BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Софија Кнежевић - "Музика је мој живот"

Софија Кнежевић -
19.11.2018. год.


 

Како функционише једна “музичка породица”? Имаш и нови албум са својим супругом, који је такође џез музичар?


 

Тако је, ”Пре, Сада и Након" је наш нови албум доступан на већини музичких платформи, а можете га наћи и на мом вебсајту. Тренутно је у селекцији за номинацију 61. Греми Награде у Лос Анђелесу.

Елиот (мој супруг) и ја смо веома повезани на емотивном и интелектуалном нивоу, што чини дискусије, анализу и стварање музике на неки начин лакшим, али и веома захтевним. Обоје веома верујемо у способност и уметнички капацитет једно другог, па се међусобно подстичемо да будемо најбољи могући људи. Све се то одражава у музици, као што можете и да чујете на албуму. Ја сам такође и аутор свих текстова на плочи и они прате причу еволуције наше љубави. Обоје смо изузетно поносни на то ауторско дело.


 

Што се тиче рада с породицом може бити сјајно али и тешко. Важно је одржавати здраву конкуренцију, да би наставили да будемо инспирисани. Такође је важно и да очекујемо одређени ниво једни од других, професионално када је у питању пословна страна ствари, али и креативно када је реч о самој музици. У зависности од вашег карактера, тај однос ће се одржати здравим и неће се превише прелити у ваш лични живот, јер баш то може да буде емотивно исцрпљујуће,што је и великим делом тешко јер је музика битан део наших живота, тако да на крају или радимо заједно на музици или причамо о њој.


 

Да ли себе сматраш љубитељем моде? Колико је изглед и стајлинг битан за музичара?


 


 

О да, велики сам љубитељ моде, једно време сам била укључена у рад магазина Ел и Воуг, што сам користила као средство да се више едукујем о уметницима из тог подручја. То је, наравно, све много лакше сада са Инстаграмом и друштвеним мрежама, раније су то биле књиге, часописи и каталози. Имала сам прилику да видим како величанствена уметност оживљава, да је то много више од комада одеће или ципела. Одређени дизајнери имају ту посебну црту - својим делом вам дају слободу да постанете своје истинско ја њиховим облицима, бојама и текстурама и веровали или не – звуком! Као што можете да видите, мода(дизајн) веома утиче на мене.


 

Недавно, преиспитујући се, схватила сам да одласком од куће у раним годинама и почетком стварања новог живота у Њујорку, понекад спакујем своју слободу, покушавајући да будем део живота других и да се поклопим са њиховим очекивањима. И то је вероватно био процес који је трајао неко време, и који је моја подсвест потиснула. Али полако почињем да поново живим своју слободу израза. Наравно, доста је лакше бити уметник и имати своју сцену, јер тада можете бити ко год да сте без потребе да се уклапате у било какав систем социјалне прихватљивости. Поготово када апсолутно волите бити своји, и не марите за то како вас други виде.


 


 

Коју би другу каријеру одабрала, да ниси у музици?


 

Била бих дизајнер ципела, психијатар или неуро научник.


 

Твој супруг је такође џез музичар - да ли се “допуњујете” када је креативни процес у питању?


 

Дефинитивно, то је једна од сјајних ствари када сте удати за музичара. Ми имамо и географију на нашој страни- Елиот је из Енглеске, ја сам из Србије а живимо у Њујорку, тако да све те различите културе и историје доносе нешто сасвим ново у наш заједнички живот и стваралаштво.


 


 

Твоји родитељи су такође познати уметници - да ли те је то навело да се посветиш музици и Џезу?


 

Ја сматрам да је то доста утицало на мој одабир џеза. Моји родитељи су нас од раног детињства упознали са различитим врстама уметности. Моја омиљена је увек била џез музика, и у нашој кући се увек слушао велики распон жанрова, али је џез увек имао специјално место. Моја мама је слушала Елу Фицџералд још од ране младости, а касније је мој брат доносио те исте плоче након што је почео да свира гитару. Увек је било доста музике у нашем дому, и на неки начин, сада када сам физички далеко, ја сам та музика која и даље свира у нашем дому.


 

На који начин су друштвене мреже промениле начин на који музичари промовишу свој рад?


 

Друштвене мреже су битан маркетиншки алат за сваког музичара. У последње време има доста курсева о томе, али и даље мислим да се у школама не даје довољно значаја томе, што је штета, јер је то једини бесплатни маркетинг који сви могу да користе. Волела бих да могу да помогнем неким сјајним уметницима који заслужују много више присуства на мрежама и у медијима.


 


 

Колимо има места за Џез музику у мејнстрим медијима?


 

Увек има места за било шта у мејнстриму (популарним токовима, тзв. естради у добром смислу) ако публика може да се повеже са тим на емотивном нивоу. Нажалост, данас нема много ствари и тема са којима ове генерације могу да се повежу, ако имају иоле мало више значајног квалитета онда су већином веома интелектуалне, и то је уреду. Док год има једноставних интелектуалних ствари које се “провлаче” у естраду, ми смо успели. Ми музичари који се бавимо џезом не можемо бити много популарни, и популарност није наш циљ, већ да наша порука, искуство и образовање достигне више људи који и јесу у потрази за нечим таквим. Ту је проблем заправо наша немогућност да дођемо до људи којима требамо.


 


 

Шта мислиш о утицају џеза на друге музичке жанрове?


 


 

Мислим да стављање уметности у било какве “жанровске кутије” у суштини не постоји, сем за вербалне поделе у свакодневном животу. Али кад смо већ на том питању, ако се мешање ради чисто из забаве, само забава и треба да остане. Ако се ради јер је то порив из душе за искреним изразом према свету, онда треба да се подели са светом и слушаоцима.


 

Иван Трајковић

 




Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ


Јуче се навршило четири године од када нас је напустио један од највећих савремених руских писаца Едуард Вениjаминович Савенко, познат као Лимонов.

Специјални представник Председника Русије за међународну културну сарадњу Михаил Швидкој изјавио је да ће 20. јубиларни Форум словенских култура ове године бити одржан у Србији.


U organizaciji 'Kulturno-obrazovnog centra' u Vranju, u maloj sali Pozorišta 'Bora Stanković' biće održano književno veče, na kome će se čitati odlomci iz rukopisa 'Razgovori sa majkom' književnice Branke...

Представљање књиге „Свети Гргур, острво ужаса“ биће одржано у Руском дому, у петак, 1. марта, са почетком у 18.00 часова



Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА