Лужички Срби: Други Срби и други србски
booking.com
Почетна страница > Новости

Лужички Срби: Други Срби и други србски

Лужички Срби: Други Срби и други србски
24.01.2018. год.


У источној Немачкој одвајкада живи народ који себе зове „Срби“, а свој језик „србски“. Лужички Срби, мали западнословенски народ, успели су да се одупру изузетно јакој вековној германизацији. Руски сорабиста, Дмитриј Пољаков, говори за Russia Beyond о везама Лужичких Срба и других Словена и о шансама за културни опстанак овог народа.

У Србији, наравно, добро знају да у источној Немачкој, у општинама Котбус и Бауцен, одвајкада живи народ који себе зове „Срби“, а свој језик зове „србски“. Немци их зову Sorben, а пре Другог светског рата звали су као и све аутохтоне Словене источне Немачке Wenden или Winden, сами Лужичани себе зову  Serbja у Горњој Лужици и Serby и Доњој Лужици.

Лужички Срби
 су мали западнословенски народ протестантске и католичке вере, који имају два стандартна језика: горњолужичкосрбски (има 23 хиљада говорника) и доњолужичкосрбски (око 7 хиљада говорника) који се већ налази на граници изумирања. То су западнословенски језици, који су генетски блиски пољском и чешком језику. Сви лужички Срби су до једнога билингве и подједнако добро говоре и свој матерњи, и немачки језик.

О њиховој тешкој историјској судбини и о односима Лужичких Срба према Србији и Русији Russia Beyond разговара са др Дмитријем Пољаковом, доцентом на Руском државном универзитету друштвено-хуманистичких наука у Москви (РГГУ), који један од неколико Руса не само истражује, него и влада србсколужичким језицима.

Russia Beyond: Дмитриј, зашто Лужички Срби себе називају Србима (Serbja / Serby), а свој језик србским (serbsce / serbski)? Од када они живе у источној Немачкој? Какве везе они имају са Србима на Балкану? Да ли су повезани са њима пореклом, језиком или традицијама?

Дмитриј Пољаков: Сви Словени су повезани пореклом, језиком и традицијама. Сви Словени пре око хиљаду и по година били смо још фактички један народ, али и у прасловенско доба (до 8. века) међу Словенима је било различитих племена и савеза племена. Исти етноним и лингвоним могу да говоре о томе да су вероватно тесније везе између лужичких и балканских Срба постојале у раније прасловенско доба, пре словенских миграција на југ и запад. 

У раном средњем веку су Полапски Словени, Љутићи и Бодрићи (Ободрити) насељавали трећину садашње Немачке: север, северозапад и исток. Касније су сви они били асимиловани и германизовани.

Иначе, данашњи Лужички Срби су остатак једне групе западних Словена, полапско-балтичких, који су се населили на овој територији још у време Велике сеобе народа  и већ у 7. веку сукобили су се са Германима. У раном средњем веку су Полапски Словени, Љутићи и Бодрићи (Ободрити) насељавали трећину садашње Немачке: север, северозапад и исток. Касније су сви они били асимиловани и германизовани. Последњи човек који је говорио полапски језик умро је у 18. веку. Лужичким Србима је пошло за руком да дуго пружају отпор асимилацији, тако да их је још почетком 19. века још било 250 хиљада. Међутим, индустријализација и, благо речено, бурни догађаји у 20. веку, тј. ратови и нацизам у Немачкој, а затим и источнонемачка социјалистичка индустријализација, учинили су своје.

Колико укупно Лужичких Срба данас живи у Немачкој?

По најоптимистичнијим проценама – око 50 хиљада.

Град Бауцен

Лужички Срби редовно на Интернету шире апеле у којима тврде да су изложени германизацији и асимилацији, траже помоћ, мада имају неку културну аутономију и одређена права у Немачкој. Колико је њихов опстанак реално у опасности и какву помоћ траже?

Лужички Срби су једини аутохтони словенски народ која живи на територији Немачке и има статус националне мањине (поред Данаца, Фризијаца и Рома). Тај статус је чак потврђен и у законодавству покрајина Саксоније и Брандербурга, на чијим се територијама налази историјска територија Горње и Доње Лужице. Они имају свој културни центар, своје позориште, своје одборнике у органима локалне самоуправе, организују разне лужичке манифестације, понекад се могу видети чак и двојезични натписи.

