Домени и хостинг
Почетна страница > Новости

Сукоб у Нагорно-Карабаху - преглед ситуације - 16.10.

17.10.2020. год.

   


Преглед дешавања на ратишту у Нагорно Карабаху за 16.10.

Мапа спорног региона Нагорно-Карабаха


  

 

 

 

 

 

 


Преглед политичких и других вести за 16
.10. 



„Добио сам јасна уверења да ће Русија и ОДКБ испунити своје обавезе према Јерменији уколико се ситуација у региону погорша“ Францсука и САД су дужне да подрже напоре Русије како би се конфликт у Нагорно-Карабаху решио, изјавио је премијер Јерменије Никол Пашињан.

Он је такође рекао и да сматра да би Русија требало да одигра још важнију улогу по питању стабилизације мира у региону Нагорно-Карабаха будући да је једна од председавајућих у Минској групи ОЕБС-а по том питању.


„Добио сам јасна уверења да ће Русија и ОДКБ испунити своје обавезе према Јерменији уколико се ситуација у региону погорша“, истакао је Пашињан.


„Право на самоопределење народа Нагорно-Карабаха је црвена линија“: Интервју са Пашињаном  Планови Турске и Азербејџана да блицкригом преузму контролу над Нагорно-Карабахом су пропали, рекао је јерменски премијер Никол Пашињан.

Јуче су азербејџански председник Илхам Алијев и јерменски премијер Никол Пашињан дали паралелни интервју за РИА Новости, који је водио Дмитриј Кисељов, генерални директор новинске агенције "Росија сиводња".

Преносимо интервју јерменског премијера.
Интервју са Алијевим можете прочитати ОВДЕ.

Још увек није могуће проценити губитке странака и број затвореника?

Пашињан: Многи стручњаци кажу да је ово рат без преседана у 21. веку. Јер овде су укључене све врсте наоружања: тенкови, дронови, авиони и хеликоптери, оклопна возила, артиљерија, ракетна артиљерија итд. И пуно војника и трупа је укључено у ова непријатељства. Односно, воде се врло велике и жестоке борбе, а тренутно се Одбрамбена војска Нагорно-Карабаха налази у одбрани. И у ствари, можемо рећи да су планови Турске и Азербејџана да брзом кригом преузму контролу над Нагорно-Карабахом тренутно пропали.

- Господине премијеру, често слушамо о страним плаћеницима и терористима који се боре на страни Азербејџана. Да ли имате доказ за то и да ли се странци боре на страни Јерменије?

Пашињан: Читав свет већ говори о овоме. Ово је веома важна нијанса, а такође је важно јер ће помоћи да се разуме ко је и из којих разлога започео та непријатељства. Наравно, постоје конкретни докази да терористички борци из Сирије учествују у борбама против Нагорно-Карабаха. Овај видео доказ је већ објављен на друштвеним мрежама и у медијима. И сада је очигледно да је Турска главни спонзор овог рата. Турска је ангажовала и пребацила ове терористичке борце у зону сукоба Нагорно-Карабаха. Одлуком и под покровитељством Турске одлучено је да се започне рат, напад на Нагорно-Карабах.
Важно је разумети зашто. Зато што је било очигледно да азербејџанска војска сама није способна да се бори против Одбрамбене војске Нагорно-Карабаха. Стога је Турска одлучила да укључи терористе, турске трупе - они су укључени не само у вођство војних операција, већ и директно у специјалне снаге турске војске (на терену). Према неким информацијама, у непријатељства су укључене и специјалне снаге пакистанске војске. И мислим да је то што се барем тиче учешћа милитаната из Турске већ доказано у целом свету, јер многи међународни медији о томе већ пишу.
Врло занимљиве информације стигле су последњих дана из Русије, са Северног Кавказа, када су милитанти ликвидирани у Чеченији и Дагестану, а било је података да су ти милитанти у Русију дошли из иностранства, да су дошли из Сирије. И овде видим директну везу у овом процесу - милитанти из Сирије су пребачени из Турске у зону сукоба у Нагорно-Карабаху како би започели рат против Нагорно-Карабаха, а сада се већ појављују на Северном Кавказу. Ово је врло важна чињеница која показује да се ова ситуација више не односи само на сукоб у Нагорно-Карабаху, већ га је и превазишла, у његовом локалном смислу. Ово је већ регионални сукоб пуне размере који погађа специфичне интересе земаља у региону. И мислим да посебно у Русији треба бити веома пажљив на ову чињеницу.

