Србија узела велики бод

Велс је изашао у изненађујућем 4-2-2-2 систему („магични правоуагоник" је први играо Бразил 1982. године, а 1994. и 1998. године је стигао до финала Мундијала са њим), а Србија није успела да се адаптира. Домаћи тим је био сигурнији, иако не драстично бољи од српске селекције, а последично томе је имао предност и био је јако близу тријумфу. На срећу, први и једини добар напад Србије у другом полувремену створио је погодак Александра Митровића, довољан за јако вредан бод који наша репрезентација носи из Кардифа. 

Графика пре меча је показала 4-2-3-1. Графике греше. Тако и ова. Велс је изашао у 4-2-2-2 систему. Због чега је то необично? Па зато што је ретко...

Сматра се бразилском формацијом, тешко примењивом у Европи. Вандерлеј Луксембурго је хтео да је уведе у Реал Мадрид 2005. године, без трунке успеха. Чак је и исмејан због ње. Тренутно је са великим успехом играју Бајер из Леверкузена Роџера Шмита и Реб Бул Лајпциг Ралфа Хасенхутла, али је они користе другачије (читај, са много високог и ниског нападачког пресинга, а такође и као подлогу за припрему пресинг замки на боковима).

Велс у Кардифу није играо као легендарни Бразил са почетка осемдесетих, а није играо ни као пресинг машине из Немачке. Циљ Криса Колмана био је да има једног играча више у последњој дефанзивној линији (такозвана spare manфилозофија), односно два на центру игралишта. То је домаћем тиму дозволило да контролише поље, иако не неопходно и посед.

Осим у спорадичним, кратким интервалима, Србија се мучила. Последично томе је и имала тачно две прилике на мечу. Једну после прекида у првом полувремену, а другу коју је Александар Митровић претворио у погодак, неколико десетина секунди након што је Гарет Бејл погодио стативу гола Владимира Стојковића.

Захваљујући седмом голу Митровића у последњих шест мечева за Србију, наш тим је остварио и осми меч без пораза.

Велс је стигао до гола у првом делу меча, након велике грешке Матије Настасића и веома лепог ударца Бејла. Фудбалер Реал Мадрид учестовао је тако у петом (од укупно седам) голова Велса у квалификационом циклусу (четири гола, једна асистенција - далеко ипак од утицаја који на игру Србије има Душан Тадић).

Ово је, иначе, трећи реми у низу за Велс, чиме је изједначен најдужи низ без победе у такмичарским мечевима Велса откако је селектор Крис Колман. Вреди ли нагласити, ова селекција никада није победила нашу репрезентацију, како год се она звала, у 11 одиграних мечева.

Мало рудиментарне статистике која показује изједначеност два тима на овом мечу - Србија је имала 50,3 одсто поседа лопте, уз 539 индивидуалних контакта са лоптом, наспрам Велсових 546. Велс је имао 365 додавања (278 успешних), Србија је покушала да оствари 350 додавања (успела је у 268 случајева). Србија је имала за један више удараца у оквир гола (3:2), али за два мање ван оквира гола (2:4, с тим да је вредно напоменути да статива не конституише оквир гола).

РТС