Циљ нам је упознавање братственика, ширење рођачких веза и сјећање да сви потичемо од славног нам Шћека Никачева Ђурковића, рекао је Дадо Шћекић.
Ни на овог Светог Саву снијег и лед нису били препрека за братственике да похрле из свих крајева Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине под кров елитног београдског ресторана „Нови спорт” Миљана Шћекића. Ево Шћекића, Раичевића, Ојданића, Петронијевића, Јовановића, Љутића, Јовковића поново на скупу као и прошле године на Савиндан. Пристигли колима, аутобусом, минибусевима, попут оног који је из Берана довезао најстаријег међу окупљеним братственицима Лазара Шћекића (79) да да свој допринос дружењу и традицији.
Као и прошле године Удружење братства Шћекића, чије је сједиште у Беранама, у организацији београдског огранка окупило је братственике који су се уз дружење, музику и причу присјећали поријекла и коријена. Потпредсједник београдског огранка Томо Шћекић пожелио је да Шћекића на овом скупу сваке године буде све више, а потом је предсједник овог удружења Дадо Шћекић захвалио на гостопримству београдским братственицима.
– Циљ нам је упознавање братственика, ширење рођачких веза и сјећање на то да сви потичемо од славног Шћека Никачева Ђурковића. Ово је други скуп, а њиме ударамо темељ да буде традиционалан, као што су и наше братске везе – рекао је Дадо Шћекић и позвао све Шћекиће који имају историјске податке и документа о братству да их доставе овом удружењу које је намјерило да изда монографију.
– На наше дружење, окупљање и везе не смије утицати ништа, а поготову не дневнополитичка и друштвена дешавања – поручио је предсједник Удружења братства Шћекића. Потом је предсједник београдског огранка Аксо Шћекић подсјетио да ово дружење почива на братској љубави, чувању традиције, ширењу и афирмацији братских односа, рекао је Аксо и подсјетио на историјско наслеђе Шћекића и свих братственика који потичу из исте куће.
– Ми који живимо у Србији једнако волимо Теразије и Цетиње, Ловћен и Авалу, Дурмитор и Златибор, Лим и Тару, Дрину и Саву. Бог и судбина населили су нас по свим горама и водама које помињем. Трајемо више од пола миленијума, уздамо се у Бога да ћемо трајати и наредних вјекова. Уздамо се у то да овдје у Србији можемо да удишемо дах Бјеласице, да у нашим жилама и жилама наше дјеце струји прадједовска крв Шћека, а жеђ за завичајем напајамо бистром водом са светих вода Лима – рекао је Аксо Шћекић. Он је подсјетио да је у долима Лима некадашња српска Света Гора и због тога су братственици изабрали да се окупљају на Светог Саву и да се радују светосавском празновању.
– Тамо испод Бјеласице и са лимских обала кренуло је наше насељавање око гора и вода које поменух, али и по читавом свијету. Уосталом, у ове предјеле српске Свете Горе из Пипера је дошао и наш праотац Шћек – рекао је Аксо за наш лист.
Весеље није могло проћи без добре кухиње и капљице, за шта се побринуо газда Миљан Шћекић, а братство је прославу обиљежило и уз звуке гусала и гусларске пјесме „Горски престо” младог братственика Веселина Дацића, који је дошао из срца Шумадије из Крагујевца, са Лепенице. Пјесма је казивала да је свако од окупљених понио по своју кап лимске воде, ма на којој ријеци нашао стециште одлазећи трбухом за хљебом и био судија, политичар, привредник, земљорадник, писац, студент...
Миљан ЊЕГУШ
Скуп за дружење
Скуп је да се дружимо, испјевамо и пишемо историју заједно, рекао је власник ресторана „Нови спорт” Миљан Шћекић, један од главних „криваца” што је братство почело да се окупља на овај начин.
Анегдоте о Шћекићима
Дијелили су Шћекићи захвалнице за допринос братству и функционисању Удружења, а куриозитет окупљања била је и промоција књиге „Анегдоте о Шћекићима”, аутора Вулка Шћекића о којој су говорили рецензенти Бранимир Оташевић и Пеко Лаличић.
Рањен оро са остатком јата /Из Пипера овамо долеће,/ Кад залечи ране и ојача,одавде се светом разлеће”, поручио је Вулко својим Шћекићима и свим читаоцима.