Што се тиче јерменске стране, наравно да нема странаца који би се борили са стране Нагорно-Карабаха. Можда постоје неки Јермени који су дошли из дијаспоре да подрже своје сународнике. Али, наравно, не могу се сматрати плаћеницима.

- У московским споразумима од 10. октобра помињу се основни принципи нагодбе, молим Вас да дешифрујете ове принципе онако како их разумете?

Пашињан: Ови принципи су добро познати - то је право на самоопредељење народа, ото је некоришћење силе или претња употребом силе, територијални интегритет. Питање је како стране тумаче ове принципе, јер се током преговарачког процеса показало да различите стране различито тумаче ове принципе. И сада имамо ситуацију да је један од ових веома важних принципа већ прекршен. Већ сам говорио о томе - то је некоришћење силе или претњи силом за решавање проблема Нагорно-Карабаха.

- Господине премијеру, ако говоримо о компромисима, на које компромисе бисте и даље били спремни? И постоји ли линија преко које се ни под којим условима нећете повући?

Пашињан: Да, наравно, постоји таква карактеристика, и ова особина је право на самоопредељење народа Нагорно-Карабаха. И увек је у свако доба Јерменија била спремна на такав компромис. А најпознатија иницијатива је Казањска иницијатива, када је Јерменија била спремна за конкретан компромис. Али Азербејџан је одбио да потпише ове споразуме, јер Азербејџан није желео и не жели да прихвати право на самоопредељење Јермена из Нагорно-Карабаха. А право на самоопредељење Нагорно-Карабаха је линија за нас, наравно, то је за нас „црвена линија“ преко које не можемо да пређемо.

- Извините, да разјаснимо о каквом компромису говорите?

Пашињан: Рекао сам да је Јерменија спремна на компромисе. И питали сте да ли постоји „црвена линија“ преко које нећемо прелазити. И рекао сам да је то право на самоопредељење народа Нагорно-Карабаха.

- Управо смо разговарали о линији, али о неком конкретном компромису? Не бисте желели да наводите примере таквог компромиса, да ли сам добро разумео?

- Знате, сада су у московској изјави наведени конкретни кораци како да се обнови одређени процес преговора. А конкретни кораци су већ описани у оквиру овог споразума, и ми смо спремни да предузмемо такве кораке за решавање питања Нагорно-Карабаха. И ми смо спремни на такве компромисе, спремни смо на пропорционалне компромисе, на шта је Азербејџан спреман.

- Хвала, господине премијеру. Заиста смо рекли да се овај рат одликује изузетном окрутношћу, та окрутност је већ отишла у историју, а оба лидера су ушла у историју као учесници окрутног рата. Како бисте волели да након тога останете у историји?

Пашињан: Ово није питање било какве личне амбиције. Волео бих да се сукоб око Нагорно-Карабаха коначно реши као резултат овог сукоба. На основу компромиса. Тако да нађемо решење које би било прихватљиво за све стране - Јерменију, Нагорно-Карабах и Азербејџан. И то би била коначна одлука.

- Господине премијеру, поставио сам сва планирана питања. Можда бисте желели да додате још нешто?

