Две године Фукушиме

Две године после хаварије на Фукушими-1 ниво радијације у већем делу префектуре знатно је опао. Радови на дезактивацији контаминираних територија се настављају. Али експерти сматрају да ће неки региони постати повољни за живот људи тек кроз неколико деценија.

11. марта 2011. године на североистоку Јапана десило се највећи земљотрес у историјиземље. Талас висок 14 метара прекрио је обалу. Потопљена су 4 до 6 нуклеарних реактора централе Фукушима-1. Из строја је избачен систем за хлађење, што је довело до серије експлозија водоника и топљења нуклеарног горива у три реактора одједном. На крају текуће године планирано је да се изведу радови на извлачењу одрађених горивних пуњења, која се чувају у специјалним базенима у згради енергетских блокова.

Ускоро после катастрофе влада Јапана је ревидирала планове за развој нуклеарне енергетике. Исте те 2011. године Немачка је усвојила концепцију потпуног одустајања од производње нуклеарне енергије у атомским централама. Сада тамо ради 9 централа. Планирано је да се оне обуставе до 2022. године. Али како сматрају експерти, Берлин ће као и Токио морати да ревидира ове рокове.

Нова влада Јапана већ крајем 2012. године изјавила је да намерава да напусти политику претходног кабинета и да поново покрене шест нуклеарних реактора на територији земље. Истина, у ком року, није прецизирано. У датом тренутку од 50 великих нуклеарних реактора у земљи раде само два. Због одсуства унутрашњих ресурса, Јапан ће морати да настави коришћење нуклеарних централа, сматра главни уредник листа Атомска стратегија Олег Двојников.

- Обустава нуклеарних централа није јефтин подухват. Такође Јапан и Кина данас су велики кроисници течног гаса. Овај енергент је прилично скуп. Зато не покушавају да реше овај енергетски проблем. Мислим да ће нова влада довести до тога да ће се поново развијати нуклеарна енергетика. Она баласнира између расположења народа и реалног живота, који диктира своје економске услове. Економија без енергије не може да се развија.

Понашање јапанске владе одражава расположења у многим земљама. После изјава о одустајању од коришења нуклеарне енергије и неопходности развоја алтерантивних извора дошло је разумевање да није лако наћи ову алтернативу. Коментарише директор Центра за енергетику и безбедност Антон Хлопков.

- Постоји низ држава које планирају изградњу нових нуклеарних енергетских блокова. Ова тенденција је још приметнија у Азији. Ја не бих говорио да постоји јединствена светска реакција на перспективе развоја нуклеарне енергетике у целини. После две године све више долази свест да у краткорочној, чак у средњорочној перспективи, технолоије која би могла да замени нуклеарну енергетику и светском енергетском балансу нема. У догледној будућности нуклеарна енергетика наставља да игра осетну улогу у изради струје у читавом ниву држава.

Светски лидер по уделу нуклеарне енергетике у укупној изради електричне енергије у држави је Француска – 74%. У САД нуклеарна енергетиак чини 20% општег баланса земље, у Немачкој 28%, отприлике толико и у Јапану – 29%, у Русији 17%.

Неће моћи одједном да се одустане од нуклеарне енергије. Па и многе земље томе не теже. Зато, сматрају научници, потребно је свести на минимум све ризике везане за рад нуклеарних централа.То се тиче не само коришћења најновијих система безбедности, већ и преласка на технологије затвореног нуклеарног горивног циклуса.

Олга Денисова,