Лужички Срби су вековима били изложени интензивној асимилацији од стране Немаца, али ипак се за садашње процесе у Лужици, по мом мишљењу, не може децидирано тврдити да се ради о германизацији. Економска криза је захватила читаву Европу и сада се мање средстава издваја за многе образовне, научне и културне пројекте, тако да ни Лужички Срби нису изузетак. Наравно, смањено финансирање културних иницијатива погубније је за мале, него за велике народе, и у том смислу се може говорити о томе да су Лужички Срби, као и сваки мали народ, данас у веома тешкој ситуацији.

Лужички Срби су једина словенска народност која живи на територији Немачке и има статус националне мањине. Тај статус је потврђен у законодавству покрајина Саксоније и Брандербурга, на чијим се територијама налази историјска територија Горње и Доње Лужице.

У вези са тим се чини да лужичкосрпске националне организације (пре свега Домовина и Матица лужичкосрбска) не треба да траже средства за финансирање својих пројеката само од немачке државе, него и из других извора. То би поред приватних донација могла да буде помоћ разних фондова суседних држава, пре свега Пољске и Чешке, које имају дугу традицију помагања Лужичким Србима. Пољска и Чешка им активно помажу и данас: од 2004. ради пољско-лужичко друштво Pro Lusatia, којe организује међународне научне конференције, Дане лужичке културе, креативне вечери уз учешће лужичке интелигенције, догађаје у знак сећања на личности лужичкосрбског националног препорода, организује посјете лужичких политичара и активиста Пољској (и пољских Лужици), а бави се и књижевним издаваштвом. Подржава Лужичане и Чешка, у којој активно делује Друштво пријатеља Лужице (основано још 1907.), које издаје научно-популарни магазин „Česko-lužický věstník”. У Србији постоји научно-образовни пројекат Растко Лужица, који окупља научнике и истраживаче из Србије. Лужички Срби често испољавају симпатије према балканским Србима, а лужичкосрбски добровољци су учествовали у југословенским ратовима 1990-их на страни Срба.

 Да ли Русија помаже малом словенском народу који је на ивици опстанка? Да ли је раније помагала?

Д.П.: У 19. веку су Лужичким Србима помагали 
руски трговци-мецене, културни посленици, научници који су били наклоњени словенској идеји, чувени слависти Измаил Срезњевски, Осип Бодјански, Петар Прејс, Виктор Григорович, Александар Гиљфердинг. У архивима руских слависта срећу се спискови приложника који су помогли разне лужичке културне пројекте: реч је о хиљадама тадашњих рубаља, што је у оно време био прилично велики новац. Нема података о помоћи на званичном нивоу.

Последњих година руска помоћ Лужичким Србима је имала више морални, него материјални карактер. Разне руске културне и просветне организације су се обраћале немачким властима са апелима да се не дозволи значајно смањење финансирања делатности лужичкосрбских организација. Треба рећи да је то имало ефекта, јер слична колективна писма и петиције, које се, наравно, не упућују само из Русије, имају одређени успех и заиста коригују потезе немачких власти. Наравно, после 2014. руско-немачки односи, на жалост, у све горем стању, па очигледно да има мање могућности за неки утицај на немачке институције.

У архивима руских слависта срећу се спискови приложника који су помогли разне лужичке културне пројекте: реч је о хиљадама тадашњих рубаља, што је у оно време био прилично велики новац. // Новине на лужичкосрбском језику.

Постоји ли шанса за опстанак Лужичких Срба и њиховог језика?

Проблема има веома много, али време ће показати. Волео бих да постоји.

Jевгениј Михајлов,

Russia beyond



  • Извор
  • фото: Јевгениј Михајлов / Russia beyond/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ


Раније тајна скорвишта, складишта и подземни тунели терориста у ослобођеној сиријској  Источној Гути у Сирији сада се трансформишу у уметничку галерије. Наиме, сиријски уметници у њима стварају скулптуре сцена...


 На овом списку нема „Ане Карењине“ и „Злочина и казне“, али су зато присутна друга ремек-дела руских класика која вам могу добро доћи у ра

Совјетски Савез је успео да створи образовни систем који је омогућио реализацију амбициозног програма модернизације, због чега је Москва постала једна од две светске суперсиле. Темељне образовне реформе утицале...


Од 15. до 27. јула у националном парку „Тара” одржава се 18. Школа пријатељства коју организује покрет „Наша Србија” под покровитељством Унеска и Скупштине народа Евроазије. 150 деце из...


Остале новости из рубрике »

HrvatskaTravel
BTGport.net - у1

СЛИКА СЕДМИЦЕ

Одвикавање од пушења
WEB SHOP

ДјЕВОЈКА ДАНА