enekretnine.info - vrh
Почетна страница > Новости

Изнето из Москве и нестало без трага: Где је Наполеон сакрио опљачкано злато?

Изнето из Москве и нестало без трага: Где је Наполеон сакрио опљачкано злато?
01.02.2018. год.


Прича се да је у свом неуспешном походу на Русију 1812. године Наполеонова армија опљачкала Москву и између осталог однела 80 тона злата, али да оно никада није изнето из Русије.

„Могло би се помислити да је то нека врста каравана ... или да се древна армија враћа из великог похода са заробљеницима и пленом“ – тако је Филип Сегур, припадник Наполеонове армије а касније историчар, описао десетине коњских запрега натоварених оним што је Француска војска опљачкала у Москви.

Судбина тих трофеја је још увек непозната, мада има основа за претпоставку да су они остали у Русији. Истраживач и трагач за изгубљеним благом Владимир Поривајев тврди да постоји списак драгоцености које су Наполеонове трупе однеле из Москве. „Поменути предмети нису продавани на аукцијама, нити су се појавили у приватним збиркама“, 
рекао је он (чланак на руском језику). „Из ризница Московског Кремља и московских храмова однети су драгуљи, украси и уметничка дела“.

По речима историчара Александра Серјогина, у тих 200 запрежних кола налазили су се и предмети које су француски освајачи украли из 15.000 кућа. „Ипак је најодвратније оно што су радили у црквама и манастирима“, рекао је он. „Скидали су иконе, исецали украсе. ... Они су драгоцене метале претопили у полуге са утиснутим словом ’N’. То је трајало месец дана. То је разљутило и Наполеона, па је наредио да се престане са пљачком“.

„На путу. Лоше вести из Француске“, Василиј Верешчагин.  Забринути Наполеон чита писма у Руској православној цркви.

Кажу да је међу украденим стварима био и златни крст са звоника Ивана Великог у Кремљу. Тада је овај звоник био највише здање у Москви. Према неким изворима, Наполеон је хтео да постави крст на Париску националну резиденцију инвалида где је планирао да отвори музеј покорених народа.

Под теретом украденог блага

Популарна је верзија да је Наполеон негде сакрио украдено благо док се у јесен 1812. повлачио из Москве. Француском императору је пошло за руком да заузме некадашњу престоницу, али није могао да победи руску војску и морао је журно да се врати бежећи од руских трупа које су га стално нападале. У том бекству су велики терет били товари са пленом, а међу њима и 80 тона злата. Зато је Наполеон наредио да се све то сакрије.

Према Сегуровим речима, Французи су потопили злато у Семљовско језеро близу Вјазме, 300 километара западно од Москве. Сматра се да је Наполеон у бекству од руских трупа преноћио у суседном селу Семљову. Поред Сегура, то тврди и шкотски писац Валтер Скот у биографији „Живот Наполеона Бонапарте, императора Француске“, написаној 1827. године.

Тајна скривена у дубини језера

Одмах после француско-руског рата на подручју Семљовског језера је пронађено оружје и муниција. Потрага за златом је почела током 1830-их, неколико година после објављивања књиге Валтера Скота. Смоленски губернатор Николај Хмељницки је 1836. године уложио средства у подводно истраживање језера, али без успеха. Покушај археолога Јекатерине Клетнове почетком 20. века такође је био неуспешан.

Популарна је верзија да је Наполеон сакрио опљачкано благо у Семљовском језеру код Вјазме.

У совјетском периоду је било неколико покушаја да се претраже дубине језера и пронађе нестало благо. Најбоље организована акција изведена је крајем 1970-их. Њу је у телевизијском програму (на руском језику) описао Андреј Хорошев, који је сада глумац и ТВ водитељ, а тада је био ронилац.

„Радили смо темељито и систематски“, рекао је он. Најпре су топографи нацртали мапу језера, а затим су се укључили геофизичари и геохемичари. Истраживање је показало да постоје „две озбиљне аномалије“. Једна је била близу, али не у води. „Багером смо ископали јаму дубоку 12 метара. Претражили смо дно али нисмо ништа нашли. На месту друге аномалије смо поставили сензор за воду. Рониоци су тамо ископали јаму, али су на њеном дну пронашли само огроман камен“.

Семљовско језеро није једино место где су истраживачи тражили Наполеоново благо. Поривајев каже да треба тражити близу Березине, на територији данашње Белорусије, где су се француски војници сукобили са Русима и изгубили много људи и опљачканог блага. Ту је боравило неколико група истраживача, а међу њима и француско-белоруски тим који је 2012. године трагао за златом, али ништа није пронашао. Очигледно је ова тајна дубља него што се мислило.

Алексеј Тимофејчев,
Russia beyond



  • Извор
  • фото: Наполеонова Велика армија се повалачи из Русије преко реке Березине, 26-28. новембар 1812. Global Look Press / Russia beyond/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Руси ових дана још једном показују како чувају своју традицију и поштују и памте своје претке. Многобројним манифестацијама, изложбама, ТВ емисијама и концертима обележили су сто година од оснивања...


  Tоком Балканских ратова и Великога рата начелник војног санитета, србски пуковник др Роман Сондермајер (1861–1923), имао је три сина са супругом Станиславом: Владислава, потпуковника авијације; Тад

Монаси се баве астрологијом и будистичком медицином док чекају да им Далај Лама дође у посету.   


  Skoro da se većina security tekstova kod nas na blogu odnosi na hakerske aktivnosti i zaštitu od istih, vreme je da se podsetimo da osim ove „ekipe“ internetom ordinira...


Осим што је 15. фе­бру­ар Дан др­жав­но­сти, ово је и Дан устав­но­сти јер је у Кра­гу­јев­цу, 1835. го­ди­не усво­јен пр­ви нај­ви­ши прав­ни акт у исто­ри­ји


Остале новости из рубрике »