Васојевића, него из Црне Горе и Србије. Поготово оне који су били више у могућности да материјално помогну акције које је покретало Удружење у циљу афирмације свога краја. Удружење је спровело низ значајних акција, као што су реконструкција путева, елетрификација села, обнављање манастира и цркава, подизање споменика и спомен обељежја, објављивање књига, формирање бибилотека у школама. Донесене су и значајне одлуке које су биле у духу времена у коме живимо и стварамо. Удружење је имало, а и сада има за циљ сарадњу са свим грађанима Црне Горе и Србије гдје се налазе наши племеници. Остварило је сарадњу и са онима који живе и раде у иностранству а са нашег су подручја.

               Циљ је, дакле, унапређивање братских веза не само на простору Васојевића него читаве Црне Горе, стварање пријатељстава, заједничких акција и помоћи, а све у циљу очувања свијетле традиције Васојевића, историјских културних и духовних вриједности и заштити и афирмацији природних лепота Васојевићког краја, као и лични допринос на бржи развој завичаја у свим областима живота и стваралаштва. Удружење је за све ове године имала живу сарадњу и са представницима општине Андријевица и Беране као и са другим општинама у Црној Гори и Србији и својим радом је скренуло пажњу наше јавности. Удружење је нестраначка организација која окупља све грађане са простора Васојевића и шире ради даље афирмација свога краја.

             Удружење је организовало и црквено-народне саборе Васојевића, обељежавајући значајне датуме из историје Васојевића.

             Учествовало у градњи светог Васовог храма на Ножици који је наша духовна вертикала, донирало је крст и звоно саборном Храму Христовог Васкрсења у Подгорици, прикупило је донацију за градњу Саборног храма у Беранама, подигло је споменик на Буковој пољани и учествовало у градњи цркве на Буковој пољани, то је само један дио активности које су спроведене у претходном периоду.

 

 

Удружење ће наставити са његовањем и унапређењем братских, пријатељских и солидарних веза међу Васојевићима, њиховим пријатељима у земљи и иностранству, а у циљу очувања свијетле васојевићке традиције и духовних вриједности. Ангажоваће се на очувању манастира, споменика и спомен обиљежја на подручју Васојевића, на заштити и афирмацији природних љепота васојевићког краја. Успостављаћемо и продубљивати блиске и пријатељске везе са пријатељима и поштоваоцима Васојевића. Даћемо и лични допринос и утицај на бржи и свестрани развој Васојевића у свим областима живота и рада. Евидентираћемо потребе из комуналне инфраструктуре на цијелом простору Васојевића, чиме би се обухватила изградња, санација и модернизација путне мреже, сеоских водовода и племенских водостаја, електричне мреже и другог, те предузимати акције на реализацији истих. Сагледаћемо могућност развоја сеоског туризма, традиционалног занатства, организовати изложбе, штампати и промовисати књиге, подстицати отварање погона за производњу и откуп биљних култура. Организовано ћемо унапређивати културно-умјетничке манифестације са изворним и умјетничким садржајем. Радићемо на заштити природних љепота и природних вриједности на подручју Васојевића. Организоваћемо сусрете чланова Удружења, пријатеља и поштоваоца Васојевића, посебно у оквиру светковине црквених празника и значајних датума. Наставићемо са ревитализацијом духовних светиња, спомен обиљежја и изградњу нових. Истрајаћемо на реализацији пројеката Удружења, који су достављени надлежним државним органима: ''Комови национални парк'' и ''Веруша - центар туризма'' као и на спровођењу дугорочног пројекта ''Плана развоја Лијеве Ријеке'' и на модернизацији регионалног пута Биоче-Лијева ријека-Матешево-Андријевица, који представља Васојевићку трансверзалу. Удружење се неће помирити са садашњим запуштеним и напуштеним Васојевићима, јер то нијесу заслужили. Тражићемо да се та неправда исправи, за то ће се предузимати конкретне активности.

 

 

Часопис је озбиљан пројекат групе ентузијаста из Васојевића, који настоје да отргну од заборава традиционалне, културнe, историјске вредности нашег завичаја. Ову идеју подржавам, јер нам је овај часопис потребнији него икад раније. Да би своју душу сачували, потребно је његовати завичајну историју, своју културу, његовати претке своје, а то управо ради часопис ''Глас Холмије'', који се

прихватио одговорног задатка, чувања и заштите српске националне свијести у Васојевићима. Васојевићи заслужују да имају свој часопис, ради одбране свог идентитета и традиције, јер се последњих година из црногорске историје, црногорске свакодневнице, црногорске духовне и есхатолошке азбуке избацује и преформулише све што је на србском језику написано и за српство урађено. Од ''Гласа  Холмије'' тражи се да да одговор на питање како Васојевиће интегрисати у једну цјелину и како остворити кулутрну аутономију Васојевића. Засигурно је да ће ''Глас Холмије'' бити глас константног свједочења истине о Васојевићима на хришћански и стручан начин.

 

 

Васојевићи су данас нејнеразвијенији дио Црне Горе. Уз сталну миграцију становништва, нарочито младих стручних и образованих људи, треба тражити један од узрока привредног и економског заостајања. Само са простора Андријевице поникло је више од сто доктора наука, а који се налазе у неким другим крајевима, без реалне могућности да нешто значајније ураде за свој завичај.

Вријеме и догађаји су непогрјешиво показали да све што се догађало са Васојевићима у претходном периоду није дошло случајно. Томе су пресудно допринијеле и кумовале оне политичке снаге у врху црногорског руководства, чије је упориште било и сада је у црногорско-дукљанском национализму, нетрепљивости и искључивости. Да би се извукли из сиромаштва и заосталости, потребно је остварити привредни и сваки други препород. За такав преокрет потребна нам је реална и свеобухватна анализа узрока садашњег стања. Треба преиспитати статус Васојевића у Црној Гори, у којој је кроз дужи временски период присутан ''антивасојевићизам''. Да би Васојевиће извукли из сиромаштва, назадовања и заосталости, потребно је од актуелне власти без искључивости тражити, да исправи неправде из прошлости како би их усмјерили ка прогресу и проспиритету.