BitLab хостинг
Почетна страница > Новости
Иван Трајковић

НАЈСНАЖНИЈИ НА ТВИТТЕРУ - МИЛАН ЈОВАНОВИЋ STRONGMAN

НАЈСНАЖНИЈИ НА ТВИТТЕРУ - МИЛАН ЈОВАНОВИЋ STRONGMAN
29.05.2013. год.
1. Да ли у Србији постоје спортске "звезде" у правом смислу те речи?
 
Мислим да би се стање боље описало питањем "да ли у Србији постоји спорт?". У задње две декаде дошло је до урушавања разних система и норми понашања и то није мимоишло и наш спорт. Главна мера је постао новац а не игра. Тако да данас имамо тимове па и репрезентације које су саставили утицајни менаџери, а које су испод нивоа какав очекујемо ми као публика. Играчи од малена бивају "гурани" од родитеља са јаким "синдромом Срђан Ђоковић". Од малих ногу од своје деце очекују милионе... Тако данас, рецимо, наш тимски фудбал у многоме подсећа на радничке спортске игре. Није много боље ни са рукометом, ватерполом, ... Играчи који играју у Србији јесу можда познати али не и звезде.
 
Два светла примера су Новак Ђоковић и КК Партизан. Новак јесте наш али не игра код нас, а КК Партизан је бренд као тим а не као скуп звезда. 
 
2. Колико је изглед битан за једну јавну личност?
 
Од изгледа је битнији имиџ односно слика коју о себи ствара, та - виртурелна јавна личност. Кажем виртуелна јер од ових силних ријалитија тешко да можемо да похватамо ко је ко. 
 
Генерално лепи људи боље успевају у животу. Лепе жене су боље плаћене од оних мало мање лепих. 
 
3. Шта мислиш о спортистима у политици?
 
Да - то што се неко бавио спортом сигурно не значи да му је то минус. Напротив. Дисциплина, тимски рад, идеја, упорност, поштовање правила, ... То су све компаративне предности спортисте.
 
.4. Које си све награде и медаље освојио на такмичењима?
 
Да не заузимам простор, одговорићу кратко, са врха пирамиде: 3 пута првак света у поwерлифтингу. 
 
 
5. Влада мишљење да је бављење спортом тешко и да одузима доста времена... да ли је баш тако?
 
Бављење спортом је померање граница и мењање сопствене психе. Да би био врхунски треба да тренираш и кад изгледа да је немогуће издржати и наставити. У многим књигама пише "успех је ван зоне комфора". Спорт постаје део живота па онда више не одузима време него чини живот. Кад погледамо, и сам свакодневни живот нам одузима доста времена.
 
6. Које би прве три ствари променио у Србији?
 
1) Строго поштовање закона, који треба да буду оштрији, уз обавезно испитивање порекла имовине.
 
2) Смањивање парламента на 75 одборника, који бирају премијера а он самостално саставља Владу .
 
3) Увођење комисије за шунд и кич, укидање ријалитија, Звезди гранда, ... Уз реформу образовног система пос истему "цопy-пасте Финска".
 
7. Колико је Србија реално далеко од Европе ?
 
Укус лубенице зависи и од места где се засече. Ако гледамо најгоре примере, онда испада да смо далеко од Европе. Али ако гледамо кроз онај фини део Србије који се не чује,а по дефиницији која се приписује Андрићу "Дође време да паметан зашути, будала проговори и фукара се обогати" - онда за Србију има наде.
 
Кључна ствар је борба са корупцијом која је појела све тековине грађанског друштва. Ако је сузбијемо, побољшамо просвету, радну етику - "Европо ево нас".
 
8. Шта мислиш о тзв. старлетама којих има доста у нашим медијима?
 
Старлета је добра риба која се једном појавила у филму или некој реклами а након тога живи од појављивања - од појављивања у нечијем друштву. Једна од најпознатијих светских старлета Ана Никол Смит је дефинисала правила понашања и начин финансирања старлета. Прва Југословенска старлета је Лепа Брена која је почела да се појављује полугола у свим медијима.
 
Ако већ постоји жеља публике да види старлете (да не дискутујемо ко им је креирао ту потребу) онда старлете треба држати на МУТЕ. Нека се виде, али да их не чујемо. Није природно да оне буду трендсетерке и пример за углед. Ако не знате о чему причам погледајте како се облаче клинке када иду на прославу мале матуре. Не желим да знам како се понашају.
 
9. Да ли је Интернет претња ТВ-у и класичним медијима у Србији? 
 
Интернет често пружа више од телевизије. Поготово ако га поредимо са РТС - Репризном Телевизијом Србије. Велики део проактивног становништва информације и забаву чешће налази на нету него пред екраном ТВ пријемника. 
 
Што се мене тиче ја сам увек на нету а веома ретко уз ТВ. Гледам поједине утекмице КК Партизан, Утисак недеље и Хисторy цханнел... И то кад успем да се изборим са децом која гледају Дисцоверy и ХБО.
 
10. Да ли и колико користиш друштве мреже Фацебоок и Тwиттер? Да ли ти оне помажу у послу?
 
Ја сам пола човек а пола друштвена мрежа. Свакодневно сам на Твитеру и врло често на фејсу. Уплетен сам до гуше у феномен друштвених мрежа.
 
При том, људи чешће разматрају појам мрежа него друштво. Људи који су "навучени" на, рецимо Твитер, нису навучени на сам сајт, него на комуникацију коју имају са људима са којима се "прате". Негде прочитах да је Твитер "информациони Лас Вегас" јер никад не знаш каква вест ће, прво теби, пасти у крило. Свака нова интересантна ствар надражује специфичне делове мозга и нама се луче супстанце које изазивају осећај спокојства. Није баш као са дрогом и цигаретама, али није ни далеко :-)
 
С друге стране пратећи моје твитове људи виде како размишљам, неки рецимо и престану да ме сматрају "набилдованом цепанком" док неке само уверим да су у праву што ме таквим сматрају. "Ц ест ла вие". 
 
Иван Трајковић 

 





Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Синиша Љепојевић, угледни србски интелектуалац, ветеран ТАНЈУГ-а, који је деценијама живео и радио у Лондону, а сада је и народни посланик покрета „Ми – глас из народа“, за Братство...


Дмитриј Рогозин, послије вишедеценијске успјешне политичке каријере у Русији, током које обављао високе државне функције након почетка СВО отиснуо се на прву линију фронта. Тамо је у децембру прошле...

Уредник Восток вести недавно је посетио Вагнер Центар у Санкт Петербургу


Министар спољних послова Сергеј Лавров дао интервју за ТВ канал Русија 24 и РИА Новости.  О датуму завршетка специјалне операције

По мишљењу доктора историјских наука Јелене Гускове, садашњи положај Србије условљен је дугогодишњом политиком једностраних уступака које је Београд чинио у односима са Приштином. А данас Србија нема много...


Традиционални божићни конвој хуманитарне организације \"Солидарност за Косово” стигао је у српске енклаве. Арно Гујон, директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону и оснивач организације “Солидарност...


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА