ГЕНИЈЕ У КВАДРАТУ

Пре 77 година умро је најзагонетнији сликар XX века, Казимир Северинович  Маљевич ( 1878-1935) .

На дан  3. новембра 2008.г.његова родбина   је продала слику свог славног рођака „Супрематична композиција“ , после задњег ударца  чекића на лицитацији и то за суму од 60 ,002.500 УСА долара, поставши тако најскупља дело  неког руског сликара продато на аукцији.

Сикар није имао новца  ни платно да купи, а потомци се обогатили на његовим сликама .

Потомци га балагосљају што је био сликар

Потомци га  благоисљају што се бавио врло  профитабилним послом , сликарством, а Маљевич  је целог живота толико оскудевао у свему, да једно време није имао ни копејке у џепу да бар купи платно и разапане га на штафелај.Он се у тим приликама сналазио тако што је ломио намештај,да би прибавио даску на којој је могао да слика, па је на тим  дрвеним даскама насликао  и три своје чувене композиције :“Краву и виолину „,Станицу без заустављања „и „Тоалетну кутију“.

Казимирка директно  против Казимира

Уз све осатле  муке и невоље  ,сиромашни сликар је био  жртва  “насиља у породици “ које му је наметнула венчана жена, а уз ти и имењакиња Казмирка, која га је свакодневно ( а његови биографи прецизирају :и сваконоћно ) кињила зато што није био  способан да заради новац  за иоле пристојан живот, а камоли  за неки провод, којег је била жељна.Узалуд се супруг Казимир  правдао пред   својом супругом Казимирком за худу судбу живописца призивајући често  за сведока   Јесењинове стихове да на песника „паре не лете“,па их ни према сликакрима  ветар не носи. Нажалост,Казимрка није имала слуха за таква оправдања нити разумевање за супруга сликара који не може да зарди за породицу, па  је , чим јој се указала прилика  ,мужа Казимира  заменила за мужа пуковника, неупоредиво бољег платежног стања, знања и имања. И премда је сликар Казимир после коначног развода са Казимирком упражнејно место супруге попуњавао неколико пута и  то са врло подобним кандидатима,до новца је још теже долазио него у време првог брака.За утеху,прва замена која је  ускочила на место Казимирке , није имала ништа против да њихова кћерка добије име Уна, у част новог уметмичког удружења  Уновис, који су на иницијативу Маливича тек биле  основале присталице  тог сликарског покрета.

Совјетске власти су га игнорисале

Совјетске власти  нису претерано бринуле о слкиару  ,нити су га сажаљевале у великој његовој  немштини.По закону су биле обавезне да му  месечно исплаћују 75 рубаља потпоре, и сликар је  много  рачунао  на тај новац као услов за какво-такво преживљавање.Али, не лези враже, нашли су се неки  владајућем диктаторском режиму претерано одани  чиновници , који су након помног  изучавања сликареве биографије једнодушно закључили да је Маљевич јдан обичан идеалиста  и ништа друго ,па као такав, озлоглашен, а какв би друго био, ту поптору добити не може, јер она припада само ствараоцима материјалистима  и реалистима.Познаници су му како- тако помагали да би имао шта да обуче и да се прехрани.Једном се десило да му неко из иностранства пошаље пакет са храном , одећом и обућом  , чему се будући” Геније у квадрату ,” како је сам себе назвао, обрадовао као мало дете  кад добије звечку,али , авај!-само за кратко .Пошто је за поштарину морао платити приличну суму коју, наравно ,није имао,Казимир се разбеснео и отишао испред поштанског шалетра остављајући све оне деликатесе у  картонској кутији пакета, да би касније патио и жалио за њима.

Родоначеленик “супрематизма”   и његов лојални поданик

Маљиевич је своје стваралаштво називао супрематизмом ( од латинског супремус –“највиши “) .Истина, дуго време многи су одбијали да тај термин прихвате озбиљно, што показује пример са његове изложбе организоване 1915.г. под називомн “Нула-десет”, кад је Маљевич упорно доказивао организаторима  важност свог правца –супрематизма.Организатори су му  одговрили :”Оставите своје слике,али на самој изложби  за тај ваш супрематизам нећемо ни да чујемо.

Али  својеглави и упорни  Маљивич не могавши да одоли својој сујети ,неколико минута пре отварања изложбе ипсисао је испод  слика толико драгу реч срцу  свом-“супрематизам”.

Футуритичка опера “Победа над Сунцем” почетак новог правца у уметности -извиждана

Стављање на сцену футуристичке опера “Победа над Сунцем “  за коју је он радио сценографију и нацрте костима,  Маљевич је често називао почетком новог уметичког правца.За цео живот  “иноватор “ је  запамтио премијеру   те модерне опере, али не  по тријумфу  него по звиждуцима  целе сале , који су надјачавали коментаре “Какав кошмар”, али су сва та “умилна” реговања  звучно надвисили повици: “Ван са сцене ! Напоље !”А следећег дана у једним од  централних  новина објављена је изјава аутора да већег бренда он никад није видео!

Из “Црног квадрата” , врхунца свега постојећег, може изаћи слон

За “Црни квадрат” и тада , а и сада , реакција  обичних гледалаца је била различита :док су једни коментарисли да се из Црног квадрата може “изаћи слон “ , други су били убеђени да се Маљивич само шалио, а трећи су у њему тражили неки тајни знак и поруку.Прича се да је Маљевич , пошто је насликао свој први “Црни квадрат “( постоје неколико варијанти слике ), рекао својим пријатељима да ни он сам не зна шта је насликао.Истина, одмах се предомислио па се исправио рекавши како је “Црни квадрат” уствари –врхунац свега постојећег.

У иностарнстрву :слике хвале, али их не   купују

Године 1927. Маљевичу, који је одавно био  пао у немиолост совјетских власти, наједном је било дозвољено да отпутује у  иностранство.Пољска и Немачка су његове супрематистичке слике прихватиле са одушевљењем, али је сликар  у разговору са својим колегама био  резевисан тим тријумфом   иза кога није стајала и материјална  потпора:”Коначно, овакав успех радује, али не би било лоше кад би га пратила и одговарјућа свота новца “.Али Европљани нису могли ни помислити да је ” такав   генијални скилар” сиромашан, па зато новац нису ни поменули - страхујући да се велики уметник не увреди!

Повратак у отаџбину -  смишљена замка

Његов повратак у домовину био је права подвала . Оставио је у иностранству део својих радова  надајући се да ће се ускоро поново вратити и  проћи с њима неколико  земаља .  Али 1930. г.сликара, који   појма није имао шта му се спрема,  “дочепаше”  агенти  НКВД-а, ( Народног комесартијата унутрушњих дела, како се  звала совјетска служба безбедбости пре КГБ-а ), оптуживши   га да је немачки шпијун . Из тамнице су га избавили пријатељи , али Маљевич  више није могао да путује из земље, па су му се слике “затрле “ у Европи.

Супрематични  саркофаг  са “Црним квадратом “ на погребној поворци улицама Лењинграда

Маљевич је умро од рака простате 15. маја 1935. г. у  Лењинграду, а на дан сахране улицама се кретала необична процесија .На камиону су возили чудни неки сандук –супреметични  саркофаг  који је  сликар сам  за себе саградио  неколико дана пре смрти,а на камион су такође поставили  и “Црни квадрат “.Казимира Маљивича су возили последњи пут у његову  вољену Немчиновку.

 Мизерне цене Маљевичевих слика

 Један део Маљевичевих  слика Руски музеј је откупио од његових рођака по мизерно ниској цени, плаитвши тако  за “Црни кавдарат” само 300 рубаља !За радове  који  су остали у иностранству нико се у Совјетском Савезу  није интересовао.Чак шта више,изгеда да је Маљевич  једно време био и под тајном забраном.Када су стрељали  др Бориса  Шимеиловича, главног лекара  Боткинске  болнице , жену су му иселили из стана.Њени пријатеји ,који су јој помагали при селидби,међу стварима су  нашли  и неку слику и однели је у  продајну галерију. Оцењивач  слика ,погледавши Маљевичев рад је рекао да ту слику неће нико купити.

Замена Маљевичеве слике за Гојин фалсификат

Запамћено је да  је године 1972. пребогати амертички  капиталиста и колекционар Армад Хамер , кога је владајућа  врхушка у првој земљи социјализма  била прогласила за великог пријатеља Совјетског Савеза  ,поклонио  Ермитажу рад Франциска Гоје.У  замену је дародавалац од широке   совјетске душе добио Маљевичеву слику , коју је ускоро продао за 750 хиљада немачких марака, ондашњих . И све би било у реду да даровани Гоја - није био фалсификат …Совјетске власти се , нажалост, нису на томе зауставиле у операцији вођеној “Сви у одбрану и заштиту против наследства Казимира Маљевича” :1975.г.заменили су још једну његову слику – за два Лењинова писма !