Пашињан: Наравно. Одговарајући на ваше прво питање, рекао сам да је веома важно обратити пажњу на циљеве које Турска има у овом процесу. Сигуран сам да се Турска након добро познатих догађаја с почетка 20. века жели вратити на Јужни Кавказ да би наставила политику јерменског геноцида на Јужном Кавказу. Веома је важно схватити да је ово прагматичан циљ за Турску. Не емотивни циљ, већ прагматичан циљ, јер Јермени Јужног Кавказа су последња баријера за Турску, за ширење на север, за ширење на исток и за ширење на југоисток, јер сам сигуран да је ово наставак турске царске политике. А све ово што се сада догађа на Јужном Кавказу треба посматрати у контексту политике коју Турска води у Средоземном мору, у Либији, у Сирији, Ираку, у односу на Грчку и Кипар. Као што сам већ рекао, ово што се сада дешава, овај процес је већ изашао из оквира локалног сукоба око Нагорно-Карабаха, сада се одвија прерасподела. Турска жели да редистрише Јужни Кавказ, тачније да преузме контролу над целим Јужним Кавказом и од њега направи одскочну даску за даље ширење у правцу севера, истока и југоистока. 

„Азербејџан ни под којим условима неће пристати на независност Нагорно-Карабаха“: Интервју са Алијевим  У четвртак су азербејџански председник Илхам Алијев и јерменски премијер Никол Пашињан дали паралелни интервју за РИА Новости, који је водио Дмитриј Кисељов, генерални директор новинске агенције "Росија сиводња".


Преносимо интервју азербејџанског председника.
Интервју са јерменским председником можете прочитати ОВДЕ.






- Господине председниче, искрено сам вам захвалан на овој прилици да вам постављамо питања у тако тешком тренутку за Азербејџан и цео свет. Како оцењујете резултате непријатељстава од 27. септембра, колики су губици страна, према вашој процени, и да ли има много затвореника?

Алијев: Азербејџан је 27. септембра подвргнут још једном нападу јерменских оружаних снага, што није био први напад у последња три месеца. Нешто слично, али у мањем обиму, догодило се у јулу на државној граници, затим је овај напад одбијен, затим у августу, када је са јерменске стране послата диверзантска група у циљу извршења терористичких напада на цивилно становништво и на војску и ова група је спречена. Крајем септембра и наша насеља су била изложена артиљеријској ватри и већ у првим сатима имали смо жртава и међу цивилним становништвом и међу војском. До данас имамо 43 цивилне жртве и више од 200 рањених, око две хиљаде кућа у селима и градовима који се налазе уз контактну линију су или потпуно уништене или оштећене. Нажалост, артиљеријско гранатирање из Јерменије наставља се и након договора о параметрима прекида ватре, укључујући варварско бомбардовање града Ганџе, услед чега је убијено 10 цивила, а четрдесетак рањено. Што се тиче губитака на бојном пољу, према нашим подацима, губици јерменске стране су много већи од наших губитака. Објавићемо своје губитке међу након вруће фазе сукоба.

Што се тиче резултата непријатељстава, они су веома успешни за азербејџанску војску. Успели смо да пробијемо дубоко ешалирану одбрану непријатеља. У неким областима постојале су чак четири линије одбране. Планински терен, наравно, чини одбрану много погоднијом од контраофанзиве. До данас је на десетине насеља ослобођено од окупације, укључујући град Џебраил и већину села регије Џебраил, апсолутну већину села у региону Физули и село Суговушан, које је од стратешког значаја. Протерали смо окупаторе са стратешких висина на планинском ланцу Муровдаг и настављамо успешно да обнављамо територијални интегритет наше земље.

- Чујемо са различитих страна о учешћу плаћеника из Сирије или Либије на страни азербејџанске војске, у којој мери можемо да верујемо?

