BitLab хостинг
Почетна страница > Новости
Славица Јовановић

У Богатићу 15 . јуна 2018 . године одржана је промоција две песничке књиге Милане Давидовић : Два пупољка једне руже , ђердани од стихова ...

17.06.2018. год.

 

У Богатићу 15 . јуна 2018 . године  одржана је промоција две песничке књиге Милане Давидовић  : Два пупољка једне руже , ђердани од стихова ...

У Свечаној сали СО Богатић промовисане су пета и шеста збирка песама “Испод трепавица” и “Песмарење”, песникиње Милане Давидовић из Богатића.

Сала је била премала да прими све заљубљенике  и љубитеље лепе писане речи ,

те су многи престајали на ногама  , решени да остану до краја .

Организатор се побринуо да промоцију  украсе и хор и певачке групе , музика и игра .

На почетку промоције наступио је Мачвански хор - песмом из Литургије Св . Јована Златоустог , а и током промоције песмом - Удаде се Јагодо итд…


Током ове промоције и дирљиве вечери спонтане , харизматичне  и све афирмисаније песникиње , Милане Давидовић наступали су чланови Удружења Завичај - Банија мушка и женска певачка група,  док је казивање стихова гитаром пратио Влада Мишић.



Иначе, Милана је учесник и добитник награда на многим међународним песничким конкурсима.  Љубав према поезији и писању гаји још од раног детињства. Пише и песме за децу, а неке од њих налазе се у Међународној збирци песама и прича за децу „Загрли живот“, у зборнику„Трагови у песку“, као и у Антологији дечије поезије. Октобра 2016. године, постала је члан Светског удружења песника, са седиштем у Италији,чији је оснивач Силвано Бортолаззи, који је три пута номинован за Нобелову награду из области културе. Милана је један од оснивача и председник Удружења писаца “Јанко Веселиновић” из Богатића. Њена поезија је поезија љубави.



Рецензент  збирке песама „Испод трепавица“ песник Јован Н. Бундало казе: „Милана живи у својим песмама, срцем гледа и своју душу нам у песмама нуди да видимо њену чистоту“.

Публика која је дошла на промоцију књига могла је да види и плесне кораке Миланиних церки Уне и Ане.

Збирка „Песмарење“ је подељена на три дела. Први део су песме за децу, други песме о љубави, а трећи део су песме о животу, огњишту, сећању на завичај. У предговору књижевник Славица Јовановић каже:“ Добили смо новог песника из народа, за децу и одрасле, бранитеља ћирилице у лику и делу песникиње Милане Давидовић".



Рецензент књиге ‘’ Песмарење’’ је  Славица Јовановић књижевница које је читала биографију и стихове песама.


Током промоције било је и песничких надмудривања и натпевавања , те је песникиња укрстила копље са Милорадом Јевтићем пуковником ВС  у пензији.


Милана је прошла трновит животни пут  кaда је напустила свој завичај Двор на Уни ,

током ратних дешавања 1995. године  и обрела се у Србији као избеглица . Где је наставила школовање ,  удала се , изродила децу… Тако да јој је после трња и цвећа ,

остала стаза посута цвећем и песмом. Милана је песничка ходочасница , која изговара своје стихове , као молитве у храмовима , високо морална и патријахално васпитана, од предака научена да сачува своје огњиште своје претке и своје потомке .

И она се грчевито бори попут вучице за свој србски род и пород, за песнички родослов и мудрих људи благослов. Зато осим књиге у  свом мајчинском и песничком крилу држи и своје потомство. Промоција за памћење , уз комбинацију етно музике , гитаре , плеса , фолклора, народних ношњи. И након промоције настављено је дружење овог сада мачванског  песничког лучоноше , Милане Давидовић са публиком ,

јер су  стрпљиво и у реду чекали да им песникиња потпише књиге …










Преносимо у целости предговор иѕ књиге ‘’Песмарење’’ , рецензента Славице Јовановић , новинара и књижевника…


-ПРЕДГОВОР ЗА ЗБИРКУ ПЕСАМА ‘’ПЕСМАРЕЊЕ ‘’  ПЕСНИКИЊЕ МИЛАНЕ ДАВИДОВИЋ ДРАГАЉЕВИЋ

ПЕСМЕ КАО КОЛОРИТНЕ ФОТОГРАФИЈЕ , ОВЕКОВЕЧЕНЕ ЗА ВЕЧНОСТ

 Нова песничка књига све снажније , распеваније и упечатљиве песникиње ‘’ Милане Давидовић Драгељевић ПЕСМАРЕЊЕ ‘’  одликује се благодарјем , лепршавости белих лептира , песмодарјем , милозвучјем , нотним записима и нотама голубијих крила .

Ако су њене предходне песничке књиге биле семенке надахнућа , овде су Миланини  најсвежији рукосади , постали дрвореди сталнорађајући, доносећи божанске плодове .

Који зором заблистају , умивени сунчевим наранџастим кристалима . То су песме које се певају у најдубљој тишини , животни  џубокс за музичке жеље , виолински кључ којим откључава срца љубитеља поезије . Мелодије са старих грамофонских плоча , тек сада испеване и гласним жицама  песникиње компоноване , стиходарјем славуја распеваних . Песме гласовите Милане , разнежене жене , доживљавају своје бујање , а она је ту да попут верглаша одсвира и продужи мелодију  младости , у садашњост претворену… Њено Песмарење је клијање песничких рукосада .

 У Песмама за децу врцавим и искричавим , доказује на ком је терену своја , постаје чаробњак и мађионичар ,  који из свог шешира и шарених марама уме да извуче и јежа и тужног меду и змију и зеку и магаре у школи и ласте и врапца архитекту . Песникиња амбасадорка љубави и песништва , песмољубљем инспирисана , енергијом митске жар птице , наелектрисана  варницама свитаца , намагнетисана љубављу мајчинском , остварена и као песник и као мајка . Роду и породу свом , плоду утробе своје чита мисли , исписијући им бајковите песме разнобојним кредама - цветовима , на табли ливади зеленој . Пулсира и дрхти над њима ко затегнута струна лире и постаје им и заштитница и амајлија и бранитељка , а по потреби и другарица и калеидоскоп и чегртаљка . У њеном стиховању нема сувишних речи , као да их је певушила док их је писала , а онда кад се отргоше из руку оловке , креде и гушчија пера , наставила је да их пише срцем , стих по стих . А сваки стих отргнут из мајчинске успаванке .

Цитираћу стих из песме  ‘’ Рат за столом ‘’ :

- О, како је диван так шаховски рат

јер не гине ником ни отац, ни брат.

Или строфа  песме “ Љубав јединца ‘’ :

- У клупи до мене седи један клинац

И његов ме осмех увек развесели

Много ми се свиђа ал он је јединац

Па не знам дал ‘’ уме љубав да подели .

Да додамо и строфу из песме ‘’Ласте ‘’ :

- Ту прогнозу ко им даје

да  пролеће нам донесу

када зима бела стаје

и пахуље вежу кесу!?


Ако је у песмама за децу била највештија и сасвим подетињила ,  или како се то у жаргону каже ‘’ испекла песнички занат ‘’ , није ништа мање величанствена ни чудотворна ни у љубавним песмама . И ниједан читалац неће доживети бродолом , уколико се запути бродовима инспирације ка пристаништима  песничким , макар био и слепу путник , између корица новонасталих стихова . А ту ће се тек разбуктавати , распламсавати , зажарити и буктати песничке ватре , заноси и кликтаји свитања , очи заискриле , док песме благотворне видарице исцељују душу . И да ухватим муштулук , о заљубљеној песникињи у стиходарје и стихогорје , чије песме окрилате пауновим крилима и које нису у ритама и дроњцима , већ брижљиво написане и ‘’ одевене ‘’ , готово римоване . У ретровизорима сећања и сновиђења попут мистичног графолога у рокописима и ветрописима открива неисписане чежње и љубави скривеним под крилом канаринца , где одлећу само рајске птице . Али песникиња и ту је надмоћна и свемоћна , пркоси  неисплаканим сузама и сваку песму ставља у рам као живописну слику , овековечену за вечност , додајући ноте и музичке лествице . Не скривајући своје најснажније и најтананије емоције , стављајући свој љубавни аутограм испод сваке песме . Споменимо песму ‘’ Отргнути ‘’ :

- Слажу се осећаји небројени

док ткам разбојем душе моје

ко нити свиле растањени

откад се растасмо нас двоје.

Или рецимо стих песме ‘’ О срце , моје ‘’ :

- О срце моје, сад зубе стисни,

нек чује се  се крик из твојих груди,

у њему сав бол временски истисни,

па онда спокојно заувек буди.


И  у песмама о животу , песникиња има своје путоказе , своје снове недосањане , аутобиографске  исповести и колоне дуге , песме о огњишту , о мајци …, пита се : - Где је мој дом ? …, пише о винској илузији , о веселој машини,  о жени и слично .Усуђујем се да кажем , да овако римоване , стиховане , певљиве и милозвучне песме , записане тихом мелодијом , би требало да прочита неки врстан композитор , како би оживео ове живе слике  песничких муза да би им дао музичку подлогу, одајући признање тој песничкој блиставости и сазревању . То су песме које заслужују ноте . Написане у даху , једноставне , без сувишних речи и сувишног слога , као да је у питању песничко наменско стваралаштво , које треба украсити виолинским кључем и музиком . Било би грехота поједине песме из ове песничке збирке не запевати на ухо , уз гитару , гусле , хармонику , виолину , флауту , чобанску фрулу …

Ево неких стихова из песме ‘’ Колона туге ‘’ : -

Била једном колона једна,

дуга, препуна боли.

