На појасу Европе последња рупа?

Два руководиоца ЕУ – шеф Европске комисије Жозе Мануел Барозу и председник Европског савета Херман ван ромпеј иступили су са програмским говорима у Бриселу.
Права опасност од раскола Европе, цитирају речи Барозуа, састоји се у игнорисању брига и интереса грађана. Данас је рална проба ЕУ на издржљивост поларизација која му прети, која је последица кризе. Између севера и југа континента постављене су нове демаркационе линије, на површину поново испливавају предрасуде које деле грађане. Зато политика, која се оријентише искључиво на „затезање каишева“, исцрпла је себе, изјавио је шеф Европске комисије.

Иступајући после Барозуа, Херман ван Ромпеј је признао да решавање проблема еконосмког напретка и запослености не тече тако брзо како би се желело. На крају грађани јединствене Европе, у првом реду млади, сматрају да су доспели у ћорсокак и не виде животну перспективу. Јасно је, упзорио је ван Ромпеј, да се стрпљење људи налази на измаку, и од политичара се тражи ново разумевање хитности деловања.

Неопходна је комбинација смањења трошкова у једним правцима и увећања у другима. Највероватније управо тако ће се и градити даља политика Брисела, сматра научни сарадник Института за међународну економију и односе Сергеј Уткин.

- У сваком случају то је питање споја. Тачније треба наћи такву варијанту која нас не тера да превише затежемо каишеве, али није ни претња по макроекономску стабилност. У сваком случају све ове мере су само део процеса који је у многоме природан. У сваком случају, око ове теме се вреди помучити. Чудотворна решења неће моћи да буду пронађена.

Један од аспеката на који скрећу пажњу аналитичари је излазак Брисела, по изразу неких коментатора, изван диктата Немачке, која иступа у ЕУ као главна поборница курса затезања каишева. Како се сматра, на предстојећем самиту ЕУ у мају Брисел може да заузме страну Париза, и тада ће Ангела Меркел остати усамљена. Али низ експерата истиче – Берлин уочи септембарских избора за парламент неће се предавати. Између осталог, како сматра, на пример, члан научног савета Института за европску политику у Бону, бивши шеф Европског парламента Клаус Хенш, Немачка не треба све да своди само на мере строге економије.

- У принципу ми треба да показујемо да упрактичној политици уа актуалној ситуацији важно је штедети, спроводити реформе, рекао је он у радијском интервјуу. Али упоредо са тим, треба се бринути и о томе да у условима кризе буде осигуран раст и конкуретност. У то треба да унесе свој допринос и Немачка, и друге земље Европе.

Да ли ће Европа затегнути каишеве до краја или на њему има још рупа? У Бриселу их изгледа више нема.

Олег Севергин,