BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

БИТКА КОД АУСТЕРЛИЦА

БИТКА КОД АУСТЕРЛИЦА
03.12.2018. год.

У блиставом ђердану Наполеонових победа било је и значајнијих победа од оне извојеване 2. децембра 1805. године над руско-аустријском војском код Аустерлица, северно од Беча, на годишњицу његовог крунисања за француског цара, али ова битка је остала као симбол његовог ратног талента, надмоћног вођења и командовања, муњевитог реаговања на промену ситуације. Од десетине добијених битака, Бонапарта је највећом и најсјајнијом сматрао победу код Аустерлица.

Битка код Аустерлица је прва битка у рату који је против Наполеонове Француске 1805. године водила такозвана Трећа коалиција (Аустрија, Велика Британија, Русија и Напуљ). Главна аустријска армија распоређена је, под командом надвојводе Карла, у северној Италији, али је Наполеон предузео главне операције северно од Алпа. Одуставши од своје највеће сањарије, инвазије Велике Британије, он води 200.000 ветерана Енглеске армије на исток, подељених у седам дивизија под командом најспособнијих команданата у савременој историји: Нејом, Мармоном, Давуом, Ожром, Султом, Ланом и Бернадотом. Са њима је пошао и Наполеонов зет Мира са коњицом и Бесијер са царском гардом од 10.000 људи. Они су прешли 200 миља за свега четрнаест дана, брже него што су Аустријанци и Руси претпостављали и имали времена да припреме своје одбране. Великим обухватним маневром Наполеон је присилио на капитулацију аустријску армију под генералом Маком код Улма у октобру. Наредног месеца Наполеон је ушао у Беч. Руска армија под Михаилом Иларионовичем Кутузовом, која је наступала у правцу запада, да би се спојила с Маком, стигла је до Ина. Обавештен о Наполеоновој победи, Кутузов се брзо повлачи у Моравску, где му се придружује дивизија аустријске војске која је успела да избегне француско опкољавање и заробљавање.

До последњег часа је Кутузов, главнокомандујући савезничке војске, мислио да не треба заподенути битку док не пристигне део аустријске армије из Италије под надвојводом Карлом. Команду је преузео млади и брзоплети руски цар Александар I са надувеним аустријским генералима, уз одобравање аустријског цара Франца I, и одлучио да се битка прихвати по плану аустријског пуковника Вајротера, између Праценских висова и села Аустерлица.

Не чекајући на аустријска појачања из Италије и Тирола, како је саветовао опрезни Кутузов, цар Александар се одлучио за напад. Основна идеја Вајротеровог плана била је да се Наполеон одсече од Беча опкољавањем француског десног крила и одбаци према пруској граници. Рачунали су на његову грчевиту одбрану положаја, без наде и намере за контранапад.

Савезници су са војском кренули за Брно 27. новембра. Напредовали су споро и код Аустерлица, удаљеног око 70 км, стижу тек пред ноћ 1. децембра.

Бонапарта је добио у времену и успео, усиљеним маршем, да се приближи Првом и Другом корпусу.

Одбрамбени распоред Француза, ширине око 4 километра, био је на десној обали речице Голдбах, јужно од пута Олмиц - Брно, северно од рибњака код Телница. На десно крило поставио је три дивизије Четвртог корпуса, на лево три дивизије Петог корпуса. Десним крилом командује маршал Даву, а левим маршал Лан. Генерал Удино са гардом и гренадирима и маршал Мира са коњицом су резерва.

Осматрајући бочне покрете савезника од 29. новембра до 1. децембра, када се уверио да ће њихов главни удар ићи у правцу Працена и јужно, Бонапарта је донео одлуку да у току ноћи пребаци главне снаге, Први корпус, Четврти корпус, гарду, гренадире и коњицу, да би са њима, сутрадан, пробио центар савезника.

По Вајротеровом плану наступање савезника почиње у магли, 2. децембра у 5 часова и 30 минута. Прва, друга и трећа руска колона и аустријска авангарда (команданти руских колона су генерали Докторов, Ланжерон и Пшибишевски док аустријску авангарду предводи генерал Кинмејер) под руским генералом Буксхевденом нападају према Телницу и Соколницу. Четврта колона (Руси и Аустријанци) под руским генералом Милорадовићем и аустријским генералом Коловратом наступала је према Кобелницу. Код ове колоне су били Кутузов и цареви Александар I и Франц I. Руска царска гарда, којом је заповедао велики кнез Константин, млађи брат цара Александра I, била је у резерви.

