BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Искуства хрватских мировних трупа у Авганистану

Искуства хрватских мировних трупа у Авганистану
04.04.2013. год.


У Чикагу, 2012.године на самиту НАТО, 28 чланица Северноатлантског савеза одлучило је да ће се рад мировне мисије ИСАФ у Авганистану завршити крајем 2014.године. На самиту је тада одлучено о повлачењу снага које чине трупе из 28 земаља чланица савеза и 22 партнерске земље. Према споразуму, који је постигнут након самита НАТО, Русија је први пут дозволила алијанси да на руској територији постави своја логистичка упоришта за јединице и опрему која се користи у Авганистану.

Председник РФ Владимир Путин је тада нагласио да је успех мисије НАТО у Авганистану од кључне важности за безбедност на руским границама на југу земље и додао је да му је жао због планираног повлачења НАТО из Авганистана.

Овим поводом, саговорник Јоване Вукотић, господин Влатко Цвртила, редовни професор Факултета политичких наука у Загребу, експерт за подручје националне безбедности и геополитике, као и члан Одбора за обрану Хрватског сабора, изнео је хрватска искуства током учешћа у мировној мисији у Авганистану.

Република Хрватска је одлучила 2003. године, да учествује у мировној операцији у Авганистану у оквиру мисије ИСАФ. На почетку је Хрватска имала своје снаге у оквиру војне полиције, чији је задатак био заштита одређених објеката, односно обучавање војне полиције Авганистана за преузимање одговарајућих дужности.

Од 2003. године до 2012.године, Хрватска је сваке године континуирано повећавала број војника. Према промени задатака и послова које је Хрватска преузимала у Авганистану, тако се мењао и број људи- у једном тренутку контигент је чинило преко 300 људи. Од ове године почиње лагано смањивање броја људи, а 2014.године, заједно са другим снагама, Хрватска ће се повући из те мировне операције.

Господин Цвртила говори о успеху и природи мисије:

- У Хрватској волимо рећи да смо имали среће што до сада није било смртних случајева у Авганистану, обзиром да се ради о врло захтевној операцији. Требало би имати у виду да република Хрватска има распоређене снаге на неколико места. Од 2003.године, када су снаге биле распоређене у Кабулу, република Хрватска се при размештају држала стратегије да своје снаге не упућује у борбене мисије, које су се водиле на југу, односно на истоку Авганистана, односно да избегава опасна подручја.

Упоредо са праћењем ситуације у Авганистану 2006.године, ми смо релативно рано одлучили да ћемо наше снаге усмерити на обучавање домаћих авганистанских снага. Тако смо и почели нудити тимове за увежбавање одређених јединица. Са тим у вези се исте године догодио један случај на који хрватска јавност није била припремљена. Наиме, наш тим који је био задужен за обуку, био је премештен у подручје Кандахара, у зону коју смо перципирали као опасну, заједно са једном авганистанском јединицом, за коју смо унапред знали да ће бити послата у то подручје. Том приликом догодило се једно рањавање, безопасно, које није било последица великих ратних борби, већ последица више- мање несретног случаја.

Још у време када Хрватска није била чланица НАТО, ми смо одлучили, за разлику од неких других учесница мисије, да наше снаге могу деловати било где у Авганистану. То је била и последица одлуке да ћемо обучавати авганистанске јединице, а оне су према одлукама својих заповедника могле бити размештене у било који део Авганистана. Због тога су хрватске снаге често биле и далеко од борбених линија, ближе камповима за обуку домаћих, авганистанских безбедносних снага. То је вероватно и разлог због чега практично и није било рањавања, која би значајно оптеретила хрватску јавност, где би можда дошло до захтева за повлачењем наших снага из мировне мисије.

Република Хрватска се релативно рано одлучила на учешће у тој операцији а разлог за то је било и приближавање ка НАТО-у. Сматрало се да би учешће у тој акцији припомогло у препознавању републике Хрватске и њеној спремности, не самој војној, за чланство у НАТО-у.

Осим војног учешћа, република Хрватска је уложила и много напора за помоћ цивилном становништву, где су војници на терену знали идентифицирати конкретне потребе локалног становништва, па је то становништво добијало хуманитарну помоћ из Хрватске. Такође, има низ примера где се учествовало у опремању једне основне школе, да се помагало домовима за децу без родитељског старања у Авганистану. Дакле, осим војних задатака, радило се и на хумнитарним питањима, има доста прича где су наши војници помагали становништву на терену.


Реците нам за крај како коментаришете чињеницу да је Русија омогућила коришћење своје територије, као и логистичку помоћ при повлачењу НАТО снага које чине мировну мисију у Авганистану?

- Мислим да је то један логичан потез обзиром да је Русија уз САД, можда и најугроженија од тероризма у савременом свету. Дакле, Русија свакако разуме када се говори о том простору Средње Азије, као простору где су били кампови за обуку терориста и одакле су они одлазили у различите делове света. Мислим да је та сарадња између НАТО-а и Русије, заправо била логична и у том тренутку након прекида односа са Пакистаном (када је Пакистан практично ограничио логистичку линију за опскрбљивање снага у Авганистану, снаге су биле у приличним проблемима). Русија је ту заправо показала једну јаку стратешку оријентацију и логичан потез да се помогне, јер уколико у Авганистану нешто лоше пође по савезничке снаге или ако Авганистан дође у ситуацију да се распадне због различитих разлога, мислим да би прве претње биле према Русији, односно Средњој Азији. Такође, радикализација која би се могла појавити у Средњој Азији, у сваком случају би штетила пре свега Русији, а онда, наравно и шире у свету.

Јована Вукотић,



  • Извор
  • Глас Русије/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Синиша Љепојевић, угледни србски интелектуалац, ветеран ТАНЈУГ-а, који је деценијама живео и радио у Лондону, а сада је и народни посланик покрета „Ми – глас из народа“, за Братство...


Дмитриј Рогозин, послије вишедеценијске успјешне политичке каријере у Русији, током које обављао високе државне функције након почетка СВО отиснуо се на прву линију фронта. Тамо је у децембру прошле...

Уредник Восток вести недавно је посетио Вагнер Центар у Санкт Петербургу


Министар спољних послова Сергеј Лавров дао интервју за ТВ канал Русија 24 и РИА Новости.  О датуму завршетка специјалне операције

По мишљењу доктора историјских наука Јелене Гускове, садашњи положај Србије условљен је дугогодишњом политиком једностраних уступака које је Београд чинио у односима са Приштином. А данас Србија нема много...


Традиционални божићни конвој хуманитарне организације \"Солидарност за Косово” стигао је у српске енклаве. Арно Гујон, директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону и оснивач организације “Солидарност...


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА