Кина осваја глобално тржиште оружја

Кинески змај је начинио нови скок на глобалним тржиштима и први пут се појавио у првој петорки највећих испоручилаца оружја. О овоме се говори у новом реферату Стокхолмског института за истраживање проблема света о трговини оружјем за 2012. годину. Ово је прва промена у водећој петорки од времена завршетка хладног рата. Кина је такође постала прва азијска земља која је ушла у петорку највећих светских извозника оружја.

У периоду 2008-2012. године по подацима овог аналитичког центра, удео Кине је био 5% послова везаних за обично наоружање. У претходних 5 година Кина је обезбеђивала само 2% светског извоза оружја. С пете позиције Кина је потиснула Велику Британију показавши невиђен темпо раста у испорукама наоружања – 162%. То је 13 пута више од просечног показатеља бивше петорке светских лидера – САД, Русије, Немачке, Француске и Велике Британије. О другим факторима који су обезбедили продор Кине, своје мишљење износи стручњак Института за Далеки исток Александар Ларин:

- Кина има предност: она продаје јефтиније од других. Веома јој је помогла и војно-техничка сарадња с Русијом, то што је куповала оружје и добијала лиценце за његову производњу. Кина уз помоћ Русије производи савремено артиљеријско и тактичко ракетно оружје, моторе и делове за авионе. Продаја лиценци је често праћена условом да их Кина неће користити за продају трећим земљама. Али Кина је, рецимо, мало мењала калибар артиљеријских уређаја и излазила је на спољна тржишта. Ова појава се одавно запажа.

Међу већим купцима кинеског оружја су: Пакистан, Египат, Бангладеш, Намибија и Шри-Ланка. Само у току последњих година Пакистан је од Кине купио 50 ловаца JF-17, као и 203 тенка МВТ-2000. Кина је по извозу тенкова избила на друго место у свету после Русије, престигавши Немачку, Француску и Велику Британију. Главни купци кинеских тенкова су афричке земље. Притом Запад, уступивши Кини свој простор на овом тржишту обавезно оптужује ову земљу за наоружавање афричких режима који крше људска права. Кина ове прекоре не прихвата позивајући се на транспарентност послова и строго поштовање међународних норми за трговину оружјем.

Нови скок кинеског змаја на глобално тржиште оружја може представљати нови разлог за нервозу САД и ЕУ. У својству казне за кршење у области људских права оне и даље држе ембарго на извоз технологија двоструке примене и савременог наоружања Кини. Притом као један од аргумената ЕУ у корист подршке овог дискриминационог режима служи то што Кина вешто копира западне технологије и обрасце оружја и може поново да их извози. Дакле, и да на тај начин појача своју конкурентску предност на глобалним тржиштима.

Зато није искључено да ће Немачка и Француска, за којима Кина не заостаје много на списку светских извозника оружја, пооштрити своје позиције у погледу ембарга ЕУ на испоруку савременог оружја КНР.

Ово може бити учињено и под притиском САД и њихових савезника у Азији. Јапан је, на пример, више пута на разним нивоима апеловао на Брисел да не укида забрану за испоруку оружја Пекингу. Јапанска влада је 18. марта Паризу упутила изразе забринутости због уговора који је велика француска бродоградитељска корпорација DCNS склопила с Кином. Он предвиђа да се Кини продају уређаји који олакшавају слетање хеликоптера на палубу у лошим временским условима.

Наталија Кашо,