Католичка црква неспремна да се суочи са знаковима времена

Након што се папа Бенедикт XVI одрекао службе, како се његова оставка правилно назива према канонском праву Католичке цркве, постоји велико интересовање јавности у смислу избора новог понтификата. Многе проблеме сам Бенедикт није решио. Од новог папе се много очекује, јер је јасно да је реконструкција Римске курије неопходна. 115 кардинала, 13.марта је изабрало новог папу Фрања I.

Драго Пилсел, хрватски теолог и новинар који прати религију већ неколико деценија, склон је да тумачи стварност Католичке цркве као јако неспремне да се суочи са знаковима света, знаковима времена, како се то говори у теолошком речнику. У интервјуу за „Глас Русије“, Пилсел је изнео став да папа Бенедикт XVI свакако није завршио свој понтификат у најбољим односима са другим црквама и у том смислу наставља:

- Москва ни на који начин не жели позвати или пристати на сусрете са било којим папом. Москва сматра да преко грко-католика, Ватикан врши неку врсту отимачинe верника на подручју где православна црква има свој круг утицаја. Једина православна црква са којом католичка црква има какве- такве добре односе је Румунска. Нажалост, прослављање 1700.годишњице Миланског едикта у Нишу- ту се ништа битно није догодило, иако представници Католичке цркве у Србији су походили ту прославу. То је била прилика, за један велики сусрет Српске православне цркве и ватиканских представника. Прилика је промашена. Тако да, сумирајући- могу казати, као стручњак, а бићу врло благ у тој оцени, су да екуменски и међурелигијски односи могли бити пуно бољи.

Мислим да би нови папа требао бити особа која ће на пример, имати, за разлику од Бенедикта, пуно боље развијене осећаје за гео-политику. Бенедикту је, такорећи мимо њега протутњало „Арапско пролеће“ и готово уопште није реаговао. Новом папи се то уопште не би смело догодити.

А што се тиче осталих великих изазова који стоје пред новим поглаваром Римокатоличке цркве, Драго Пилсел говори:

- У сваком случају, већ неколико десетлећа, постоји једна велика група теолога, чак и бискупа, који заговарају укидање наметнутог целибата. Институција целибата је наметнута у 11.веку, а до тада су бискупи, свештеници, па чак и папе били ожењени људи. Лично исто сматрам даје то укидање просто нужност. Онај ко жели и осећа да има дара за целибат, нека у њему живи. Но, мислим да бисмо га се требали ослободити како је то је у протестантским, англиканским или православним црквама и то је неминовност. Можда се то неће догодити за време овог понтификата, али за идућег свакако хоће. То су знакови времена, то су императиви који се морају послушати. Могућност да жене постану свештеници је сасвим друга ствар. Имали смо на почетку историје цркве жене ђаконе, што значи да бисмо их опет могли имати и да не постоје никакве теолошке препреке који би бранили женама да приступе олтару у својству ђакона, па чак и свештеница. Наравно, то је већ веома смео потез. Не верујем да би га овај папа који долази или чак и његон наследник, могао донети. Међутим, времена се јако мењају, током овог века ћемо имати и жене за олтаром. 75% вернка у земљама где је спровођена анкета су уверени да се и једно и друго мора догодити. Дакле и укидање целибата за мушкарце и могућност да жене приступе олтару.

Чули сте интервју са господином Драгом Пилселом, хрватским теологом и новинаром, поводом избора новог поглавара Католичке цркве.

Јована Вукотић,