booking.com
Почетна страница > Новости

Творац Сретењског устава – од прогона до заборава

Творац Сретењског устава – од прогона до заборава
18.02.2018. год.


Осим што је 15. фе­бру­ар Дан др­жав­но­сти, ово је и Дан устав­но­сти јер је у Кра­гу­јев­цу, 1835. го­ди­не усво­јен пр­ви нај­ви­ши прав­ни акт у исто­ри­ји Ср­би­је – Сре­тењ­ски устав. Ње­го­вог твор­ца, Ди­ми­три­ја Да­ви­до­ви­ћа, 183 го­ди­не на­кон што је Ср­би­ји по­да­рио је­дан од нај­мо­дер­ни­јих и нај­де­мо­крат­ски­јих уста­ва то­га до­ба, са­мо се рет­ки се­ћа­ју. Ни у ове пра­знич­не да­не ни­су на­ја­вље­не зва­нич­не по­се­те ње­го­вом гро­бу у Сме­де­ре­ву. Ме­сто где по­чи­ва овај зна­ме­ни­ти Ср­бин ни­је у аген­ди др­жав­них и ло­кал­них зва­нич­ни­ка, иако се на про­ле­ће ове го­ди­не на­вр­ша­ва и 180 го­ди­на од ње­го­ве смр­ти.

Око пу­стог гро­ба на ста­ром гро­бљу у „ср­цу” Сме­де­ре­ва, од­зва­ња ти­ши­на. „Ди­ми­три­је Да­ви­до­вић, сав Ср­бин”, епи­таф ис­пи­сан ста­ром срп­ском ор­то­гра­фи­јом на над­гроб­ној пло­чи, а ко­ји је сам осми­слио, остао је да­нас као је­ди­на опо­ме­на да је овај чо­век за­и­ста и био сав Ср­бин.

Те­ко­ви­не ко­је је оста­вио у ама­нет свом на­ро­ду, не­из­бри­сив су исто­риј­ски траг.

Осим што је на­пи­сао Устав ко­јим се у Ср­би­ји уки­да фе­у­да­ли­зам, а власт де­ли на за­ко­но­дав­ну, суд­ску и из­вр­шну, Да­ви­до­вић је утвр­дио и бо­је др­жав­не за­ста­ве, осми­слио грб ди­на­сти­је Обре­но­вић... Био је и отац срп­ског но­ви­нар­ства, пу­бли­ци­ста, из­да­вач, ди­пло­ма­та, лич­ни кне­жев ле­кар, се­кре­тар, са­вет­ник.

Ро­ђен је у Зе­му­ну 1789. го­ди­не. Шко­ло­вао се у род­ном гра­ду, Пе­шти, Срем­ским Кар­лов­ци­ма, а са 24 го­ди­не од­ла­зи у Беч да сту­ди­ра ме­ди­ци­ну. Али, жи­вот у та­да­шњој пре­сто­ни­ци Хаб­збур­шке мо­нар­хи­је, од­во­ди га дру­гом по­зи­ву – но­ви­нар­ству. За­јед­но са Ди­ми­три­јем Фру­ши­ћем, ко­га је Да­ви­до­вић по­зна­вао још од шко­ло­ва­ња у Пе­шти, осни­ва „Но­ви­не серб­ске”, пр­ве но­ви­не на ма­тер­њем је­зи­ку у Бе­чу где је у то вре­ме жи­ве­ло мно­го углед­них Ср­ба. До­зво­лу им је дао лич­но пр­ви аустриј­ски цар Франц. По­кре­нуо је Да­ви­до­вић и сво­ју штам­па­ри­ју, 1. ав­гу­ста 1813. ка­да об­ја­вљу­ју пр­вих 200 при­ме­ра­ка. Вре­ме­ном су по­че­ли да пи­шу и ве­сти о зби­ва­њи­ма у Ср­би­ји. Ди­ми­три­је је са­ра­ђи­вао са ве­ли­ким љу­ди­ма по­пут Ву­ка Сте­фа­но­ви­ћа Ка­ра­џи­ћа, Јер­не­ја Ко­пи­та­ра, Лу­ки­ја­на Му­шиц­ког и дру­гих. На­кон де­се­так го­ди­на но­ви­не су за­па­ле у фи­нан­сиј­ску кри­зу, а Да­ви­до­вић у ду­го­ве.

По га­ше­њу ли­ста пи­сао је Ми­ло­шу Обре­но­ви­ћу мо­ле­ћи га да у Ср­би­ји на­ста­ви са ра­дом. Убр­зо по­ста­је пр­ви кне­жев се­кре­тар и по­ро­дич­ни ле­кар. Да­ви­до­вић је по на­ло­гу кне­за не­ко вре­ме ра­дио на Уста­ву, ко­ји је упр­кос Ми­ло­ше­вом од­ла­га­њу, ипак усво­јен на Сре­те­ње 1835.

На сна­зи је био са­мо две не­де­ље. Ипак, до­вољ­но да до да­нас оста­не нај­ли­бе­рал­ни­ји Устав ко­ји је Ср­би­ја има­ла. Упра­во због сло­бо­да ко­је је овај нај­ви­ши до­ку­мент да­вао обич­ном чо­ве­ку, а под при­ти­ском ве­ли­ких европ­ских си­ла, Ми­лош Обре­но­вић га је уки­нуо, сва­лив­ши кри­ви­цу на уста­во­твор­ца. И то ни­је све. Кнез је Да­ви­до­ви­ћа пре­ко но­ћи пен­зи­о­ни­сао и про­те­рао из Бе­о­гра­да. Ди­ми­три­је је ода­брао да жи­вот са по­ро­ди­цом на­ста­ви у Сме­де­ре­ву, ка­ко је из­ја­вио, због ле­по­те пре­де­ла и здрав­стве­них раз­ло­га. Оста­ло је за­бе­ле­же­но да је до­био ку­ћу у цен­тру гра­да, има­ње у око­ли­ни и апа­на­жу од 300 злат­них гро­ша го­ди­шње. Про­гон је, ипак, пот­пу­но скр­хао овог сло­бо­до­ум­ног чо­ве­ка, очи­то, пре­ви­ше ли­бе­рал­ног за вре­ме у ком је жи­вео. 

У Сме­де­ре­ву ни­је на­шао свој мир. Умр­ли су му су­пру­га и де­ца, а ње­го­ви по­след­њи да­ни би­ли су те­шки и ту­жни. Са­мо­вао је у бе­ди, за­бо­ра­вљен од свих. Пре­ми­нуо је у 48. го­ди­ни, 25. мар­та 1838. Са­хра­њен је на свом има­њу, ка­ко му се не би знао гроб. Вест о ње­го­вој смр­ти ни­су пре­не­ли у Ср­би­ји. Чак ни но­ви­не ко­је је по­кре­нуо и био пр­ви уред­ник. Евро­па је о ово­ме са­зна­ла из ли­сто­ва ко­је су Ср­би из Угар­ске из­да­ва­ли у Пе­шти. 

Тек ка­да је Ми­ло­ше­ва стра­хо­вла­да за­вр­ше­на, Да­ви­до­ви­ћев гроб је про­на­ђен и по­смрт­ни оста­ци пре­не­ти на сме­де­рев­ско гро­бље и по­ло­же­ни по­ред цр­кви­це из 15. ве­ка. На­жа­лост, нај­ве­ћи број гра­ђа­на Ср­би­је не зна где по­чи­ва тво­рац пр­вог срп­ског Уста­ва. Ни­је ма­ло ни Сме­де­ре­ва­ца ко­ји не зна­ју да је у цен­тру њи­хо­вог гра­да са­хра­њен Ди­ми­три­је Да­ви­до­вић, као ни да је баш у њи­хо­вом гра­ду про­вео по­след­ње три го­ди­не жи­во­та. 

Тра­ди­ци­ја не­до­вољ­ног по­што­ва­ња ли­ка и де­ла чо­ве­ка ко­ји је дао ве­ли­ки до­при­нос у ства­ра­њу мо­дер­не Ср­би­је, на­жа­лост, на­ста­вља се. Да­ви­до­вић је од­у­век ужи­вао ве­ћи углед у све­ту, не­го у соп­стве­ној зе­мљи у ко­јој је умро и по­чи­ва за­бо­ра­вљен.

Оливера Милошевић,
Политика



  • Извор
  • Гроб Димитрија Давидовића на смедеревском гробљ, фо­то: О. Милошевић / Политика/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Прича је више него филмска: у јуну 1941. један тешки совјетски тенк је држао дан и ноћ 5 000 немачких војника. Немачка војска је првих дана Другог светског рата брзо...


Пише: Бошко Антић, контраадмирал у пензији Поводом 23. октобра Дана ослобођења Новог Сада у Другом светском рату  представници Изасланства  одбране Руске Федераци

На данашњи дан, пре 100 година, формирана је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Чин уједињења потписан је у кући Крсмановића у Београду 1. децембра 1918. године. Приватна кућа изабрана...


У историји Русије било је много храбрих људи који су се жртвовали ради отаџбине и својих сународника. Наводимо четворо најистакнутијих међу њима. 1. Александар Невски Кнез Александар Невски

Jован С. Стојковић (1875–1920), познатији као војвода Бабунски, био је један од најславнијих старих четника. Основну школу је започео, са закашњењем од две године, у селу Оморану, јер у...


Александар Кравченко, козачки атаман, оснивач организације „Косовски фронт“ и сајта Србска.ру у интервјуу за Russia Beyond


Остале новости из рубрике »
HrvatskaTravel
BTGport.net - у1
Зимске љепоте

СЛИКА СЕДМИЦЕ

Одвикавање од пушења
WEB SHOP

ДјЕВОЈКА ДАНА