НОБЕЛОВА НАГРАДА ШТАЈНБЕКУ МАЊЕ ЗЛО

 Шведска академија је већ на самам почетку ове, 2013. године учинила доступним архивска документа  посвећена додели Нобвелове награде за књижевност за 1962.Како пише Гардијан (The Guardian),  избор класика америчке књижевности Џона Штајнбка (1902-1968), као што се може видети из документационе грађе,тада је био компромисна варијанта, јер су га  сматрали за „најбољег у лошем друштву  кандидата „.

Од 66 птедложених ,5 кандидата у ужем избору

У документима Шведске краљевдкер академије се обелодањије да је 1962.за Нобелову награду за књижевност претендовало 66 кандидата  од којих је пет ушло у ужи избор у који су осим Штајбека одбарани францукси драмски писац Жан Ануј (Jean Anouil, 1910-1987 ), данска списатељица Карен Бликсен (Карен Блиxен, 1885-1962) и бритнаски писци Роберт Грејвс (Robert von Ranke Graves , 1896- 1985 ) и Лоренс Даруел (Lawrence  Durrell, 1912-1990).

Коментари Хенрија Олсона, члана Нобеловог комитета

Међу архивским докунетима скрећу пажњу коментари Хенрија Олсона, једног од чланова Нобеловог комитета, који је написао да је Комитет доспео у незавидну  ситуацију  јер те, 1962, г., није било изразитог победника. Данкиња Карен Бликсен  која је номинована за свој роман „Из Африке „испала је са списка пошто је прминула  у септембру  те године ,само месец дана пре доношења одлуке о додели награде.

Олосн је био против доделе нагарде Роберту Грејвсу  који, мада је нписиао неколико историјскх романа, ипак био  више песник него прозни писац. Овај члан Нобеловог  комитета је сматрао да се награда не може доделити ниједном енглелском песнику све док је још жив Езра Паунд, чије је мајсторство он ценио изнад свега.Кандидатура Лоренса Дарела одбијена је другу годину заредом.По претпоставци листа „Свенска Дигбладет „  Нобелов комитет је сматрао  да  је аутор „Александријског квартета „у до тог  момента  ипак написао недовољно да бу заслужио награду.

Из којих разлога је био искључен Жан Ануј, остало је и даље нејасно. Како примећује  лист, на решење комитета утицала је чињеница да је  једном француском аутору,  песнику Сен –Жон Персу наград додлејења две године раније ( 1960).Те године је у ужем избору био и Жан Пол Сартр ( Јеран -Паул Сартре, 1905-1980) који је  Нобелову нагаду  добио 1964., али је, као што је познато  ,одбио да је  прими.

Тако  је избор Комиета са неким оградама пао на Штајнбека ,аутора романа „Плодови гнева „ и „Ка Истоку од Едема“,  чију је кандофдатиру до тада одбијао осам пута. Штајнбеку је додељена награда са следећим образложењем: “За реалистички и поетски дар прожет благим хумором и оштрим социјалним виђењем „.

Штајнбек признао да није заслужио награду

Критика у САД и Шведској  негативно је реаговала на ову одлуку називајући је грешком и примедбама да су позна дела аутора у значајној мери заосотајала  у квалиету  од његових раних  радова.

И сам Штајнбек је сматрао да није заслужио Нобелову награду.

Подсећамо да сагласно правилима Нобеловог комитета  сви материјали о додели награде  озанчени су као  тајна идосптупни су јавости   тек након 5о година.Тако је почтком 2012.г. обелодањено како је 1961. Нобелова награда додељена нашем Иву Андрићу  , а у ужем избору су били  Грем Грим  и Џон Роналд Реул Толкиен. Али је Комитет одлучио да се “Господар прстенова „  ни у ком случају „не може оценити као висококвалитетна проза.“