Повратак на самоуправљање и штрајкове у ЕУ

Уколико Србија након дугог низа година и након још увек несагледивих државних и националних уступака ипак постане део Европске уније, могло би се десити, судећи по актуелним збивањима у балканским чланицама Уније, да то не буде искорак у будућност, већ напротив, повратак у прошлост – у време самоуправљања и радничких штрајкова.

Дакле, погледајмо само неколико догађаја који су уназад неколико месеци забележени у блиском окружењу, у земљама са којима се Србија може поредити по многим параметрима, а ради се пре свега о Бугарској и Грчкој.

У Бугарској, радници су веома незадовољни, а свој бес изражавају на веома конкретан начин. Тако су на пример пре само пар дана раднице у текстилној фабрици у Благоевграду закључале своје шефове због неисплаћених зарада, говорећи да немају намеру да их пусте све док не добију неисплаћене зараде, после чега је полиција морала да ослободи закључано фабричко руководство. А такође протеклих дана, у Софији су у организацији највећих синдиката одржани бурни и масовни раднички протести због ниског животног стандарда, високих цена електричне енергије и најављених нових отпуштања, током којих су се три особе запалиле у знак протеста, а две од њих су чак и преминуле.

А да се у земљама Европске уније поново рађа нешто што је у Србији већ одавно било заборављено као продукт комунистичког експериментисања, видело се прошлог месеца и у Грчкој, где су огорчени радници прогласили самоуправљање. Наиме, они су у Солуну преузели управљање фабриком грађевинских материјала и сами почели производњу. Њихов раднички синдикат је у званичном саопштењу најавио да почињу производњу на основама радничке самоуправе, што значи без власника, шефова и хијерархије, а све одлуке ће доносити заједнички.

У прогласу грчких радника из фебруара ове године, каже се да је преузимање фабрике и проглашавање радничке самоуправе једини могући одговор у временима када фабрике пропадају једна за другом, и док је већина становништва осуђена на пуко преживљавање. Подсетили су јавност да је незапосленост у земљи достигла 30%, и да су уморни од великих речи и обећања, па су зато одлучили да изађу из стања вечите незапослености, тако што ће преузети фабрику у своје руке и самостално наставити производњу.

А да такво расположење није само усамљено мишљење групице грчких радника из Солуна, показале су и масовне демонстрације више десетина хиљада демонстраната у Атини, у организацији два најмасовнија синдиката, на којима су испред парламента скандирали „Пљачкаши! Пљачкаши!” и „Нећемо Грчку у Европској унији”, алудирајући на мере штедње које грчка влада спроводи по директиви из Брисела.

Том приликом су из највећег грчког синдиката у приватном сектору саопштили «да се боре за мере које ће зауставити незапосленост, а против Брисела који их је опљачкао и своди на робове 21. века”, како су се дословно изразили.

Стога није чудно што се Европска комисија озбиљно забринула за своје чиновнике у Грчкој, па је упутила електронском поштом алармантна упозорења свим службеницима европских институција који раде у тој држави да, како су написали у упутству, “затварају прозоре током демонстрација и не носе видна обележја Европске уније изван институција у којима раде, те да не саопштавају имена и функције, и не зову такси и не врше резервације ресторана или хотела на рачун Европске комисије”.

Према томе, највиша државна делегација Србије, која наставља разговоре за добијање датума преговора са ЕУ, можда је на путу да Србију поново уведе у радничко самоуправљање и масовне радничке штрајкове, барем ако је судити по најновијим догађајима у суседним балканским земљама које су већ чланице Европске уније.

Ратко Паић,