Никако не би требало омаловажати 8. март

Поводом 8. Марта, Међународног дана жена, овонедељне „Пословне разговоре“ смо посветили стању женског бизниса у Србији данас.

Саговорница Јоване Вукотић је Сања Поповић Пантић- председница Удружења пословних жена Србије, која на ову тему говори:

- Удео предузећа у Србији данас, којима су сувласнице или власнице жене је 26%. Тај проценат није нарочито велики, али је ипак нешто сасвим незнатно испод просека за ЕУ, који износи 30%. Тако да проблем у Србији, а то је проблем које деле и друге земље у транзицији, није толико у проценту самих женских предузећа у укупној популацији малих и средњих предузећа већ у њиховој одрживости.

Стопа гашења женских бизниса у Србији је 47%, док када је реч о мушком бизнису, ради се о 38%. Дакле, разлика је значајна. Оно што би могло да смањи ову стопу гашења или да повећа одрживост женских бизниса свакако би могао бити пакет системских мера које би држава требало да уведе и да у континуитету спроводи. Прошле године започет је један од програма кредитне помоћи за мала и средња предузећа, како за почетнике, тако и за већ развијена предузећа. Међутим, оно што је ту лимитирајући фактор јесте услов да жена мора бити (су)власница минимум 51% предузећа.

Данас у Србији, нажалост, немамо много таквих фирми. Да би се ситуација поправила, потребно је спустити границу, јер у Србији су жене углавном власнице или сувласнице удела у просеку од 25-30%. Такође је врло важно разликовати предузећа где су жене истовремено (су)власнице и директорке, односно да оне и поседују удео и да заиста управљају пословима. Дефиниција коју смо и ми овде прихватили је да је женско предузеће оно, где је жена истовремено и директорка и сувласница одређеног удела у том предузећу.

Кредитирање пословања је данас веома проблематично, имајући у виду финансијско- економску кризу која и даље мучи србски бизнис. Да ли пословне жене у том смислу имају посебне проблеме или пак некакве олакшице?

- Генерално, када је реч о кредитирању од стране пословних банака за мала и средња предузећа, ситуација није повољна. Камате су високе и јако је тешко малим и средњим предузећима, у стању опште неликвидности, да враћају те обавезе . Такође смо сведоци тога да мали и средњи привредници све више траже да им држава помогне у репрограмирању кредита, јер су у немогућности да на време наплате своја потраживања.

У том смислу је за мала и средња предузећа, а нарочито за мала (женска предузећа су у 99% мала предузећа јер имају највише до 10 запослених) неопходно да имају опуштеније кредитне програме. Ту је такође важно да каматне стопе буду субвенционисане, како би одрживост женског бизниса била већа.

То наравно не значи да би требало подржавати неуспечне, да би требало подржавати оне који се не понашају у складу са добром пословном етиком. Ту је исто битно разграничити оне фирме које плаћају порезе, које заиста сервисирају све оне обавезе према држави од оних које то не чине. Будући да се привредници, у том смислу и жене привредници се све више жале да се „опраштају греси“ што се тиче плаћања пореза, онима који то не чине на време. Са друге стране, не чини се ништа да се субвенсионишу и помогну они који своје обавезе намирују на време. Тако би требало наћи праву меру и у том смислу се не разликују женски и мушки бизниси.

Готово читав век након утврђивања 8.марта као празника жена, његов је контекст прилично промењен. Многе жене га се одричу, но, историјски гледано овај је дан изузетно битан По Вашем мишљењу, како би требало гледати на овај дан?

- Мислим да никако не би требало омаловажати 8.март. Пре свега то је Међународни дан жена, дан борбе за економску, политичку и социјалну равноправност жена и мушкараца. Сећамо се сви, надам се, Кларе Цеткин.

У многим подручјима и земљама света, имамо и даље проблем са подједнаким укључивањем жена у друштвене и економске процесе и посебно данас у процесе одлучивања. Тако да је врло важно тога се подсетети, макар на тај дан.

У Србији, као и у другим земљама у транзицији посебно је важно подвући ту економску страну положаја жена у друштву у овим земљама, будући да је она, као и увек у доба кризе, погођена и посебно рањива. Са једне стране, наша привреда се већ деценију и више бори са тим да се женско предузетништво из те социјалне категорије одмакне и да пређе у развојну категорију. Као и да постане фактор економског раста, као што је то случај у развијеним привредама. Некако смо стално на прекретници, већ неких 15-так година, иако се у односу на 90-те ситуација свакако побољшала у смислу и удела женских предузећа у укупном броју и њихове снаге и могућности да буду и извозно способне и да се на тај начин заиста и налазе раме уз раме са предузећима које воде мушкарци. То је још увек недовољан, скроман број и због тога је заиста важно истицати и добре примере из праксе и све оно што афирмише учешће жена у економији и посебно на местима одлучивања у бизнису и политици такође.

Међу многим пројектима које Ви организујете и водите, ту је и онај у вези са обележавањем годишњице Миланског едикта. Реците нам више о томе...

- Што се тиче пројекта у вези са обележаваењем годишњице Миланског едикта у Нишу, као граду у којем је центар збивања, то је повод да размишљамо да се та међународна конференција одржи управо у овом граду. У том смислу имамо намеру да користимо све оне симболе који ће тада иначе бити у граду присутни, да привучемо пажњу и да промовишемо нешто што је светско историјско неслеђе, културна баштина и да на тај начин представимо нашу земљу. Пре свега, повод би био окупљање предузетница у пословним сусретима, размени њихових искустава и наравно могућеност да се успостави сарадња између предузетница Грчке, Шведске и свих околних земаља.

Ваш је мото- Умрежавање. Учење. Развој. Што се тиче умрежавања и сарадње, који су ваши планови за будућност?

- Сарадња увек мора да се унапређује, никад није довољна ма колика да је. Бизнис је нешто што заиста не познаје границе, о томе сведоче и наши контакти у региону кроз окупљања која се углавном организују у земљама региона- као што је рецимо Хрватска претпрошле године. Прошле године имали смо окупљање у Истанбулу, ове године, надам се код нас у Нишу. Увек смо, дакле, део тих регионалних скупова на тему женског предузетништва, и то је увек добра прилика да се успоставе контакти, да се настави сарадња. Из тога заиста произилазе одлични послови који су наше предузетнице на тим сусретим склопиле. Ми исто желимо да поспешимо ту врсту комуникације пошто, обично су то конференције и састанци од дан, два. Имамо неке предлоге, идеје како да што ефикасније то време употребимо управо за пословно умрежавање а мање за неке опште теме и опште приче које су иначе и неизбежне на таквим скуповима.

Жеља нам је да тај однос практичне размене искустава и конференцијског дела поправимо у корист пословног умрежавања. Верујем да ћемо у томе успети, јер заиста смо и ми већ дуги низ година година, како учеснице тих скупова у региону, тако смо биле и домаћини.

Јована Вукотић,