Авганистан у објективу Алберта Алпоција

Русија у марту председава СБ УН. За време руског председавања главно питање ће бити Авганистан. Имајући у виду најновије догађаје и планирано повлачење западних трупа из земље до 2014. године, Глас Русије започиње нови циклус емисија посвећених проблемима везаним за авганистанску камапњу.

У нашим прилозима потрудићемо се да анализирамо питање са неколико тачака гледишта. Емитоваћемо интервјуе са људима који знају изблиза шта је то Авганистан, као и са низом експерата међу којима су фоторепортери, новинари, историчари.

Циклус емисија отвара интервју Авганистан очима Италијана са Албертом Алпоцијем, чији је објектив забележио моменте живота у Авганистану.

Како је започела ваша страст према фотоновинарству и зашто сте решили да постанете војни репортер?

- Љубав према фотоновинарству се појавила у жељи да испричам, сведочим о догађајима које сам лично проживео. Увек сам се питао зашто да се фотографише оно што је свима пред очима? Решио сам да фотографишем оно што не могу сви да виде, и хвала Богу, немају могућности да проживе. Зато они могу да схвате колико је леп живот који воде. Својим фотографијама желим да покажем рад Италијана ван граница домовине, далеко од рефлектора, штрајкова, речи. Циљ њиховог рада је да изграде нешто далеко од домовине. Приметио са да ови људи не раде у првом реду за новац. Они воле то што раде.

Које епизоде сте најбоље запамтили?

- Волим увек да кажем да сам у рату у Авганистну нашао мир. Код куће у миру стално сам у рату. У Авганистну сам сазнао шта је то поштовање, људско заједништво где је важан не појединац, већ група. Људи су уједињени да заједно граде, а не да руше. Овде реч ”хвала” добија поново своје значење. Авганистан је толико далеко од наше стварности да све може да се учини необичним.

Каквим су вам изгледали односи између италијанске армије и авганистнског стновништва?

- Они сарађују. Међу становницима и армијским старешинама се води дијалог у складу са потребама: изградња бунара, школа... Ми смо савезници стновништва, војске и полиције Авганистана. Односи су позитивни, нашим присуством успостаљамо безбедност и структуре које раније нису постојале. Дајемо могућност народу да наше пут којим да иде, али будућност треба да гради сам народ. Врло је важно истаћи да у земљи где је положај жене још у развоју, италијанска армија је увећала присуство жена војника. Последњих година у авганистанској армији и полицији много је више представница слабог пола.

Шта по вама западни, између осталог италијански медији не говоре о Аванистану?

- Све је релативно. Вести је мало, али има их. Медији не стављају акценат на аспект изградње. У већини вести доносе информације о разарањима. На крају крајева, говоре о Авганистану у оним случајевиам када се дешавају неки инциденти, жалосни догађаји, терористички акти. Сматрам да је главно показати изградњу. Важно је објаснити да међународни односи повезују Авганистан са Западом. Стабилизивати ситуацију у Авганистану значи стабилизовати ситуацију у нашим земљама. Не помиње се често да је овде реч о међународној мисији, нормираној резолуцијом 1386 УН из 2001. године. То није национална италијанска мисија. Треба такође пажљивије прочитати други део члана 11 италијанског Устава, где је реч о међународним мисијама. То ће помоћи да се разабере ситуација. Америчка мисија нема ништа заједничко са међународном мировном мисијом.

Треба напоменути да је Италија укључена не само у авганистанску међународну мисију, већ такође у либанску, косовску. Италија спроводи мисије против пирата и ”безбедне путеве” под управом Министарства одбране.

Какве су по вама последице војне операције у датом тренутку? Локално становништво је почело више да подржава талибане?

- У случају мисије у Авганистану оружје је неопходни услов за стварање безбедности. Пред изградњу било које структуре важно је у првом реду осигурати безбедност. Поводом последица: приметио сам да је ситуација на путевима постала мање опасна. Ове године сам се вратио у Авганистан и обратио сам пажњу на то да поред путеа деца играју лопте, за годину дана нешто слично нисам видео! Становништво не подржава талибане. Овде је још једна грешка. Талибани нису само Авганистанци. У њиховим редовима могу да се нађу Пакистанци, Кинези, Чечени. Становништво не подржава криминалне групације. Наше присуство поздравља локално становништво пошто они виде да захваљујући нашој помоћи могу да отварају продавнице, тргују. Када би била супротна ситуација, и локални становници би подржавали криминалне талибане, стиуација не би била безбедна, пошто они рађају страх, насиље и уцену.

Колико вам се убедљивом чини тачка гледишта Алберта Алпоција? Пишите нам! Пратите наше нове интервјуе!

Ди Трани Лука,