BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

На озбиљном пословном форуму, руским инвеститорима понудити српске потенцијале

На озбиљном пословном форуму, руским инвеститорима понудити српске потенцијале
16.03.2013. год.

Тема овонедељних „Пословних разговора“ је Економски форум, који се већ традиционално одржава на Копаонику. Овогодишњи „Србски Давос“ како га још називају, иначе јубиларни, 20. је по реду и трајао је од 12.03. до 15.03.

Овај форум окупља водеће предузетнике, бизнисмене из Србије и региона, али и политичаре и амбасадоре. Саговорник Јоване Вукотић је Топлица Спасојевић, један од говорника на овом форуму, иначе и председник Удружења корпоративних директора Србије. Господин Спасојевић се као признати бизнисмен налази на челу и многих других струковних удружења, а уз то и слови за врло радног пословног човека, који се не боји да ствари назове својим именом.

Реците нам нешто о току првог дана Економског форума на Копаонику… О чему сте Ви говорили, шта је оно на сте сте окупљенима скренули пазњу?

- Овај је сусрет, по мени, важан за српску привреду, а и за србско друштво, да бисмо установили праве и дугорочне мере како би могли да обезбедимо запосленост и раст нашег друштва. Реиндустријализација је процес без кога се не може, јер он на дуги рок обезбеђује радна места и одрживи раст. У свом излагању, напоменуо сам да је Србија ушла у транзицију са нерешеним геополитичким проблемима, да је транзиција дуже трајала и да је онда наишла и криза. Све то је проузроковало доста тешку економску ситуацију и велики број незапослених. Такође сам рекао да Србија има значајне потенцијале које може да искористи заједно са својим партнерима из иностранства, као и са домаћим предузетницима. Србија треба да заврши транзицију, треба да омогући промену система на боље, да поправи околности у привредном амбијенту- како би снизила трошкове производње и била атрактивнија. Србија се данас налази на 90.том месту на светским листама по стању конкурентности према критеријумима Светске банке и Светског економског форума у Давосу. Неке од наших конкурентских земаља из окружења су направиле брже помаке.

Ми морамо урадити наш домаћи задатак и морамо да исправимо све грешке из прошлости. Реиндустријализација и нова индустрија су гарант дугорочног развоја друштва.

И на крају, поменуо сам да је Србија изродила бројне научнике: ту су Тесла, Миланковић, Пупин. Изродила је одличне спортисте- поменимо само Новака Ђоковића који доминира светским тенисом. Зар није ред да направимо и неког бизнисмена? Имамо људе који су између два рата направили сјајне индустријске производе, зашто то не бисмо могли данас? А народ има те квалитете да може да изнедри једног бизнисмена ранга Била Гејтса. Своје излагање сам закључио оптимистички рекавши да бисмо сви требали тимски да радимо да би победили кризу и да би превазишли економске проблеме који доминирају данас у Србији.

Према неким проценама индустријска производња у Србији, на оном је нивоу на којем је била крајем 80-тих година прошлог века… Поменимо прилично несрећан случај железаре у Смедереву и сличне посрнуле гиганте, као и не тако успечну приватизацију у последњој деценији… Какве су дакле реалне шансе за реиндустријализацију?

- У праву сте. Наш је национални доходак у односу на 1989.годину за 20% мањи, него што је тада био. Индустријска производња је 50% мања у односу на ту годину. Друге земље које су ушле у транзицију су престигле тај GDP и ниво индустријске производње из 1989.-те године. Србија то нажалост није.

Постоје два начина како превазићи ово стање. Један од начина је да се попишу сви потенцијали, сви капацитети које је Србија некада имала, од којих су многи данас у веома лошем стању. Такође, да попише инжењере, раднике, људство, као и институције које се баве образовањем, техничко- технолошке факултете и школе. Да попише коначно и види чиме заиста располаже. И да пробамо, да осмислимо некакву стратегију. Ту би вероватно кључ била држава, да покрене производњу- као што то сад хоће са железаром у Смедереву. Са друге стране, можда у некој форми јавно- приватног партнерства, са предузетницима, као и домаћим и страним фирмама – да заједно то покрене.

Све ово говорим што се тиче индустријског наслеђа које у Србији постоји. Што се тиче другог дела реиндустријализације, ту постоји један добар образац, који се показао успешним, а то је довођење Фијата. Србија је направила један озбиљан помак, извоз Фијатових аутомобила ће можда за читавих 20% подићи укупан извоз Србије. Кластер око Фијата је окупио 150 фирми из земље и света и оне су важне за производњу. Дошли смо до тога да се 66% компоненти које се уграђују у Фијат- домаћег порекла.

То је један образац који би могао да буде путоказ и у другим областима наше привреде. Могуће је то одрадити и у прехрамбеној индустрији, тамо где имамо значајне потенцијале. Такође могуће је и у енергетици, где Србија има можда и највећи потенцијал на Балкану за то.

