BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Генерала непораженог у ратовима покосила епидемија

Генерала непораженог у ратовима покосила епидемија
26.12.2020. год.
Умешно је командовао и само победе низао, отаџбину од окупатора прве ратне године ослобађао. Али кад су се та почетна дешавања Великог рата стишала њега, непораженог на бојишту, покосио је невидљиви непријатељ – подлегао је епидемији пегавог тифуса 1915. године.

Тако је прекраћен пут србског генерала Вукомана Арачића, првог команданта Ужичке војске у Великом рату,  официра који се истакао још у младости у бојевима против Турака и Бугара, пише Политика.

Његову биографију истраживао је историчар Милорад Искрин.  Док је за своју књигу пописивао споменике на ужичком гробљу Доварје, Искрин дознаје да је ту некад био сахрањен и генерал Арачић. Трага на гробљу за генераловим спомеником, али га не налази. Испоставља се да је Арачићева породица посмртне остатке генерала, на Доварју сахрањеног 1915, двадесетих година 20. века пренела у Београд у породичну гробницу на Новом гробљу.

Искрин о Вукоману Арачићу пише да је рођен 1850. у Ланишту код Јагодине, да jе Војну академију завршио 1874. године. Официр Арачић убрзо ступа у ратне окршаје. Војује у рату против Турака (1876–1878) и као начелник штаба Јагодинске бригаде на челу својих земљака улази у Нишку тврђаву 1877. године. После тог рата је капетан друге класе и официр ордонанс Шумадијске дивизије, да би 1880. као државни питомац отпутовао у Беч да студира инжињерију. По повратку из Беча обавља дужност начелника штаба Инжињеријског пука.

Учествује у рату против Бугара, начелник је штаба Дринске дивизије првог позива, а 1887. постаје командант Шестог пешадијског батаљона. Деведесетих година 19. века обавља дужности при централној војној управи (уз остале је и начелник Општевојног одељења Министарства војног, помоћник начелника штаба Команде активне војске). Од  априла 1902. командант је Тимочке дивизијске области и почасни ађутант краља Александра Обреновића.

Арачић је и професор на Војној академији, уредник је часописа „Ратник” и „Службеног војног листа”, члан војнокасационог суда, објављује две књиге. Један је од утемељивача првог коњичког клуба у Шумадији.

Пуковник постаје 1897, али његово напредовање зауставља Мајски преврат и промена династија, па је у том чину (као обреновићевац) 1903. пензионисан из политичких разлога. Наредну деценију Вукоман проводи као пензионер у родном Ланишту, где је око 1910. саградио велику кућу која и данас стоји у центру села. Ланиште је захваљујући њему добило железничку станицу, названу Арачићево између два светска рата.

Али кад је држави опет било тешко, сетила се занемареног Арачића. У освит балканских ратова 1912. активирају га и као резервног генералштабног пуковника постављају за команданта Тимочке дивизијске области. Искрин наводи да Арачићево умеће командовања долази до изражаја у Другом балканском рату 1913, после јунског препада Бугара на Брегалници.

Тада је он са својим јединицама разбио налет Бугара и прешао у контранапад, заузевши Кулу и Белоградчик у Бугарској и опседајући Видин, где су се зауставили. За те успехе крајем 1913. године унапређен је у чин генерала и враћен у активну војну службу. Одликован је Карађорђевом звездом, а Зајечар га проглашава почасним грађанином.

Уследио је Велики рат, у коме је генерал Арачић командовао Тимочком и Шумадијском дивизијом при ослобађању Шапца у лето 1914.. Затим је постављен за команданта Ужичке војске. На њеном челу је у јесен прве ратне године са својим војницима одолео аустроугарској офанзиви, па у противудару водио борбе у источној Босни. Тамо су продрле српске јединице и нанеле велике губитке непријатељу да би се потом, из стратешких разлога, повукле у Србију.

За време Колубарске битке командовао је борбама на линији Варда–Кадињача–Поникве, где је противофанзива српске војске добро напредовала. Гонећи окупатора, Арачићеве трупе улазе у Ужице 29. новембра 1914. године.

„После победоносне Колубарске битке генерал Арачић се предано ангажује на стварању услова за оздрављење и опоравака војника заражених у епидемији пегавог тифуса. И он се заразио од аустроугарских заробљеника. Преминуо је од тифуса 12. фебруара 1915 (по старом календару) и сахрањен у Ужицу”, пише о генералу Арачићу, одликованом високим ордењем, нашим као и страним: руским, француским и црногорским. О њему је „Политика” писала 26. фебруара 1915. у тексту „Ђенерал Вукоман Арачић – над гробом једног јунака и војсковође”. 

Бранко Пековић, Политика


  • Извор
  • Танјуг
  • Генерал Вукоман Арачић, фото: Политика/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Токсиколошки институт у Бону је у узорцима са аутопсије открио трагове лека дроперидол, тешког неуролептика који може да изазове инфаркт, а који Милошевићу никада није био прописан. Истрагу о...


Серија режираних ратова коју је наметнула западна олигархија, а која кулминира сада сукобом са Русијом, само је очајнички и узалудни покушај да се очува криминална и неправедна светска доминација...

Свађа око америчке граничне кризе постала је тест да ли држава може да пркоси савезној влади како би се заштитила


Навршило се тачно 81 година од завршетка велике нападне операције Црвене армије која је имала за циљ да пробије опсаду Лењинграда, чијем становништву је услед тешког бомбардовања и перманентне...

Izborna kampanja koja je u svom finišu, manifestuje svoje uticaje na najneverovatnije načine.  


На данашњи дан , пре 24 године, извршено је планско измештање јединица Приштинског корпуса са Косова и Метохије у складу са наређењем Штаба Врховне команде стр. пов. бр. 01/6019-10...


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА