Пуцајте у мене, ја сам НАТО мета!

Ако контролишеш Дунав, значи да контролишеш и Европу, говорили су Турци у доба Османске империје. На пролеће 1999. године ова турска мудрост је звучала врло актуелно. Првих дана Милосрдног анђела била су уништена сва три моста у Новом Саду. Брисел је решио да претвори Србију у острво, одрезавши од ње не само главну житницу, већ и рафинерију нафте.

Срби се до данас са болом сећају страшних 79 дана и ноћи НАТО бомбардовања. За време недавног службеног пута у главни град Војводине састајао сам се са онима који никада не могу да забораве ове кошмарне дане 1999. године. Ево шта ми је рекла професор Душанка Добан са Универзитета у Новом Саду:

- Они су рушили мостове моје младости. НАТО је покушавао да казни Милошевића за непослушност, а казнили су читав србски народ и наше суседе, који до данас трпе губитке. Штета што за то варватство нико није одговарао.

У пролеће 99. године економија Србије је претрпела штету, која је по разним оценама достигла 100 милијарди евра. Запад није дао кредите за обнову. Једноставно су отписали старе дугове из доба маршала Тита. Тако да су се мостови у Новом Саду градили углавном сопстеним снагама. По мишљењу становника Новог Сада Богдана Радуловића:

- Ови мостови су потребни не само нама Србима, они су потребни свим Европљанима. Овде на Дунаву је раскрсница која спаја север и југ Европе. Мислим да су ЕУ и НАТО једноставно дужни да плате старе рачуне. Јер они су уништили инфраструктуру Војводине, а не неко други.

Мостове су Срби успели да обнове, а ко ће чистити токове река, где и сада има много бомби и мина? Слађана Петровић сматра да то треба да раде они који су засипали њихове главе „томахавкама“.

- Пилоти НАТО-а су из неког разлога помешали Војводину са Косовом. Овде никада није било Албанаца, увек су живели само Мађари и Срби. Брисел је, очигледно, лоше познавао нашу историју, а уједно и географију. Они су говорили да је Нови Сад престоница Косова. И зато су дошли овде да заштите Албнаце. Али, шта с тим имамо ми и наш Дунав? Шта има са тим наша телевизија?

Данас у Нови Сад долазе екскурзије деце из читаве Србије. Недавну трагедију земље обични људи очигледно не планирају да забораве. Јер ЕУ је одржала такву лекцију „демократије“ која ће остати у памћењу неколико генерација.

Весна Бањац више од 20 година ради као педагог у једном од дечијих вртића Београда. Као и хиљаде становника престонице Србије, она је бранила свој град ради својих малих васпитаника. Сећа се:

- Пре 14 година мом Београду су биле нанете вро тешке ране. Када смо видели на телевизији да је Нови Сад остао без мостова, била сам једна од многих хиљада Београђана који су решили да својим телима бране београдске мостове. Јер то су биле последње нити које су спајале Србију са Европом. Нисмо видели наше противнике, они су били превише високо, али сваког дана су бомбардовали нашу земљу. Сваки минут смо добијали шамаре, сваку секунду су нас понижавали. Срби имају традицију да праштају увреду, увек смо бранили себе. Али, овог пута је био посебни случај. Знали смо да се на нас обрушила НАТО армада. Али, људи су били немоћни против најсавременије и најскупље технике која се појавила на небу изнад Београда. Зато су сасвим обични људи решили да агресор треба да види оне које планира да уништи. Спонтано сам дошла на мост Газела и видела да су овде стотине Београђана. Брзо смо се упознали, певали, шалили се, самим тим сузбијајући свој страх. Да ли је било страшно? Мени није, али у сваком тренутку било ко од нас је могао да погине. Који задатак је добио пилот НАТО-а у штабу у Бриселу, нико није знао. Али, када смо стајали на мосту Газела неколико недеља и када је за то сазнао свет, схватили смо да је недивљиви противник побеђен. Успели смо да сачувамо свој град, своју везу са светом, сачували смо своје достојанство. Првих дана свако од нас је имао прикачен специјални знак – Пуцајте у мене, ја сам НАТО мета. Сви смо се претворили у велику НАТО мету.

А на мостовима су били разни људи – млади, стари, Београђани и становници других градова. Сви они су се надали разуму, али САД су решиле да казне Србе за непослушност, за то што је народ покушавао да сачува интегритет своје земље. И за то су добили скоро три месеца пакла, кошмара, стотине погинулих људи, разорену индустрију, уништене мостове, загађену територију. Али србски народ је био јачи од НАТО-а, јачи од агресора – нису успели да га сломе, он је све издржао.

Константин Качалин,