 

Алијев: Већ сам много пута говорио о овој теми. Нема потребе за било каквим страним војним учешћем у Азербејџану. Наша војска се састоји од више од сто хиљада бораца и, ако је потребно, мобилизацијом се ова цифра може повећати неколико пута. Данас су оружане формације које имамо у потпуности способне да изврше било који задати задатак. Снимци уништавања јерменске војне опреме доступне су на интернету. Наравно, ниједан плаћеник нема такве квалификације и такве техничке могућности. Уништили смо непријатељску војну опрему вредну више од једне милијарде долара само користећи беспилотне јуришне авионе, не рачунајући друга средства којима располажемо. Потенцијал азербејџанске војске је познат - ни за кога није тајна. Стога немамо потребе за додатним војним снагама. Азербејџан је увек био досљедни борац против међународног тероризма и никада нећемо дозволити да било која терористичка организација прави гнезда на нашој територији, тим више што представља претњу нашем народу и нашим суседима. Никада то нећемо дозволити. Нико нам није пружио никакве доказе о присуству страних оружаних формација на територији Азербејџана, које учествују у тренутним сукобима. Наш званични став је да немамо страних плаћеника.

- У московским споразумима од 10. октобра помињу се основни принципи нагодбе, молим Вас да дешифрујете ове принципе онако како их разумете?

- Ови принципи су развијени током година. Више од десет година, рекао бих. У процесу мог рада са претходним руководством Јерменије, врло смо активно кренули напред у процесу координације позиција. Било је врло тешко. Преговори су у сваком случају тежак процес, а још више о тако важном питању. Ипак, обе стране су показале жељу да следе пут политичког решења. Али, на несрећу, након што је тренутна влада Јерменије дошла на власт, јерменска страна је све оно што се претходно накупило једноставно бацила у нату за смеће. Покушао се такође променити формат преговора, да се у преговоре укључе власти такозване Нагорно-Карабашке републике, што смо одбили и ми и копредседавајући ОЕБС-ове групе Минск.

Што се тиче основних принципа, тамо је све јасно речено. Ослобађање окупираних азербејџанских региона планирано је у фазном плану. У првој фази, то је југоисточни део окупираних територија - пет региона. У другој фази, то су територије смештене између Нагорно-Карабаха и Јерменије - области Лачин и Келбајар. Отварање свих комуникација, укључујући и комуникације које се налазе у другим деловима јерменско-азербејџанске границе. Повратак избеглица и интерно расељених лица у њихова места порекла, што подразумева повратак азербејџанских избеглица на територију Шуше и друга подручја бивше аутономне области Нагорно-Карабах, као и преговори о коначном статусу Нагорно-Карабаха, о којима се морају договорити стране.

У принципу, укратко, ово су основни принципи које је Азербејџан увек поштовао и ми смо их развили. Али нова јерменска влада је више пута саопштила да је то неприхватљиво, да неће вратити ни центиметар земље. Јерменски министар одбране рекао је да се Јерменија припрема за нови рат за нове територије. Стално су нам долазиле претње и увреде, што је резултирало таквом конфронтацијом. Мислим да би јерменска страна требало трезвено да процени новонасталу ситуацију и да се посвети примирју, које је неколико сати касније на варварски начин прекршила бомбардовањем мирног уснулог града Ганџе.

- Господине председниче, ако говоримо о компромисима, на које компромисе бисте и даље били спремни? И постоји ли линија преко које се ни под којим условима нећете повући?

Алијев: Наш став је увек био врло конструктиван и досљедан. Такође се ослања на норме међународног права у погледу спровођења четири резолуције Савета безбедности УН, које су захтевале потпуно, тренутно и безусловно повлачење јерменских снага са наших територија. Наш став се увек заснивао на прагматичном приступу и мислим да развој догађаја за преговарачким столом то јасно показује. Што се тиче „црвених линија“, то смо врло јасно изјавили и копредседавајући Минске групе су тога свесни - ни под којим околностима територијални интегритет Азербејџана не може бити нарушен, Азербејџан ни под којим условима неће пристати на независност Нагорно-Карабаха. Али у исто време, наш предлог је произашао из чињенице да у будућности јерменска заједница и азербејџанска заједница треба да мирно живе и коегзистирају на територији Нагорно-Карабаха. Иначе, то се догађа, иначе, у другим насељима Азербејџана, укључујући Баку, где постоји више хиљада јермена, у Русији, Грузији, у другим земљама, где Јермени и Азербејџанци понекад живе и раде у истом селу и између њих нема противречности. Зашто се то код нас не може постићи? Посвећени смо томе, али, наравно, последице етничког чишћења морају бити елиминисане и све наше интерно расељене особе морају се вратити својим кућама. Овде сам вам, у принципу, открио мало више од основних принципа, нашег приступа могућим компромисима.

