Домени и хостинг
Почетна страница > Новости

Прва србска добровољна болничарка

Прва србска добровољна болничарка
23.06.2019. год.
Наталија - Нети Мунк, рођена Тајтачак

У Архиву Јеврејског историјског музеја Савеза јеврејских општина Србије, чија грађа износи близу 1.000 дужних метара, пажњу истраживача наше славне прошлости, Зорана Докића и Јована Маре, привукла је оригинална фотографија болничарке Наталије Мунк која на леђима износи болесника од тифуса из каде. 

Наталија је рођена 1864. године у Београду, у породици београдског занатлије Натана и мајке Ракиле – Регине Тајтачак. Отац ј био продавац  побожним Јеврејима „пастиликос пита“ са месом припремљеним на јеврејски начин. 

Наталија је била интелигентна, али сиромашна и поред жеље да иде у гиманзију то није могла па је остала само са основном школом. Касније је изучила шивење женског белог рубља и тако издржавала своје старе родитеље.Запамтила је србско-турске ратове (1876-1878) и, изгледа, да је то утицало да се определи за добровољачки рад. 

Наталија се удала за кројача Гутмана Мунка, који је имао малу кројачку радњу у улици Вука Караџића, где су код њега шили одела виђенији београдски трговци.


Наталија Мунк као члан Управног одбора Србског савеза добровољаца. Фото: Архив Јеврејскког историјског музеја
Наталија је родила седмеро деце: Регину, Натана, Мошу, сина непознатог имена, Жанку, Сару и Бебу. Иако сиромашни са пуном кућом деце, највише Наталијином заслугом, кћери су удате, а синови завршили најмање трговачку академију.

Синови, кћери, унуци, зетови и снаје си ликвидирани од фашиста 1941. године. Живот су спасли син др Моша Мунк, резервни потпуковник санитетске службе, и син Филип – Ланци, виши правни референт у државном савету. Оба преживела сина живела су и умрла у Израелу.

Као двадесетогодипља девојка јавила се као добровољна бочничарка у Београду за време србско-бугарског рата 1885. године и тако  постала прва србска добровољна болничарка. У болници у Доњем Граду, у згради Прве мушке гимназије, неговала је рањенике и болеснике, па је убрзо постала главна надзорница.

У Балканским ратовима 1912-1913. године у Четрнаестој резервној болници неговала је оболеле од тифуса и колере. И сама је оболела од тифуса. Чим је прездравила почела је са прикупљањем ратног санитетског материјала и наставила рад добровољне болничарке,.

Године 1914. поново се разболела од тифуса, али се није предала. Преживела је и трбушни и пегави тифус, који је десетковао српску војску. Већ идуће године, у време повлачења српске војске, Наталија је без ичије помоћи, сама прикупила средства и организовала у Крушевцу војну болницу. У тој болници је покушала да се задржи  до повратка српске војске. Због присмотре и анонимних дојава привођена је и затварана с оптужбом да лећи српске четнике.

Наталија износи на леђима болесника од тифуса из каде, слика која симболизује све напоре које су болничарке улагале у борби за живот болесних и рањених, а њихов симбол је њихов предводник Наталија Мунк.  Фото: Архив Јеврејског историјског музеја).

Одликована је Орденом Карађорђеве Звезде са мачевима, Златном и сребрном Медаљом краљице Наталије, два пута Орденом Светог Саве, Споменицом рата 1885, Споменицом на рат 1912, Споменицом на рат 1913, Споменицом рата за ослобођење и уједињење (1914—1918) и Крстом милосрђа.

И по завршетку Великог рата Наталија је била активан члна србског друштва. Била је активан члан Управног одбора Савеза  добровољаца, Управног одбора Јеврејског женског друштва и србског Црвеног крста. У свим друштвима радила је неуморно све до дана кад је пала у постељу. Захваљујући свом раду, Наталија је без претходне најаве била примана код старог краља Петра Првог.

Умрла је 8. априла 1924. године, а поводом њене смрти „Политика“ је објавила: „... данас ( у десет часова( Наталија Мунк мирно ће лећи у топлу груду оне земље коју је она, не само она, искрено љубила, већ којој се у пуној мери одужила.. Када је 8. априла 1924. године заклопила своје уморне очи, до њене вечне куће у Парцели палих ратника, испратили су је многобројни преживели ратници које је она сестрински лечила... истакли су њено родољубиво пожртвовање, изванредну скромност и све друге врлине које су красиле ову ретко племениту велику жену. Њена сахрана била је свечана, испратили су је војска и грађани на лафету, н посебном јастучету билс су свс њена одликовања,уз присуство члана краљевске породице. Приликом спуштања тела у раку, испаљен је почасни плотун.

Споменик јеврејским ратницима палим за слободу Србије, 1912-1918. године (Сефардско гробље у Београду).

Поводом њене смрти београдске новине су писале: „Ова наша благородна сестра Мојсијеве вере одужила се србском народу као ретко која жена. Она је прва србска добровољна болничарка... Ни часа није мислила на себе. Одболовала је трбушни и пегави тифус, јер је лечила тифусне и колеричне болеснике.“

Нека јој је вечна слава и хвала!

Приредо контраадмирал у пензији Бошко Антић


Литература:
Наталија Мунк, Википедија
Никитовић Мирослав, Нети Мунк прва србска добровољна болничарка,  Политика 8. 9. 1991.

Јовановић Небојша, Преглед историје београдских Јевреја до стицања грађанске равноправности, Зборник. Београд: Савез  јеврејских општина Југославије: Јеврејски историјски музеј 6. 1962.

Нови ОМАНУТ: Прилог жидовској повијести и култури. Година XXI. бр. 4 (124), стр. 5. Загреб.

Priča o strasti - srpska superheroina Natalija Munk | Ko je bio...
https://www.011info.com/ko-je-bio/prica-o-strasti-srpska-superheroina-natalija-munk
Munk Neti - EL MUNDO SEFARAD elmundosefarad.wikidot.com/munk-neti.

Др Давид Тајтачак, Београдски Јевреји и њихова занимања (од краја 19. века до II светског рата), Београд, 1971, стр 27-28 и 133.

 



  • Извор
  • / vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Двоје старих још су живи и сваког јутра и вечери излазе на станицу, чекају воз и жељно загледају у вагоне. Траже својега Милана, надају му се. Чекају га тако...


У ноћи између 21. и 22. јула 1941. године одиграла се Битка за Москву – једна од најдраматичнијих ваздушних битака у Другом светском рату. На град се устремило 220...

Деценијама ни Русија ни Кина нису могле да изађу на крај са суровим и немилосрдним хунхузима. Ти бандити су поред уобичајеног разбојништва учествовали и у судбоносним политичким процесима на...


Велики рат

 Председник српске владе Никола Пашић изговорио је ове јечи прије тачно 98 година, 28. јула 1914. у некој кафани у Нишу, у којој се нашао и песник Јосип Сибе...


Србска краљевскa владa одговорила је на аустроугарски ултиматум 25 јула. Одговор су написали Стојан Протић и председник владе Никола Пашић, који га је лично уручио аустроугарском амбасадору у Београду. ...


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Олуја је погром

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА