Брза храна - наркотичка зависност и гојазност имају исте механизме

Дуготрајно конзумирање брзе хране је штетно по јетру у истој мери као и хепатитис. До овог закључка су дошли амерички научници. Најопаснијим јелом стручњаци сматрају помфрит.

Који савремени човек не воли брзу храну?! Некада се у Русији, на пример, обедовало дуго и са задовољством – данас је уврежена појава свакодневице презалогајити нешто на брзину. Ужурбани становници мегаполиса често немају времена да направе пуновредан доручак, ручак и вечеру. И тада у помоћ притичу оне: намирнице које наводно „штеде време“, али очигледно скраћују живот. Медицинари су открили да за само један месец брза храна „убија“ јетру у истој мери као и хепатитис и жутица. Читава ствар је у томе што се кромпир, пилетина и лук спремају на масноћи и не само да се додаје со, већ и шећер, што производима обезбеђује ону специјалну златну корицу. Све ово заједно даје огромну количину такозваних засићених масноћа и доводи до развоја дистрофије јетре.

Звање главног „убице“ освојила је шаурма. У њој се у просеку садржи 120 грама масноћа, а дневна норма за њено уношење не треба да буде већа од 70-80 г. Појести шаурму је исто што и попити чашу растопљене кулинарске масти. Главни борац против штетне и брзе хране у Русији, државни санитарни лекар Генадије Онишченко је више пута позивао становнике Русије да једу оно на шта смо навикли „на нивоу генетског памћења“: кромпир, кисели купус, месо. Јер произвођачи брзе хране не журе да учине јела кориснијим и здравијим – то неизбежно доводи до поскупљења менија и спорије припреме. Зато се испоставља да мода у погледу хране диктира своја правила која се понекад не одражавају баш најбоље на здравље. Али, ђаво није тако страшан каквим га приказују, - сматра председник Националне асоцијације организација за брзу храну Алексеј Новиков:

- Не можемо да не кажемо да је брза храна која може да причини штету организму, ако се човек стално њом храни. Односно, ако и за доручак, и за ручак, и за вечеру једе брзу храну. Не препоручујемо да се то ради сваког дана. Зашто? Зато што организам не треба навикавати на исто и поспешивати развој ових или оних болести, које тиме могу бити изазване. О томе да брза храна може да причини штету говори се скоро на сваком кораку. Али ако се брза храна не конзумира систематски, већ например, неколико пута месечно, то неће причинити никакву посебну штету здрављу.

Али фигури сигурно хоће! У садржајима информативних агенција све чешће се појављују информације о томе да пораст броја гојазних људи поприма карактер епидемије. Међу лидерима је САД. Тамо сваки трећи одрастао човек данас пати од прекомерне тежине. У Великој Британији дебељуце чине 23 одсто становништва. А ни Русија не заостаје превише – 18 процената. Покушавајући да схвате узроке појава амерички научници су извршили низ занимљивих експеримената. Експерименталним пацовима су давали висококалоричну храну која би код човека одговарала конзумирању виршли, хамбургера и сланине. Због тога су се у организму животиња десиле хемијске промене: дошло је до тога да пацовима нису биле довољне некадашње порције хране, што је довело до стварања погубне навике. Односно, у основи наркотичке зависности и гојазности се по мишљењу научника, налазе исти механизми. Осим тога, читав систем брзе хране се гради на атмосфери празника, радости и весеља. Управо зато, једући брзу храну, човек прво осећа еуфорију, поправља му се расположење, али после извесног времена долази до мрзовоље, пада снаге, могућа је чак и депресија. Зато, да би се променила ситуација, организам захтева још један хамбургер. Тако људи доспевају у зачарани круг зависности од хране, убеђена је лекар-дијетолог Јелена Соломатина:

- Брза храна, не може се назвати природном, пошто садржи све могуће врсте адитива. Између осталог, то је натријум глуконат. Натријум глуконат нам, с једне стране, причињава извесно задовољство приликом узимања хране, зато што сваку, чак и најнеукуснију храну чини врло привлачном. И захваљујући надражавању нервних завршетака и, разуме се, оних који се односе на укус, наш велики мозак добија више задовољства. И кад се човек навикне на овакво дејство глуконата који између осталог надражује његове рецепторе, остала храна му изгледа просто неукусна. И све време жели све више и више. На крају, посебно деца, која немају тако јак нервни систем, могу постати прилично хиперактивна и лако се узбуђују. И уопште, то заиста може врло негативно да се одрази на њихово здравље.

Анализирајући савремену друштвену исхрану класик домаће литературе из области кулинарије Виљем Похљобкин у својој књизи „Моја кухиња и мој мени“ пише да се иза процеса упрошћавања кулинарских напора крију два фактора – далека од кулинарије. „Прве су се појавиле опште промене до којих је дошло у свету, у светској трговини, у снабдевању наше земље намирницама из увоза. Други фактор је субјективан. Састоји се у промени психологије савременог човека који све више тежи ка томе да се ослободи од домаћих кулинарских брига.“ По мишљењу аутора, становници Русије су почели да копирају амерички гастрономски модел. Данас многи становници САД у својим становима имају добро опремљене кухиње, али их по намени користе крајње ретко, на празнике. Свакодневна исхрана се одвија искључиво у ресторанима брзе хране. Понекад се чини да није могуће ишчупати се из овог ланца хране, али излаз увек постоји, наставља лекар-дијетолог Јелена Соломатина:

- Човек увек може да узме неки производ од киселог млека, увек може да узме коштуњаво воће, суво воће. Јасно ми је да избор није претерано богат, али они се продају под називом брз доручак од житарица. Онај ко воли нешто љуто у исти овај природни јогурт може да дода рен, сенф, да одозго стави парадајз, краставац, салату, кинески купус, броколи, он се може јести и сиров, и уопште шта год пожели. У принципу, кад човек о томе размишља види да се испоставља да нас окружује прилична количина укусних, корисних намирница од којих се увек нешто може искомбиновати.

На ратну стазу против хамбургера и газираних напитака недавно су ступили чиновници Санкт-Петербурга који су предложили да се уведе порез на штетну храну. У свету где се говори енглески, овај облик пореза носи назив “junk food”, што је одавно постало „мејнстрим“ у држава са средњим и високим животним стандардом. Тако у САД повећани порези на брзу храну и слатку газирану воду већ важе у неколико држава. На амерички пример се 2012. године угледала Француска. Сам по себи овај порез није много велик – износи само један евроцент на конзерву газираног напитка. Међутим, приход од њега се процењује на 120 милиона евра годишње. Што се тиче Русије, у предстојеће мере против масне хране могу се сврстати у исти ред с борбом за трезвеност или против пушења.

Љубов Курјанова,