Кутузов је оклевао да са четвртом колоном напусти Праценске висове, схватајући колики је њихов значај. Али, око 9 часова стигао је цар Александар I праћен царем Францом I и наредио наступање што је Кутузов, мада невољко, урадио јер се царска не пориче. Пета колона (аустријска коњица), под принцем Лихтенштајном, наступала је јужно од пута Олмиц - Брно.

На супротној страни, на високој осматрачници, мали Корзиканац је већ од 7 часова и 30 минута гледао херојску борбу Давуа на свом десном крилу са четири пута јачим непријатељем и савезничку четврту колону која напушта Праценске висове. Пустио је да прође још сат крвавог, неравноправног сукоба Давуа и Буксхевдена. Само захваљујући неорганизованости савезника француско десно крило није разбијено.

У 8.30 часова наредио је центру под маршалима Султом и Бернадотом да крене у напад. Велики војсковођа је постао господар ситуације на бојном пољу и муњевитом брзином све се одвија онако како он жели. У 9 сати Четврти корпус Француза заузео је Праценске висове. У 11 - разбијена и изненађена четврта колона савезника повлачи се, по наређењу Александра I, за Аустерлиц. Рањени Кутузов једва избегава заробљавање. Пробојем на Праценске висове битка је, у ствари, била решена. Показало се да је Кутузов био у праву.

Наполеонова царска гарда под вођством маршала Бесијера и Први корпус који предводи Бернадот туку руску царску гарду предвођену великим кнезом Константином која је покушала да поврати Праценске висове и која се такође повлачи према Аустерлицу.

Александар I шаље наређење Буксхевдену да се повуче. На левом крилу Француза маршал Лан до 11 часова зауставља корпус руске војске који предводи кнез Багратион.

У 11 часова Наполеон наређује Четвртом корпусу који је предводио Султ да удари у бок и позадину друге руске колоне на десном француском крилу, а одмах затим у напад шаље и гренадире и гарду. Маршал Лан добија наређење да, уз појачање коњице под маршалом Миром, разбије Багратиона. Багратиону у помоћ долази аустријска коњица принца Лихтенштајна, али све је узалуд, и у 15 часова Багратион и Лихтенштајн се повлаче према Аустерлицу.

Буксхевден, командант прве, друге и треће руске колоне, тек око 13 часова наређује повлачење. Било је доцкан. Даву га напада с фронта, Султ из позадине. Колоне су одбачене на залеђене рибњаке код Сачана и Телница. Под тежином људи и опреме и под плотунима велике француске батерије од двадесет пет топова лед је пробијен, и око 2.000 руских војника нашло је смрт у леденим рибњацима.

Савезници су на почетку битке располагали са 85.000 људи (74.000 Руса и 11.000 Аустријанаца). Од овог броја 15.000 људи је погинуло или рањено, а 20.000 заробљено.

Французи су, од укупно 70.000 војника, имали 1.305 мртвих и 6.940 рањених.

Због присуства три цара позната као "троцарска битка", Наполеонова блистава победа приморала је Франца I да склопи мир у Пожуну, уступајући Венецију Наполеону и привремено окончавши антифранцуску алијансу.





Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Ако сте помислили да ето коначно једног рата с којим ми, Срби, немамо везе...па, лоше сте помислили


 Салих Селимовић је историчар, публициста и професор из Сјенице у Србији. Рођен је 1944. у Тешњу у БиХ. Познат је по истраживањима исламизације јужнословенских простора, с посебним на

Србољуб Живановић (83) је по објављивању извештаја своје комисије 1964. године морао да побегне из Југославије пошто се комунистичким властима није допало то што је утврђено да је у...


Вијест из Тузле, Босна и Херцеговина, 22. август 2020. Прије неколико дана изашла је из штампе књига „Тузлански витез Остоја Паљић“ аутора Здравка Новака Паљића. Књига је штампана у издању Српског...

Фрањевац, научник и филозоф Игњат Мартиновић био је пореклом Србин чија је породица за време Велике сеобе Срба (1690) под патријархом Арсенијем Чарнојевићем прешла из Србије и населила се...



Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА