Повратак замишљеног витеза

У Москви је отворено представништво британске аукцијске куће Мекдугал. На поклон Московљанима у главни град је довежено око 20 јединствених дела сликарства – то су ремек-дела руских мајстора као што су Виктор Васнецов, Константин Коровин, Николај Рерих, Наталија Гончарова и Лав Лагорио. Многи радови представљени на изложби преко сто година нису излагани у Русији.

Слика Виктора Васнецова „Витез на раскрсници“ се у Русију вратила после одсуства које је трајало више од сто година. Московљани ће имати прилике да виде прву варијанту једног од најпознатијих радова познатог сликара. Као што је за „Глас Русије“ рекла директор аукцијске куће Јекатерина Мекдугал,

- За разлику од канонског „Витеза“ који се чува у Руском музеју, јунак је на овој слици окренут лицем према гледаоцу. Осим тога, на овом раду се у целини може прочитати натпис на камену – куда ићи.

Сам Виктор Васнецов је говорио да натпис на камену одговара текстовима руских народних епских песама о подвизима делија. У писму познатом критичару Владимиру Стасову истицао је „ове натписе сам нашао у јавној библиотеци“.

У првобитној верзији слике може се видети пут којим витез прилази камену, али га је у верзији из 1882. године уметник склонио, очигледно да би слици дао већу емоционалност – како не би било другог излаза осим наведеног на камену. По речима Јекатерине Мекдугал,

- Овај рад је више пута излаган, између осталог, приказан је на првој изложби „Савеза руских уметника“ 1903. године. Занимљиво је да је био изложен с натписом „Није на продају“. Али је после изложбе амерички колекционар успео да наговори уметника, слика је била продата и до данас се налазила у поседу једне породице.

Још један, безусловно јарки експонат на изложби, јесте велико платно Дмитрија Стелецког „Процесија Михаила Фјодоровича из царске палате у Успенски сабор“ посвећена избору на царство првог цара из рода Романова. То је највећа слика уметника, која се сачувала до данас.

Аукцијска кућа Мекдугал  је своју делатност започела приказујући радове уметника из руске дијаспоре. Један од најзанимљивијих и најомиљенијих мајстора ове куће је Дмитриј Стелецки, који је живео на југу Француске. Он је био један од водећих прегалаца друштва руске интелигенције „Икона“ који су се окупили како би сачували и наставили традицију руског иконописа.

Историјске околности су биле такве да је име Дмитрија Стелецког донедавно било скоро непознато у Русији – након што је 1914. године емигрирао у Француску у домовини га се практично нико није сећао. Међутим, он је у свом стваралаштву покушавао да споји методе савременог сликарства и стару иконописну традицију. Како је писао руски песник, ликовни критичар и организатор изложби Сергеј Маковски, „Стелецки је размишљао о уметности верној древном канону: површинском, дводимензионалном приказу, обрнутој перспективи, анатомској апстрактности, симболици живописних боја – о ономе што је нашло свој израз у иконама и фрескама у време нашег уметничког процвата, у XV-XVI веку.“

Армен Апресјан,