- Господине председниче, бруталност овог рата већ је ушла у историју, а ви сте већ део историје овог рата. Како бисте волели да останете у историји?

- Знате, сваки рат је суровост, жртве, патња људи, губитак вољених, али разлика је у томе што је за азербејџански народ овај рат ослободилачки, а за Јерменију освајачки рат. За никога није тајна, а чињеница је, коју међународни посредници већ знају, да такозвана војска Нагорно-Карабаха не постоји. Данас, у удружењу које тако назива јерменска страна, 90 посто војника су држављани Јерменије, јерменска војска их региструје и позива на служење војног рока и шаље на окупиране територије Азербејџана: у Агдам, Физули, Џебраил, Келбаџар, Кубатли, Лачин, Зангелан. Питање је - шта они тамо раде? Данас су јерменске окупационе снаге на међународно признатим територијама Азербејџана. И ово ништа не може оправдати: ни са становишта међународног права, ни са становишта људског морала. Тридесет година је немогуће водити политику спречавања Азербејџанаца да уђе у своју земљу предака. То су исте територије на којима јерменско становништво никада није живело. Друга је ствар што је тамо све уништено, а за повратак тамо је потребно пуно времена и труда, али такав став никако не може бити оправдан. Стога се ми и наши службеници боримо и умиремо на азербејџанском тлу, а јерменски војници умиру на земљи коју њихова влада жели да одржи под окупацијом.

Што се тиче улоге у историји, знате, никада пре нисам о томе размишљао, а још више сада. Мој главни задатак је да оправдам поверење азербејџанског народа, да испуним обећања која сам дао током година које сам провео на овој функцији. И водити земљу путем развоја и осигурати њен територијални интегритет, а како ће моја улога бити процењена у будућности зависиће од воље азербејџанског народа и од онога што ћемо постићи. Стога мислим да ово питање треба препустити онима чије ми је мишљење увек било доминантно у доношењу одређених одлука, укључујући и питање Нагорно-Карабаха. 

Лавров и Чавушоглу разговарали о ситуацији у Нагорно-Карабаху  Шефови дипломатија Русије и Турске Сергеј Лавров и Мевлут Чавушоглу разговарали су о ситуацији у Нагорно-Карабаху.

„У оквиру редовних руско-турских контаката на највишем нивоу, они су разговарали о ситуацију у Нагорно-Карабаху. Министри су истакли да нема алтернативе мирном решавању проблема“, саопштио је МИП Русије.

Лавров и Чавушоглу су нагласили да је потребно строго поштовати одредбе договора из Москве о прекиду ватре,

Двојица дипломата су истакли да је неопходан хитан прекид ватре у региону уз одобрење контролних механизама за његову примену.

 


  • Извор
  • Танјуг
  • / vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ


Мандатар црногорске владе Здравко Кривокапић казао је да је „жртва коју је митрополит Амфилохије поднео крајњи залог за измирење Црне Горе“.

Данас, на празник Светог апостола и јеванђелиста Луке и Светог Петра Цетињског Чудотворца у Цетињском манастиру је поводом упокојења Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског Амфилохија служена Света заупокојена архијереј


Обавјештавамо сву црквену пуноћу и заинтересовану јавност да је Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, након упокојења митрополита Амфилохија, на својој данашњој телефонској сједници, за администратора упражњене Епархије црн...


Вијест о смрти високопреосвећеног митрополита Амфилохија као громогласна труба одјекнула је не само у Црној Гори и Србској Православној Цркви неко у цијелом свијету. Љубав и поштовање које је...


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Олуја је погром

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА