РТ: Критичари урлају на добитника Нобелове награде Петера Хандкеа да „негира геноцид“, али сматрају да је дословни нацист у реду
Ове године Нобелова награда за књижевност припала је Петeру Хандкеу, драмском писцу са неупитним књижевним остварењима. Међутим, случајно се сукобио политички став са западним естаблишментом, па се сав пакао распао.
Одлука Нобелове комисије да ода почаст аустријском аутору Петеру Хандкеу дочекана је с ужасним бесом, не због недостатка књижевних заслуга, већ због његовог политичког активизма. За активисте босанских муслимана и косовских Албанаца, западних новинара и дипломата умешаних у југословенске ратове деведесетих година, сценариста филма „Небо над Берлином“ је само јеретик који се усудио устврдити да су Срби неправедно демонизовани и говорио у славу на сахрани председника Слободана Милошевића 2006. године.
„Хандкеова литература не постоји у уметничкој изолацији - изразито је политичка!“, изјавио је немачки дипломата Волфганг Исшингер, називајући „срамотним“ што Нобелов комитет части „присталицу бруталног и геноцидног диктатора“.
Можда је најбоља илустрација саопштење "ПЕН Америке", организације која тврди да стоји „на пресеку литературе и људских права ради заштите отвореног изражавања у Сједињеним Америчким Државама и широм света“.
Да би нешто било историјска истина, то треба доказати - ако то желите или вичете на друге, то не значи истину. На жалост бесних, Милошевић никада није био осуђен за ништа, а Караџића и друге српске лидере је осудио суд који је покушао да редефинише геноцид као убиство три мушкарца у једном селу.
Да, тако је стварно. Тако је и у предмету пред Хашким трибуналом против генерала Здравка Толимира, а ви то можете, а и требало би да потражите предмет, заједно са бриљантним супротним мишљењем храброг замбијског судије који се усудио да говори против читаве ове фарсе.
Извор: Восток / РТ
- Извор
- Петер Хандке, добитник Нобелове награде за књижевност, Фото: © REUTERS/Christian Hartmann / RT/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Био је елитни србски официр Краљеве гарде, прошао Албанску голготу и страшне бојеве Великог рата. А онда, у миру, погинуо. И то од метка свог војника.
Иако су све друштвене мреже најавиле оштру борбу против манипулација и лажних вести, у сусрет (многобројним) изборним кампањама у 2020 години, ситуација није баш тако јасна.
По трећи пут у двадесетом веку муслимани су починили страховите злочине над србским народом Подриња. Чинили су то у циљу остварења давнашње жеље да из овог подручја протерају србско становништво и...
Седамдесет година се обично сматра зрелом старошћу у којој би људи требали уживати у пензији. НАТО савез, који се у Лондону састао да прослави своју годишњицу, требало је давно...
У Србији име генерала Черњајева заувек ће бити везано за србско-турски рат у коме је под његовом командом учествовало преко 5000 руских добровољаца. Међутим, Михаил Григорјевич Черњајев је и...
Генерал Иван Бељајев (1875-1957) изгубио је током бољшевичке револуције све што је имао у отаџбини и зато се преселио у Латинску Америку где је остварио своје дечачке снове и...
Остале новости из рубрике »