Припрема за изборе одвија се у тешко време. Земљу разједају политичка неслагања између њених делова, постоји неравномерност њиховог економског и политичког развоја. Република Србска под руководством председника Милорада Додика све време покушава да ојача самосталност РС, да не допусти измене Дејтонског споразума (1995). Сарајево са своје стране са љубомором се односи према јачању РС, омета изградњу Јужног тока, аутопутева, електричних централа, подизање болнице у Бањалуци. БиХ осећа озбиљне економске тешкоће, не може да превлада високи ниво незапоследности. Поред тога, огромну штету земљи нанела је поплава која је беснела читавог лета. Према прелиминарној оцени, четвртина становништва земље, тачније око 950 хиљада људи, било је приморано да се евакуише. За обнову села и градова потребна су велика средства која држава нема.

Припрема за изборе тече својим током. ЦИК је завршио регистрацију. У изборима ће учествовати око 50 политичких странака из 24 коалиције. На изборе спискове унета су имена 7743 кандидата за разне изборне дужности.

Ситуација је занимљива по томе што избори у БиХ привлаче сталну пажњу међународних организација. И главна је нескривена жеља да се промени структура власти, пре свега у Републици Србској. Такве намере су постојале и раније, али резултате нису донеле.

У Босни и Херцеговини још у фебруару ове године постојао је покушај да се покрене револуција у боји како би руководство РС било смењено. Већ тада је било јасно да је Запад планирао масовне протесте како би покушао да промени устав БиХ, позабавио се питањима јачања јединства земље и обнове власти на свим нивоима, укључујући у првом реду Републику Српску. На срећу, протести нису захватили Бања Луку. Лидери РС су успели да одбране свој став: не допустити смену власти и одржавање превремених избора.

И данас, уочи актуелних избора, пажња Европе поново је окренута Босни и Херцеговини. На великој конференцији европског нивоа одржаној крајем јула у Берлину и посвећеној Босни и Херцеговини, истакнуто је да се економски и политчки развој БиХ налазе у дубокој кризи, да је тамо присутна потпуна парализа власти, да се реформе не спроводе, да нема политике дијалога и компромиса, да не доноси резултате борба против корупције. При томе политичка елита, како сматрају европљани, тежи дезинтеграцији земље. Окупљени политичари, дипломате, представници међународних организација, хтели би да покажу балканским лидерима који ће доћи на власт после 12. октобра да Европа од њих очекује јединство приликом доношења одлука. А одлуке треба да се тичу реформи управљања, промене Устава, централизације власти. У европским структурама су уверени да на октобарским изборима биће разрушене основе етничких политичких партија и блокова, пошто је народ незадовољан влашћу у земљи. И у томе су ЕУ и САД спремне да незадовољнима помогну.

За ове планове, по мишљењу европљана, постоји озбиљна препрека. Смета, наравно, Република Србска. Бивши високи представник Волфганг Петрич, који је учествовао у конференцији, назвао је Додика провинцијалним лидером који смета ЕУ да спроводи означену политику у БиХ. Шта више, он сматра да је у то своје прсте умешала Русија: помажући Србима, Путин користи РФ како би ослабио ЕУ. Брисел не жели да има посла са Додиком и њему сличним. Према мишљењу Петрича, присталице Додика не желе да уступе своје интересе ради ступања у ЕУ. Како је рекао Петрич, међународна заједница ће се трудити да прекине ову деградацију последњих година. Ради тога је разматран специјални план обновљеног прилаза БиХ, реформа међународног присуства у земљи. Међу новинама је и то да се Русији не дозволи да врши утицај на Републику Српску.

Руководство Републике Српске је свесно ситуације, њега брине став Европе и њен необјективан однос према разним политичким снагама у РС. Како би избегао политички хаос, Додик је предлагао свим политичким партијама РС да наступе као јединствени фронт, унапред се договоривши о подели важних политичких дужности и парламентарних места. То би послало јасан сигнал европским структурама о јединству политичких елита у РС и њиховој чвестој жељи да одбране интересе Републике Српске у оквиру БиХ. Ако на власт дођу недовољно чврсти политичари, то може да помогне реализацији западне идеје о јединственој БиХ.

Опозиција није подржала председника, и 11 политичких странака и невладиних организација формирало је политички блок Савез за промене. Међу важним комонентама блока су велике партије као што је Србска демократска странка, Партија демократског прогреса, Народни демократски покрет, као и низ других. Савез ће наступати на изборима као јединствени политички блок са заједничким кандидатима на место председника РС, представника РС у Председништву БиХ. Молирад Додик је подвукао да опозиција када је била на власти имала је могућност реализације својих програма, али није то учинила, идући на сталне уступке муслиманској страни, а сада у њиховим плановима нема ништа ново. Реч је о људима са старим идејама, мржњом и жељом за осветом, а што је најважније без потенцијала.

Додик је на челу Савеза независних социјал-демократа (СНСД) који на изборе иде у коалицији са низом мањих странака. Према резултатима анкетирања јавног мњења одржаног у јулу, предност међу бирачима за сада има СНСД (34%). За главну опозициону странку – СДС – гласао би 21% бирача. За преосталих месец и по до избора по свему судећи бићемо сведоци озбиљне политичке и информационе борбе уз учешће (мешање) представника међународних структура и појединих земаља. Циљ ове кампање је лишити Републику Српску подршке Русије и не дозволити да Милорад Додик буде поново изабран на дужност председника РС.

Аутор: др Јелена Гускова