По том принципу, оно што је остало поправити, а ново градити на новим принципима. Али, важно је да економска, политичка а и шира друштвена јавност у Србији схвати да без индустрије, нама нема напретка, нема раста националног бруто дохотка. Тако да је у том смислу неопходно реструктуирати и образовање и очекивања људи. Не могу сви радити у државној управи или у банкама. За нацију је важно да се индустрија обнови. Ту бих додао и подршку која би морала доћи од важних државних органа и институција као што је институција председника републике.

Колико је, по Вашем мишљењу, политички оквир везан за развој бизниса, индустријски раст, као и привлачење инвестиција. Да ли би и у којој мери држава требало да се меша и контролише економску сферу?

- Без политичког оквира и његовог решавања, неће бити ни домаћих ни страних инвестиција. Дражва ту мора да се укључи, да разреши те дилеме, да укине непотребне прописе, да се прилагоди модерном начину пословања и да да подршку инвеститорима.

Рекао бих да ми на овим нашим просторима имамо један идеолошки проблем, што се тиче приватних инвестиција. Људи се плаше да ће неко можда да се обогати, да направи каријеру и лакше им је можда да га онемогуће у томе.

Међутим и овај Форум је показао, а о томе је говорио и председник владе господин Ивица Дачић, као и министар економије, о потреби промене амбијента и о потреби стимулисања инвестиција.

Завршио бих тиме да тај оквир, та клима која треба да се створи да се индустрија подигне на неки виши ниво. У том смислу да државне институције промовишу и дају титуле, захвалнице,орден за иноватора године, за предузетнике године, за индустријалца године. Мислим да би то послало праву поруку младим људима који улазе у то авантуру која се зове предузетништво и инвестиције.

Послом сте били, и сада сте у вези са Руском Федерацијом. Србски привредници су све активнији што се извоза на ово тржиште тиче. Где Ви видите још неостварене могућности које леже пред потенцијалним србским извозницима?

- И сам послујем и често боравим у Руској Федерацији, стога мислим да добро знам ситуацију на том тржишту. Руско тржиште је изузетно конкурентно. Велики број страних фирми има већ дуги низ година своја постројења, производне погоне тамо. Велики је притисак из целог света, јер је то једно озбиљно и квалитетно тржиште и свима је стало да се на њему појаве.

Србија, сем дугогодишњих традиционалних пријатељских односа, има и одличан иституционални оквир који се зове царинске олакшице за увоз на тржиште РФ. То је један велики стимуланс за наше привреднике, а по мом мишљењу недовољно искоришћен. То је велика предност коју ми имамо у односу на друге извознике.

Где то још можемо да искористимо? Пре свега у аграрном сектору прерађивачке индустрије. Мислим да би наша влада требало да упути позив великим предузетницима и олигарсима из Русије, да дођу у Србију, да искористе природне потенцијале које Србија има.

Оно што смо започели пре 3-4 године покушавамо да завршимо, а ту мислим на кредит за железницу. Ту је шанса и за руске привреднике и за домаће, српске подизвођаче. Стварање алијансе између наших и руских фирми, који би производили за треће тржиште је исто велика шанса у области грађевине, инфраструктуре. У том смислу, мислим да је неопходно направити један озбиљан форум привредника, једна конференција где би се руским привредницима понудили србски потенцијали.

Додајмо за крај да су иначе, према сопственим речима, бројне активности господина Спасојевића, на привредном, друштвеном и спортском плану усмерене ка стварању боље економске и друштвене климе, која би омогућила даљи развој друштва.

Јована Вукотић,



  • Извор
  • Глас Русије, фото: SXC.hu/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Синиша Љепојевић, угледни србски интелектуалац, ветеран ТАНЈУГ-а, који је деценијама живео и радио у Лондону, а сада је и народни посланик покрета „Ми – глас из народа“, за Братство...


Дмитриј Рогозин, послије вишедеценијске успјешне политичке каријере у Русији, током које обављао високе државне функције након почетка СВО отиснуо се на прву линију фронта. Тамо је у децембру прошле...

Уредник Восток вести недавно је посетио Вагнер Центар у Санкт Петербургу


Министар спољних послова Сергеј Лавров дао интервју за ТВ канал Русија 24 и РИА Новости.  О датуму завршетка специјалне операције

По мишљењу доктора историјских наука Јелене Гускове, садашњи положај Србије условљен је дугогодишњом политиком једностраних уступака које је Београд чинио у односима са Приштином. А данас Србија нема много...


Традиционални божићни конвој хуманитарне организације \"Солидарност за Косово” стигао је у српске енклаве. Арно Гујон, директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону и оснивач организације “Солидарност...


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА