BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Доктор наука без ноге, с Карађорђевом звездом

Доктор наука без ноге, с Карађорђевом звездом
08.07.2017. год.


Србска војска гоњена удруженим окупаторским снагама, жељним њене коначне пропасти, с краја трагичне 1915. једва је измакла у сурове албанске гудуре. Подручје Косова и Метохије заузели су Аустријанци. Негде у Пећи, немоћан да без једне ноге брзо одступи са саборцима, непријатељу је у руке пао србски ратник др Милош Перовић. Писац, филозоф, интелектуалац, патриота овенчан Карађорђевом звездом.

Пред своје дуго путовање заробљеничким транспортом, гледао је заробљени Милош у Пећи и Митровици каква се зла ту чине србском народу, па је све то касније преточио у запис.

„Арнаути су пљачкали и убијали по целом крају, па и по варошима, а Аустријанци нису хтели да им стану на пут. Првог дана по доласку Аустријанаца у Пећ запаљена је највећа, необично добро сортирана радња једног србског првака из Пећи. Гомиле Арнаута су са оружјем нападале на болницу где сам лежао, приликом евакуације за Митровицу на више места виђао сам наоружане Арнауте у друштву са аустријским официрима. У митровичкој болници сазнао сам за многа насиља која су Арнаути вршили и на два месеца после доласка Аустријанаца. Чак и у јануару лежали су у Ибру лешеви двојице наших попова, које није смео нико извадити и сахранити. Арнаути су нападали и на кућу проте Анђелка, познатог нашег националног радника још за време Турака, учитељу музике из Скопља Пери Илићу скинули су насред улице зимски капут. Али горе него Арнаути сатирали су наш живаљ на Косову и Метохији Аустријанци. Сваког дана су у Митровицу дотериване гомиле сељака и сељанки, који су затварани”, пише Перовић и оцењује:

„Моје је чврсто уверење да су Аустријанци радили на истребљењу србског живља у том крају. На то су их побуђивале несумњиво пре свега политичке тенденције. Арнаути су јавно говорили како ће им Аустријанци оставити слободну Албанију, која ће обухватити и Косово. Ту тенденцију показује и стално саветовање аустријског генерала у Митровици са арнаутским првацима Хасан бегом и другима, ту тенденцију напослетку показује и отварање арнаутских школа у Митровици и Вучитрну...”

Но напаћени србски народ, упркос страдањима, није посустајао. „Политички морал у народу необично је јак. Већина мушког и женског света са којим сам долазио у додир није ни најмање у то време била клонула духом. Скоро свако је био сигуран у нашу крајњу победу.”

Тако је у својим ратним дневницима писао Милош Перовић, рођен 1874. године у Ужицу, где је завршио основну школу и гимназију. Потом Филозофски факултет у Лајпцигу, а докторску тезу о педагошким погледима Доситеја Обрадовића одбранио је у Цириху 1906. године. Службовао је као предавач филозофије и немачког у Ужицу, био суплент чачанске гимназије, па професор у србским гимназијама у Скопљу и Солуну. Бавио се књижевним радом, објавио две књиге песама, драму „Карађорђе” и једну комедију. У архивском фонду Милоша Перовића, установљеном у Историјском архиву у Ужицу, налазе се, уз остало, и четири његова дневника које је водио у периоду од 1900. до 1917. године.

Са дужности професора скопске гимназије међу првима је добровољно отишао у Први балкански рат, а у другом је одликован сребрном медаљом за храброст. Следећи своја уверења, др Перовић је међу првим добровољцима ступио и у Велики рат, поставши командир друге чете IV пешадијског пука другог позива. У борбама октобра 1914. рањен је у ногу и пребачен у болницу у Ваљево, а потом и у Крагујевац, где му је нога ампутирана. Јуна 1915. одликован је Карађорђевом звездом. Као тежак рањеник није се могао повлачити са србском војском, па је новембра 1915. заробљен у Пећи. Прешао је у заробљеничком транспорту дуг пут од Митровице преко Темишвара до Маутхаузена, где је новембра 1916. са заробљеним официрима инвалидима размењен и доспео до Кома у Италији, у слободу. Умро је у Паризу, 15. априла 1918. године, не дочекавши победу своје Србије. Прво је сахрањен на париском гробљу, а две деценије касније његови остаци премештени су у Тије код Париза. Дневници и писма сведоче о Перовићевом високом моралу: није се жалио на телесне болове, већ бринуо о жени и четворо деце, о ратом измученом народу за који ништа није могао да учини.

Бранко Пејовић,
Политика



  • Извор
  • Милош Перовић (Архивска фотографија) / Политика/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Токсиколошки институт у Бону је у узорцима са аутопсије открио трагове лека дроперидол, тешког неуролептика који може да изазове инфаркт, а који Милошевићу никада није био прописан. Истрагу о...


Серија режираних ратова коју је наметнула западна олигархија, а која кулминира сада сукобом са Русијом, само је очајнички и узалудни покушај да се очува криминална и неправедна светска доминација...

Свађа око америчке граничне кризе постала је тест да ли држава може да пркоси савезној влади како би се заштитила


Навршило се тачно 81 година од завршетка велике нападне операције Црвене армије која је имала за циљ да пробије опсаду Лењинграда, чијем становништву је услед тешког бомбардовања и перманентне...

Izborna kampanja koja je u svom finišu, manifestuje svoje uticaje na najneverovatnije načine.  


На данашњи дан , пре 24 године, извршено је планско измештање јединица Приштинског корпуса са Косова и Метохије у складу са наређењем Штаба Врховне команде стр. пов. бр. 01/6019-10...


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА