BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Глас Русије не даје мира румунској контраобавештајној служби

Глас Русије не даје мира румунској контраобавештајној служби
26.02.2013. год.

Румунија је једниствена земља, њена доктрина националне безбедности отворено убраја штампу у изворе опасности по државу и правни поредак. Румунски новинари раде у условима пресинга безбедносних структура, а претварање новинара у информаторе специјалних служби који су приморани да цинкаре колеге сасвим је уобичајена ствар.
Шта више, када је питање о недопустивости сличних дејстава специјалних служби било изнето на разматрање Европског парламента, румунски посланици су тражили да специјалне службе сачувају право да активно врбују и делују на новинаре. Тако не чуди што Глас Русије, на који је немогуће деловати методама уобичајеним за румунске власти, изазива у Букурешту хистерију. У последњих 6 месеци напади на Глас Русије су се чули од стране председника Румуније, једног од руководиоца пропредседничке парламентарне странке, председника Института за спољну политику у Румунској академији наука, саветника за националну безбедност председника Румуније и бившег руководиоца спољне обавештајне службе. А број агресивних напада од стране румунских новинара чак се не може ни избројати.

У истим традицијама је недавно дао интервју руководилац Румунске службе информисања (контраобавештајне службе) Георге Мајора познато по свом русофобском ставу у издању Романиа Либера, где је између осталог рекао да су материјали Гласа Русије недовољног високог квалитета. Ипак мишљење руководиоца румунске специјалне службе се разилази са мишљењем румунских читалаца Гласа Русије, чији број се у последњих 12 месеци увећао за 660% и румунских новинара који често у потпуности цитирају материјале сајта Гласа Русије.

Очигледно да је један од узрока бриге румунске стране добра информисаност Гласа Русије о томе шта се дешава унутар нетанспарентних румунских структура. Често руски сајт је боље информисан него румунски новинари. На сајту се често објављују интерне информације румунских структура или политичких странака. И понекад њихове информације боље од румунске штампе дају представу о томе шта се тамо дешава.

У интервјуу господин Мајор је дао румунским организацијама пријатељски савет да ограниче комуникацију са Гласом Русије. Ипак треба приметити да је ситауција када румунски дисиденти, па и обични читаоци долазе на медијску платформу Гласа Русије како би изразили своје мисли, била створена заједничким напорима румунских специјалних служби и шампе. Румунске власти блокирају доступ медијима за оне које сматрају непожељним и опасним и да не деле евроатлантске вредности. А још читаоци и дисиденти цене уверење да у редакцији Гласа Русије нема званичних и незваничних контролора румунских специјалних служби који цензуришу незгодне материјале. Симптоматично је што неки румунски новинари самтрају да контраобавештајна служба треба да се заинтерсује за ауторе Гласа Русије. Истина на питање Романиа Либера да ли су контраобавештајној служби позната имена оних који тамо објављују, Георге Мајор је рекао само да ми сами придајемо материјалима тог сајта незаслужено велики значај.

При томе недавно је пронађено да је сарадник румунске контраобавештајне службе био на дужности заменика главног уредника најпопуларнијег опозиционог издања. Према документима који су процурили у опозициону штаму, види се да је овај агент под прикрићем морао да пише оправедања и добија укоре ако се у листу појави материјал који дотче економске или административне интересе специјалних служби. Не чуди што поверење према румунској и западној штампи пада, а интересовање за Глас Русије и даље расте. Многи румунски читаоци указују на иронију приче: до 1989. године румунске власти су убеђивале своје грађане да не слушају Глас Америке и он је био популаран. Сада се слична ситуација дешава са Гласом Русије, чији утицај покушавају да минимализују и чије материјале оштро критикују румунске власти.

Када текстови Гласа Русије не би привлачили велико интересовање публике, тешко да би руководство румунских специјалних служби поклањало руском сајту толико пажње. У недавном телевизијском интервјуу бивши руководилац Спољне обавештајне службе Румуније, бивши премијер Михаил Резван Унгурјану је признао: Од новембра прошле године стекли смо утисак да Глас Русије зна многе стари које су за нас недоступне. Алузије, понекад врло оштре, везе међу људима, разни прећуткивани биографски аскпети.

У целини може се констатовати неспособност званичног Букурешта да се помири са постојањем правог независног медија у односу на њега као што је Глас Русије. На срећу, Глас Русије ради за потрошаче информација, за своје читаоце, и само њихово мишљење треба да узима у обзир.

Валентин Миндрешеску,



  • Извор
  • Глас Русије, © Коллаж: «Голос России»/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Токсиколошки институт у Бону је у узорцима са аутопсије открио трагове лека дроперидол, тешког неуролептика који може да изазове инфаркт, а који Милошевићу никада није био прописан. Истрагу о...


Серија режираних ратова коју је наметнула западна олигархија, а која кулминира сада сукобом са Русијом, само је очајнички и узалудни покушај да се очува криминална и неправедна светска доминација...

Свађа око америчке граничне кризе постала је тест да ли држава може да пркоси савезној влади како би се заштитила


Навршило се тачно 81 година од завршетка велике нападне операције Црвене армије која је имала за циљ да пробије опсаду Лењинграда, чијем становништву је услед тешког бомбардовања и перманентне...

Izborna kampanja koja je u svom finišu, manifestuje svoje uticaje na najneverovatnije načine.  


На данашњи дан , пре 24 године, извршено је планско измештање јединица Приштинског корпуса са Косова и Метохије у складу са наређењем Штаба Врховне команде стр. пов. бр. 01/6019-10...


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА