”Летећа клупа” постаће универзална

Корпорација Иркут ради на повећању бојевих могућности школско-борбеног авиона Јак-130. У перспективи усавршена летелица може да повећа квалитет обуке и да прошири могућности ратног ваздухопловства многих земаља, пре свега Русије.

Компликована судбина последњег Јака

Јак-30, направљен у најтежем тренутку руске авионске индустрије, крајем 90-их, почетком 2000-их, постао је први крупосеријски војни авион постсовјетске разраде. И очигледно последњи авион који је пуштен у производњу под индексом Јак. Данас, поставши део инжењерског центра Иркут, Инжењерски биро Јаковљева фактички је престао да постоји као самостални пројектант.

За Јак-130 прелазак на крило Иркута био је благо. Освајање производње овог авиона у Иркутској фабрици авиона омогућило је да се увећа темпо производње — 2012. године ратно ваздухопловство Русије добило је 25 летелица тог типа.

Упоредо са тим било је време када је даља судбина Јак-130 била под знаком питања. Како због МИГ-АТ који је био конкуренција, тако и због стања авионске индустрије. Различите оцене добија и сарадња са италијанском компанијом Aermacchi која је као партнер пројекта добила приступ техничким информацијама, а затим су се путеви пројектаната разишли. При томе данас италијанска компанија покушава да пласира на тржишту авион М-346 који личи на Јак-130 као брат близанац и поседује блиске летачко-техничке карактеристике.

Ипак италијански новац помогао је инжињерском бироу да преживи и да заврши пројектовање авиона у тешко време одуства државног финансирања. Јак-130 је прошао у серијску производњу пре свог италијанског брата и има све шансе да сакупи већи пакет наруџбина захваљујући сталном порасту његових могућности, на којима сада ради корпорација Иркут.

Школски, борбени, универзални...

Предност Јак-130 је могућност имитирања летачко-техничких карактеристика различитих борбених летелица, у зависности од регулисања система управљања. То омогућава да се уштеде средства за коришћење борбених авиона за школске задатке, где сат лета кошта много скупље. Ипак потенцијалне могућности авиона су много шире. Према постојећим информацијама, радови који се воде на Иркуту омогућавају да се значајно прошири сфера примене Јак-130. Увећање борбених могућности летелице ће се спроводити у две фазе. Прво ће бити направљен Јак-130 са увећаним могућностима радијске опреме и новим нишанским системом. У другој фази авион је добити радиолокациону станицу. За сада се бира начин како да се она угради, било да је то монтажа непосредно у предњем делу авиона или станица која ће у виду контејнера бити обешена испод трупа.

Нова опрема ће омогућити Јаку да примењује прилично широку номенклатуру наоружања, све до неких модификација ракета ваздух-површина Х-31 и Х-38, чије уграђивање је технички могуће. То ће пружити могућност да се Јак-130 користи као ударна летелица. Такође сличне могућности отварају пут ка појефтињењу школског процеса, посебно за земље са не баш великим ратним ваздухопловством. Данас за припрему борбене примене сличног наоружања морају да се користе прави борбени авиони. То захтева трошкове за постављање инфраструктуре сервисирања борбених летелица у школским центрима и смањује њихов број. Цена сата лета борбених авиона много је већа него код школских. И поседовање Јак-130 у саставу ратног ваздухопловства, од којег ће бар део бити опремљен одговарајућом опремом, омогућиће наручиоцу да учи пилоте примени високопрецизног оружја, не трошећи ресурс борбених авиона. Слична универзализација чини руску летелицу једном од најпривлачнијих понуда на тржишту школско-борбених авиона.

Овакав усавршени уџбеник може да заинтересује и ратно ваздухопловство Русије. Таквом авиону право је место у Липецком центру бојеве примене и преобуке летачког састава. На данашњи дан Министарство одбране планира да купи 65 Јак-130. И по свему судећи, додатне наруџбине неће се дуго чекати – укупне потребе ратног ваздухопловства за овом летелицом се процењују на преко 200 примерака.

Илија Крамник,