Хрватска: истополни бракови нису бракови

Мама, тата, ја – истополна породица. Такав принцип, који се све чешће легализује у свету, не одговара хрватској грађанској организацији "У име обитељи". Њени чланови су почели сакупљање потписа за одржавање референдума на основу чијих резултата би брак у Уставу добио јасну формулацију – животни савез мушкарца и жене.

Сада у главном документу земље такве фразе нема – објашњава представник организације "У име обитељи", Жељка Маркић:

- У овом тренутку у уставу Републике Хрватске не стоји да је брак животна заједница жене и мушкарца, ради тога што се у време када је тај устав писан претпостављало да је то природно и нормално и због тога вероватно није ни унесено. Таква дефиниција брака стоји у породичном закону у Хрватској, и ми смо одлучили да са грађанима покренемо ову иницијативу да се у устав унесе одредба како би осигурали да се не може доћи до ситуације да се супротно вредностима и начелима и култури и вољи већине грађана у Хрватској мења ништа толико битно као што је брак и да се редефинира супротно вољи грађана брак и породица.

Међутим, истополни бракови полако освајају Европу и Француска је последњи пример. Хрватска у јулу ступа у ЕУ. Не плашите се да ће се земља наћи „ван тренда“?

- Употребили сте добар термин – осваја. Проблем је у томе да је то освајачки поход, а не демократски процес који је онда израз воље народа и израз начина на који одређена друштва живе. Ово што смо видели у Француској нас је све јако забринуло. Ради тога што је показало једно врло недемократско лице власти која не слуша оно што њени грађани траже, и не поштује вољу оних који су их довели на власт. Што се тиче овог што сте рекли везано за улазак Хрватске у ЕУ – одлука о томе како је брак регулиран је национално питање, она нема везе са ЕУ, односно у чланици ЕУ нема простора да ЕУ ту намеће неке своје жеље. Имамо М ађарску као чланицу ЕУ која је, ево, недавно уставом заштитила брак. Имамо низ земаља, попут Пољске, попут Ирске.

Међутим, на пример у мају 2012. године Европски парламент је позвао земље ЕУ да траже могућност регистрације истополних односа...

- Још од римског доба је брак заједница две особе супротног пола. Према томе, ако се каже да је црвена боја она боја која изгледа, како ми кажемо, да јесте црвена боја, онда не може данас неко доћи и рећи, не, не, то није црвено. То је сада жуто. Према томе, цели тај начин комуницирања у којем се стално уместо да се у миру чују аргументи за и против, па да онда људи на које то утиче одлуче шта они желе, ми имамо непрекидно једну атмосферу нападања и критиковања оних који се не слажу с тиме да свака веза и свака емоционална веза има статус брака. У Холандији, која је пре десет година као прва од земаља дефинирала да истополне везе имају статус брака, имате данас ситуацију да се тамо дају захтеви да се веза троје људи прогласи браком! Докле смо ми сада, дакле, дошли?!

При томе, Хрватска се толерантније односи према геј-парадама од, рецимо, Србије и Црне Горе, где никако не могу да их одрже, чак просто из разлога безбедности.

- У два града у Хрватској се парада једном годишње одржава неколико пута. Јако пуно грађана у Хрватској не мисли да је то добар начин трошења новца од порезних обвезника. И један део људи сматра да таквим парадама није место у средиштима града ради врло чудног и непримереног одевања, једног непристојног језика комуникације, и тако. И већином у Хрватску на те параде долазе особе из иностранства. Дакле, великим делом то нису особе које живе у Хрватској, већ они доводе особе из целе Европе да би у томе учествовале. Такву одлуку су донели политичари који су тренутно на власти. Међутим, рекла бих, да већина грађана Републике Хрватске не мисли да је то добар начин ширења одговарајуће недемократске културе.

Тачније, хрватско друштво је конзервативно?

- Хрватско друштво је врло прогресивно друштво које поштује сваког свог грађанина и жели да сваки грађанин у нашој земљи има све слободе које треба имати свака особа. И не само слободе, већ и поштовање према његовом достојанству. Међутим, тај део да ми поштујемо свакога и да желимо да свачија слобода буде поштована не значи да ћемо пристати на то да се нама намеће мишљење једног мањег дела људи, већином чак странаца, и ми тражимо да се поштују темељи демократије. А то је да људи имају информације и да на темељу тих информација које имају одлучују у слободи. И ако већина жели одредити друштво на одређени начин, онда се то треба поштовати. Јако је опасно враћати се у било какав тоталитаризам, па чак и када се тај тоталитаризам спаја непрекидно са некаквим синтагмама либерализма.

Сакупљање потписа у Хватској трајаће до 26. маја. У акцији "У име обитељи" учествује мноштво волонтера. Како би питање о уношењу измена у Устав постало предмет плебисцита, по хрватским законима за 15 дана треба сакупити 375 хољада потписа пунолетних грађана.

Тимур Блохин,