Нема срећних љубави (1)

 Не каже се узалуд да је од љубави до мржње само један корак. Таква је била историја Камиле Клодел, (Cammil Clаudel,  1864-1943), музе великог француског вајара Огиста Родена (Francois-Auguste –Rene Rodin, 1840-1917) и сестре великог франсуског песника и дипломате Пола Клодела (Paull Claudel). Роден  је сачувао светлу успомену на своју велику љубљв  до краја живота,  док је она проклиљала свог бившег вољеног окривљујући га за свој промашени живот и неостварену каријеру... Уосталом,  како кажу,  талентоване особе ретко кад могу имати среће у животу.

Камил Клодел је рођена 8.  децембра  1864.  у малeном француском селу у провинцији Шампањ. Родитељи су јој били имућни буржуји. Још од детињства Камила се одушевњавала  вајањем,  правила статуете од глине. После тога кад се у априлу 1881.  породица Клоделе преселила у Париз,  отац  девојке је показао њене радове познатом у то време скулптору Алфреду Бушеу. Поражен  Камилиним талентом,  узео је за ученицу. А две године након тога десило се њено кобно познанаство с Огистом Роденом.

Од   модела и асистента до љубавнице

У почетку је девојка била модел познатом скулптору,  а затим и његов помоћник. И на крају... љубавница. Ни Камилини родитељи,  а још маље Роденова  жена из грађанског брака  Роза Боре нису о тој вези дуго ништа знали. Роден је почео  јавно да се појављује у друштву с Кмаилом,   што никад  није чинио с  Розом  пошто је она била  проста,  малообазована жена. За разлику од Камиле која је била весела,  оштроуман,  привлачна...

Огист и Камила прешли су у нови атеље на Булевару Итали који су претворили у своје  љубавно гнездо. И тек после девет година од почетка љихове  љубавне везе све се открило. Камилина и Розина родбина направиле су велики скандал.

Или Камила или Роза

Тада је Камила предложила Огисту да изабере:или ће се растати с Розом, или с њом.  Роден је одлучио да остане с Розом с којом је био у грађанском браку и која је била мајка његовог сина,  а Камила  га је напустила  и изнајмила мали стан недалкео од његовог атељеа. Роден је тешко преживео рстанак с љубавноцом,  покушавао да јој се врати, али му она није чак ни отворила врата од стана и никад више није прекорачила праг атељеа на Булевару  Итали.

Камила недељама није иузазила из стана,  вајала је своје скулптуре,  али ниједна од њих није постала ремек-дело  за разлику од радова великог мајстора Родена. Она,  која није имнала више од тридсет година, доспела је на границу беде. Роден је покушавао да је позвое на пријеме  и да је изведе на ручак,  али његова бивша ученица је одговорила да нема одгвоарајућу хаљину и одећа јој сасвим изношена тако да нема шта да обуче за излазак у отмено друштво.

Назиру се симптоми душевног поремећаја

Било је уочљиво да су се већ тада код Камиле Клодел почели назирати симптоми  душевног поремећаја. Причињавало јој се да је Роден почео да јој се руга и да је исмева, па чак и да  прерађује њене старе радове и приказујући их као своје... Падајући у депресију,    данима није излазила на улицу,  а храну су јој доносили пријатељи, остављајући је пред  вратима стана. Покушавала је да моделује  статуе,  али  би их  затим у бесу  разбијала на комаде. По целом стану били су разбацане глинене крхотине.

Постепено је њоме овладала суманута идеја да је Роден прогони. Почетком 1905. г. рекла  је свом  пријатељу и моделу Анри Аслену како  су ноћу код ње кроз прозр ушла два Италијана које је Роден најмио да је убију.  

У санатроријуму за душевно оболеле

Године 1913. Камилу су сместили у санаторијум за умоболне  где је она провела последњих тридесет година свог живота. Била је уверена да је виновник њеног заточења био нико други него Огист Роден,  кога је оптуживала за све своје несреће. Једном је велики скулпор покушао да је посети у санаторијуму,  али је она на њга осула такву паљбу клетви,  да су му доктори саветовали да више никад не покуша да посети болесницу. Њен брат,  позанти писац и диломата Пол Клодел, јој доносио глину и она је покушавала нешто да ваја. Убрзо је све то побацала,   затворила се у себе  и после никад до краја живота није се лаћала  скулторског рада.

Роден није заборавио своју велику љубав

Међутим,  Роден није могао тако лако заборавити своју велику љубав. Упочетку је почео да ваја вољену по сећању, покушавао да излаже њене радове... Маестро  је чак хтео да Камилиним скулптурама окити једну  целу одају у свом дому,  али се због нечег предомсилсио и одустао од те идеје. Дана 29.  јануара 1917.  Роден се венчао с Розом Боре,  а након само две недеље  Роза  је преминула. У новмебру те исте године 77.  годишњи Роден је отишао за њом. Пре смрти је у бунацању звао Камилу.

Камила Клодел је умрла 19. октобра 1943. у 80.  години живота. Пред смрт је посетио брат,  али га она није познала. Данс у музеју Огиста Родена могу се заједно с његовим видети и скулптуре које је извајала његова ученица Камила Клодел. То је било урађено по  његовом  завештењу. Могуће је да је на тај начин он хтео заједно са својим славним именом  оваковечи и име жене коју је волео целог живота.