Откривање Бакста

Познати уметник, декоратер Руског балета Дјагиљева, Лав Бакст, био је кицош који је волео јарку одећу. По угледу на њега шарене мараме око врата и кравате ушле су у моду у Европи и Америци. Скице тканина, које је Бакст направио почетком ХХ века дуго времена су биле непознате руским гледаоцима. Сад се оригиналне скице тканина, које су дуго чуване у Америци, могу видети на изложби „Лав Бакст: Откривање материје“, која је организована у галерији „Наши уметници“ у Москви.

Организатори изложбе су направили оригиналан изложбени потез: поред скица постављене су лутке огрнуте тканинама с истим цртежима, направљене специјално за изложбу.

До недавног времена Лав Бакст је у Русији углавном био познат као позоришни уметник. У свести гледалаца његово име је нераскидиво повезано с „Руским сезонама“. Овај назив добили су наступи на гостовањима руских уметника балета и опере (1908-29) које је организовао познати културни прегалац и позоришни предузетник Сергеј Дјагиљев. Без обзира на то што је Бакст створио велики број ликовних радова од којих многи улазе у златни фонд руског сликарства, обично се сматра да се његов таленат у потпуности испољио управо у балетским представама „Руских сезона“, а затим „Руског балета Дјагиљева“. То су „Клеопатра“ (1909), „Шехерезада“ и „Карневал“ (1910), „Нарцис“ (1911), „Плави бог“, „Дафне и Хлоја“ и многе друге позоришне представе. Скице костима које је за ове представе направио Лав Бакст и данас изазивају најживље интересовање љубитеља сликарства и колекционара.

Фантастични, бајковити костими по Бакстовим скицама изазивали су дивљење и код гледалаца представа које је организовао Сергеј Дјагиљев. Није чудо што су уметнику почели да се обраћају наручиоци с молбом да смисли неку екстравагантну одећу или цртеж за тканину.

Бакст је у Америци држао предавања о уметности костима. На једној од свечаних вечера уметник се упознао с „америчким краљем свиле“, Артуром Селигом који је сматрао да је уметност Лава Бакста управо оно што је потребно америчким потрошачима. Бизнисмен се није преварио: помодари су буквално разграбили прву партију тканина направљених по Бакстовим скицама.

Скице су неколико деценија чуване у Мерилендском институту и сад су се вратиле у Русију. У изложбеним салама галерије представљени су дречави, разнобојни орнаменти у којима се осећају лирски руски, колоритни индијски, афрички или индијски мотиви. Познати историчар уметности и критичар Александар Беноа је у својој фундаменталној студији „Руско сликарство у XIX“ веку прилично категорично писао о Лаву Баксту: „Бакст има „златне руке“ задивљујућу техничку способност, много укуса, ватрени ентузијазам за уметност, али не зна шта да ради. Бакст грозничаво јури и баца се на све стране, а године пролазе и заиста изазива негодовање то што он не жели а се смири, што не жели да схвати круг својих заиста истакнутих способности“.

Неки су Лаву Баксту предвиђали сјајну каријеру креатора, али је он 1924. године умро од енфизема плућа. Болест је окончала частољубиве планове уметника „златних руку“.

Армен Апресјан,