Била је она и гладна и жедна,

жељна и воде и хлеба, и соли.

Да не заборавимо и ове риме из песме ‘’ Песма о огњишту ‘’ :

-Дозива нас и Огњиште,

што погачом не мирише,

све је тужног ока привид,

само трава кроз њу дише.

Да се подсетимо и песме ‘’ Моја Евица ‘’  :

-Да, мислите тада било је лако,

и да имала је дати деци колко треба

рађало се. Бар троје имао је свако

били су боси, ал сретни парчетом хлеба.

И да завршимо стихом из песме ‘’ Где је мој дом ‘’

-  Ја припадам овдје, јер овдје родих покољења.

Док остале светлуцаве стихове ко стокраке звезде остављамо читаоцима …

 А што се тиче књижевне сцене , сасвим је сигурно да смо добили  новог песника из народа , за децу и одрасле , бранитеља ћирилице  Добрицу Ерића , додуше у женском роду, у лику и делу песникиње Милане Давидовић  Драгељевић …

Славица Јовановић , новинар и књижевник

27. јануар  2018 . године,  на Светог Саву


Извор  Радио Нешвил- Богатић

https://nesvil.com/promocija-knjiga-ispod-trepavica-i-pesmarenje-milane-davidovic-radio-nesvil-15-06-2018/


https://www.youtube.com/watch?v=jQ2-0LhgfJY

Мачва- инфо - Богатић

https://www.macvainfo.rs/page.php?secid=2&pageid=2&contid=3549&model=clanak&ct=dva-bisera-jedne-skoljke#.WyWGRuz0uLN.facebook

 

Забележила : Славица Јовановић , новинар и књижевник


У Богатићу 15 . јуна 2018 . године  одржана је промоција две песничке књиге Милане Давидовић  : Два пупољка једне руже , ђердани од стихова ...

У Свечаној сали СО Богатић промовисане су пета и шеста збирка песама “Испод трепавица” и “Песмарење”, песникиње Милане Давидовић из Богатића.

Сала је била премала да прими све заљубљенике  и љубитеље лепе писане речи ,

те су многи престајали на ногама  , решени да остану до краја .

Организатор се побринуо да промоцију  украсе и хор и певачке групе , музика и игра .

На почетку промоције наступио је Мачвански хор - песмом из Литургије Св . Јована Златоустог , а и током промоције песмом - Удаде се Јагодо итд…


Током ове промоције и дирљиве вечери спонтане , харизматичне  и све афирмисаније песникиње , Милане Давидовић наступали су чланови Удружења Завичај - Банија мушка и женска певачка група,  док је казивање стихова гитаром пратио Влада Мишић.



Иначе, Милана је учесник и добитник награда на многим међународним песничким конкурсима.  Љубав према поезији и писању гаји још од раног детињства. Пише и песме за децу, а неке од њих налазе се у Међународној збирци песама и прича за децу „Загрли живот“, у зборнику„Трагови у песку“, као и у Антологији дечије поезије. Октобра 2016. године, постала је члан Светског удружења песника, са седиштем у Италији,чији је оснивач Силвано Бортолаззи, који је три пута номинован за Нобелову награду из области културе. Милана је један од оснивача и председник Удружења писаца “Јанко Веселиновић” из Богатића. Њена поезија је поезија љубави.



Рецензент  збирке песама „Испод трепавица“ песник Јован Н. Бундало казе: „Милана живи у својим песмама, срцем гледа и своју душу нам у песмама нуди да видимо њену чистоту“.

Публика која је дошла на промоцију књига могла је да види и плесне кораке Миланиних церки Уне и Ане.

Збирка „Песмарење“ је подељена на три дела. Први део су песме за децу, други песме о љубави, а трећи део су песме о животу, огњишту, сећању на завичај. У предговору књижевник Славица Јовановић каже:“ Добили смо новог песника из народа, за децу и одрасле, бранитеља ћирилице у лику и делу песникиње Милане Давидовић".



 


  • Извор
  • http://www.macvainfo.rs/page.php?secid=2&pageid=2&contid=3549&model=clanak&ct=dva-bisera-jedne-skoljke#.WyWGRuz0uLN.facebook


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ


Јуче се навршило четири године од када нас је напустио један од највећих савремених руских писаца Едуард Вениjаминович Савенко, познат као Лимонов.

Специјални представник Председника Русије за међународну културну сарадњу Михаил Швидкој изјавио је да ће 20. јубиларни Форум словенских култура ове године бити одржан у Србији.


U organizaciji 'Kulturno-obrazovnog centra' u Vranju, u maloj sali Pozorišta 'Bora Stanković' biće održano književno veče, na kome će se čitati odlomci iz rukopisa 'Razgovori sa majkom' književnice Branke...

Представљање књиге „Свети Гргур, острво ужаса“ биће одржано у Руском дому, у петак, 1. марта, са почетком у 18.00 часова



Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА