enekretnine.info - vrh
Почетна страница > Новости

Бомбардовање аеродрома у Лазаревцу заборављена прича

Бомбардовање аеродрома у Лазаревцу заборављена прича
05.02.2018. год.
У одбрани земље 7. априла 1941. године херојски изгубили животе Лазар Штарбегер, Сента Миленковић, Лазар Иванчевић, Петар Станојевић, Миодраг Ж. Михаиловић, Лабуд Егић, Тихомир Симеуновић, Кројач Станчеловић и Лука Стојановић


У априлу се навршава 77 година од када је немачка авијација у Другом светском рату бомбардовала Београд. У тој операцији са земљом је сравњен велики део престонице, настрадало је више хиљада грађана, нанета је непроцењива штета важним инфраструктурним објектима, националним и културним институцијама. Међу причама које је прекрио заборав је и она неиспричана о судбини  помоћног аеродрома код Лазаревца уништеног у бомбардовању 7. априла 1941. године.

У одбрани земље од нацистичке Немачке, на том месту је девет авијатичара херојски изгубило животе – Лазар Штарбегер, Сента Миленковић, Лазар Иванчевић, Петар Станојевић, Миодраг Ж. Михаиловић, Лабуд Егић, Тихомир Симеуновић, Кројач Станчеловић и Лука Стојановић.

– У историји србског народа постоје многи неистражени догађаји, заборављени јунаци, неизграђена спомен-обележја, упркос настојањима да се сачува традиција и идентитет минулих столећа. Једна од заборављених прича је и она о помоћном аеродрому код Лазаревца. У архивској грађи и бројним делима написаним о Ваздухопловству Краљевине Југославије нису постојала сазнања о бомбардовању Лазаревца и страдању помоћног аеродрома у току напада немачке авијације у краткотрајном Априлском рату 1941. године. Траг о постојању аеродрома у Лазаревцу у вези је са Улицом шест авијатичара, која је установљена 1984. године на основу иницијативе групе грађана – објашњава проф. др Милорад Ђоковић, новинар и публициста, аутор мултимедијалне изложбе „Бомбардовање аеродрома у Лазаревцу и погибија девет авијатичара”.

Ова поставка отворена је поводом Дана ратног ваздухопловства и противваздушне одбране, у галерији „Савременици” лазаревачког Центра за културу, 24. децембра. Међу званицама на отварању били су Злата и Љубиша Кордић, ћерка и унук Лабуда Егића, авијатичара погинулог на лазаревачком аеродрому.

Реконструкција догађаја из 1941. године трајала је више деценија, а почела је новинским текстом Милорада Ђоковића објављеним у „Експрес Политици” 1982. године. Анализирани су, затим, релевантни архивски извори, уложен напор аутора, стручњака и ентузијаста који су имали жељу да се утврди истина о страдању припадника краљевске авијације.

– У монографији „Лазаревац и околина” објављеној 1962. године наводе се погрешни подаци да је другог дана рата град осетио дејство злогласних „штука”, са констатацијом: „Мали помоћни аеродром у непосредној близини Лазаревца био је циљ напада извршеног већ око осам часова. Но, авиони су били склоњени, страдао је делимично град и његово незаштићено становништво”. Једино што је било неспорно јесте да је приликом бомбардовања тешко оштећена Црква Светог Димитрија са Спомен-костурницом погинулих у Колубарској бици. Десет година касније, 1972, у делу „Ваздухопловство у НОР-у 1941 – 1945”, аутора Боже Лазаревића, објављена је бледа слика авиона са потписом „Попаљени авиони код Лазаревца, априла 1941”, али без икаквог описа овог догађаја. Био је то први и једини траг о страдању аеродрома иако је касније објављено тридесетак књига о авијацији Краљевине Југославије и Априлском рату када су пилоти Шестог ловачког пука херојски бранили небо Југославије од вишеструко надмоћнијег непријатеља – прича Ђоковић и истиче да је допринос реализацији овог пројекта дала Организација резервних војних старешина општине Лазаревац са Браниславом Аночићем, пуковником Војске Србије, на челу.

Погинули авијатичари, осим Луке Стојановића, који је сахрањен у селу Ђинђуше у Бојнику, покопани су на лазаревачком гробљу. И после толико деценија на гробљу не постоји спомен-обележје посвећено овим јунацима. Једна улица у Лазаревцу носи име авијатичара, али нажалост погрешно. Уместо улице Девет авијатичара, на таблама стоји – Улица шест авијатичара.

– Поводом годишњице бомбардовања, на месту где је некада био аеродром, а сада је Дом здравља „Др Ђорђе Ковачевић” и Специјална болница за ендемску нефропатију, биће подигнута спомен-плоча у знак сећања на изгинуле авијатичаре – каже Ђоковић.

Бомбардовали Београд са 1.570 авиона

Немачка је за напад на Југославију ангажовала 590 ловаца, 800 бомбардера, 280 извиђача, укупно 1.570 авиона – без армијске авијације и транспортних авиона. У операцији названој „Страшни суд” без објаве рата први напад на Београд почео је 6. априла 1941. године у 6.30 часова, одмах после Хитлеровог говора на радију. Првог дана, у нападу на град учествовало је 500 бомбардера, уз заштиту 250 ловаца.

Бомбардовање је настављено у више таласа 7, 11. и 12. априла. У немачким изворима се наводи да је 7. априла 1941. године формација „Јункерс Ју-87” коју су сачињавале злогласне „штуке” бомбардовала и помоћно летилиште код Лазаревца где је уништен или тешко оштећен велики број југословенских школских авиона на земљи.

Описујући дејство немачке авијације, мр Златомир Грујић, пуковник авијације у пензији, у делу „Ваздухопловство у априлском рату” наводи: „Ваздухопловна групација Арад је два пута нападала Београд, мањим снагама Штука (око 60 авиона), трагајући за југословенским авионима на земљи, а нападали су и аеродроме: Лазаревац, Смедеревска Паланка, Старо Топоље (Ђаково) и Нови Сад”.

Бранка Васиљевић,
Политика


ПОВЕЗАНЕ ТЕМЕ:

 

Дан када смо бомбардовали Рајх

 

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства Већина наших читалаца зна да је 6.4.1941. године без објаве рата ...



  • Извор
  • фото: Авијатичар Лабуд Егић (Фото Приватна архива) / Политика/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ


Током 20. века многобројне западне тајне операције су саботиране. Разоткривене су десетине тајних агената који су радили за Вашингтон и Лондон. У разоткривању њихових мисија огроман значај је имао...

У периоду од 1918. до 1922. године земље које су раније биле савезнице Русије послале су своје трупе на руске стратешке положаје у покушају да заштите своје интересе (а...


У Великом рату, а и пре њега, србска војска је према побеђеном непријатељу неретко исказивала витешко понашање и човечност. Наше војсковође су, како пише златиборски историчар Милисав Р. Ђенић,...

Пише Бошко АНТИЋ, контра-адмирал у пензији Протекло је више од 200 година од времена када је први и последњи пут руска флота упловила у Боку Которску. Бокељи и Црногорци су одушевљено...


  Совјетски командир тенка Дмитриј Лаврињенко је имао само неколико месеци да докаже да је најбољи савезнички тенкиста Другог светског рата са 52 однете победе. Да је доживео крај рата,...


Остале новости из рубрике »

BTGport.net - у1
Америчке ракете

СЛИКА СЕДМИЦЕ

Одвикавање од пушења
WEB SHOP

ДјЕВОЈКА ДАНА