BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Век страдања руских и италијанских градитеља тунела на Шаргану

Век страдања руских и италијанских градитеља тунела на Шаргану
22.09.2016. год.

 
Мокра Гора – Ко данас, тачно 100 година од тог догађаја, зна за трагедију са мноштвом страдалих кад се приликом градње обрушио пружни тунел „Будим” на Шаргану? Пробијали су га усред Великог рата заробљени руски и италијански војници, под присилом Аустроугарске која је тада намерила да кроз ове окупиране крајеве направи пругу.

Па ратне заробљенике гурнула у најопасније послове. А кад се брдо приликом копања захтевног тунела „Будим” изненада сручило, затрпана је у њему цела смена руских и италијанских заробљеника, око 200 људи. Радове на градњи ове пружне трасе Аустроугарска је потом обуставила, а несрећу која се ту догодила временом је прекрио заборав.

У савремено доба Шарганом вијуга туристичка „ћирина” пруга и многе љубитеље железница из целог света музејски возови њоме превозе. У близини те „осмице” налази се излетиште Јатарице, а у њему невелика капела, подигнута пре пет година у знак сећања на страдале приликом градње тунела „Будим” 1916. године.

Једино она сведочи о страдању заробљеника-градитеља, с тим што у овој години овде није било званичног подсећања на стогодишњицу те несреће.

И сада има непознаница о дешавању код тунела „Будим”, који се градио када је Аустроугарска приликом окупације Србије у ратно доба железницом хтела да повеже Босну са Србијом, Вардиште са Ужицем. Била је то прва, и то неуспела, градња шарганске пруге.

О томе је у својој књизи „Пругом преко Шаргана” (издање 2006) сликовито писао најпознатији ужички етнолог др Раде Познановић (1924–2014).

Та трећа година Великог рата, наводи аутор, била је време насиља окупатора над нашим народом, терора и безнађа. Траса пруге коју су пројектовали Аустријанци ишла је од Вардишта ка врху Шаргана кроз кањоне и теснаце.

Окупатору се много журило, а Шарган се испречио као упоран горштак, па је ваљало копати тунеле и увлачити се у утробу планине. Свуда је био голи камен, кремењак на коме крамп при удару ствара лук варница. Та стара траса није се свуда поклапала са данашњом трасом обновљене шарганске пруге.

А овде су још видљиви трагови подзида око речице Камишине, која је на неколико места несвакидашњом градњом подзидана.

Те зидове на свој начин градили су заробљени руски и италијански војници под контролом аустроугарске војске, у данима окупације 1916. године.

„Има овде једно брдо звано Будим, чудан имењак велеграда на Дунаву. Код једва приступачног шарганског Будима, подаље од садашње пруге, били су остаци давнашњег споменика од грубо тесаног камена. Нешто је писало на немачкој готици, али нечитко. При дну споменика у бетону били су урезани бројеви – 1916. Дуго је у овом крају живела прича да су Аустроугари веће групе заробљених Руса и Италијана тада довеле у окупиране крајеве Балкана да их као радну снагу употребе за пробијање пруге”, пише Познановић и наставља:

„Тако су у току 1916. Марково поље и пропланке испод Шаргана притисли заробљенички логори. Заробљени руски и италијански војници становали су по шаторима и баракама, налик на земунице. Од јутра до мрака колоне заробљених, у ритама и са дрвеним кломпама на ногама, кретале су се падинама Шаргана и лагано укопавале у дубину шарганског масива испод брда Будима. Ту је, по цртежима аустријских градитеља, требало пробити велики тунел”.

Из брда су тешким радом изваљиване огромне стене. „Једног дана у току 1916. године, нико не зна тачно којег, опет је мина потресла брдо Будим на Шаргану. На улазу у тунел подигла се велика прашина.

Читав облак. Камење се кршило, огроман брег је пошао низ падину. Улаз у тунел више није постојао. На том месту стајала је огромна гомила камена. Цела једна смена градитеља тунела, руских и италијанских заробљеника, која се налазила унутра, остала је затрпана”, наводи аутор књиге „Пругом преко Шаргана”.

С обзиром да нема поузданих података о броју страдалих у дубини шарганског масива, кружиле су претпоставке да их је у тој смени било између 150 и 200. Стари Мокрогорци су се сећали да је у пословима било више Руса него Италијана, али опет тачан број нису знали.

Радови на прузи су после тог обрушавања тунела обустављени, а нову пружну трасу кроз ову планину направила је Краљевина СХС три године после Великог рата. И ту градњу, зна се то, помагали су руски неимари, избегли из своје домовине након Октобарске револуције.

Због свега тога 2011. подигнута је у подножју обрушеног тунела „Будим” на Шаргану та невелика спомен капела, руска капела како је тада названа. Учињено је то напорима Завичајног удружења Мокрогораца и уз подршку руске амбасаде, с тим што је главни донатор градње био Фонд „Андреј Првозвани” из Москве. Капелу су тада освештали великодостојници Српске и Руске православне цркве.

Бранко Пејовић,
Политика



  • Извор
  • Градња шарганске пруге у доба аустроугарске окупације (Фотодокументација Милорада Искрина)/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Токсиколошки институт у Бону је у узорцима са аутопсије открио трагове лека дроперидол, тешког неуролептика који може да изазове инфаркт, а који Милошевићу никада није био прописан. Истрагу о...


Серија режираних ратова коју је наметнула западна олигархија, а која кулминира сада сукобом са Русијом, само је очајнички и узалудни покушај да се очува криминална и неправедна светска доминација...

Свађа око америчке граничне кризе постала је тест да ли држава може да пркоси савезној влади како би се заштитила


Навршило се тачно 81 година од завршетка велике нападне операције Црвене армије која је имала за циљ да пробије опсаду Лењинграда, чијем становништву је услед тешког бомбардовања и перманентне...

Izborna kampanja koja je u svom finišu, manifestuje svoje uticaje na najneverovatnije načine.  


На данашњи дан , пре 24 године, извршено је планско измештање јединица Приштинског корпуса са Косова и Метохије у складу са наређењем Штаба Врховне команде стр. пов. бр. 01/6019-10...


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА