Историјски деби Славенка Терзића - амбасадор Србије у РФ

Славенко Терзић, професор и истакнути историчар, прошлог петка званично је ступио на дужност амбасадора Републике Србије у Руској Федерацији. У интервјуу за Глас Русије господин Терзић је говорио о историјским коренима руско-србског пријатељства, западним шаблонима у односу према Србији и пројекту Велике Албаније.

На церемонији уручења акредитационих повеља Председник Русије Владимир Путин је истакао да односи са духовно блиском Србијом заузимају посебно место у руској политици. Како бисте ви прокоментарисали ове речи и које приоритетне правце руско-српске сарадње бисте издвојили?

- Познато је да су односи Србије и Русије традиционално добри и да односи руског и србског народа трају вековима, још од раног средњег века. 27 јануара смо обележили Дан Светог Саве, а познато је да, бар колико је у писаним изворима забележено, ти односи иду још од времена кад се Свети Сава постригао у руском манастиру Пантелејмон. Дакле, ти односи вековима су били заснивани на духовној блискости и етничкој сродности два народа и мислим да је то добра основа за сарадњу у новим условима.

- Постоји могућност сталних сусрета на политичком нивоу. Ми очекујемо да ће председник Руске Федерације Владимир Путин ове године посетити Србију. Познато је да се председник Србије Томислав Николић срео са Путином у Сочију. Дакле, ми очекујемо да се разговори и сусрети на највишем нивоу и даље наставе ове године. Постоји такође, чини ми се, још већа могућност сарадње на економском плану. Ми смо врло заинтересовани за извоз на руско тржиште, које је огроман простор, огромна прилика за српске производе, за активност србских компанија, например, грађевинских. 2018. биће Светско првенство у фудбалу, и чини ми се да је то прилика да се у градњу објеката укључе и српске грађевинске фирме. Познато је да србска грађевинска оператива има врло добру традицију. Постоји могућност сарадње у другим областима, например, туризма. Ви знате да оно што се сада назива верским туризмом може бити јако зањимљиво за госте из Русије. Такође смо заинтересовани за јаче и снажније присутство руског капитала и руских компанија на србском тржишту. Постоји могућност да се руски капитал још више ангажује и инвестира на простору републике Србије. Такође је врло важно проширити простор научне и културне сарадње, између наших архива, библиотека, научних установа. Мислим да је култура један од најбољих начина за приближавање и упознавање два народа. Мислим да Срби и Руси, поред тако дуге вишевековне традиције добрих и блиских односа, још увек једни друге недовољно познају или познају у неким општим оквирима. Србска уметност, србска музика, литература могу бити зањимљиви за руску публику, као што високи домети руске цивилизације у свим областима духовног стваралаштва могу бити још више приближени србској публици.

Господине Терзићу, низ година сте били директор Историјског института Српске академије наука и уметности, сада сте научни саветник ове установе. Како ваше богато искуство историчара може да вам помогне у дипломатском раду? Сећамо се једне од ваших теза: У Европи вековима постоји клише да свако јачање Србије аутоматски значи јачање руских позиција на Балкану. Да ли је овај шаблон актуелан данас? И да ли је тачан?

- Ја сам први пут у дипломатији, али у традицији српске дипломатије није први пут да су ту људи из науке, књижевности. Сетите се рецимо Иве Андрића, Милана Ракића. А ја бих се врло радо сетио познатог историчара и филолога Стојана Новаковића, који је поред осталог био посланик Краљевине Србије у Санкт-Петербургу. Ја се углавном бавим Балканом, односом великих сила према Балкану и мислим да то познавање балканских прилика може помоћи у разумевању савремених процеса. Не треба губити из вида чињеницу да сви процеси који данас трајају имају своје дубље или плиће историјске корене. Општепознато је, и професор Милорад Екмечић је то често говорио, да је србофобија у једном делу западне јавности само, како је он рекао, рукавац русофобије. Постоји, на жалост, вековима један клише, стереотип о томе да је србски народ на Балкану продужена рука Русије и руског утицаја и да је што мањи државни простор Србије истовремено аутоматско сужавање могућег руског ослонца на Балкану. Међутим, Србија је вековима поред блиских односа са Русијом, развијала односе и са западом. Добар део српске интелигенције школовао се на европским универзитетима у 19. веку, почетком 20. века, између два светска рата. Србска цивилизација је уоште резултат различитих културних утицаја и наши блиски односи са Русијом у сваком погледу не би требало да буду препрека нити сметња доброј сарадњи са другим европским државама. Али тај стереотип и даље је врло снажан и он у доброј мери утиче на наш савремени геополитички положај. Дакле, настојање да се постисне руски утицај са Балкана траје вековима, праћено је овом врстом клишеа. Словенска, православна блискост Срба са Русима је мотивација за сузбијање елементарних србских интереса на Балкану. Мислим да је јачање србских позиција на Балкану пре свега у интересима србског народа, то не значи аутоматски и јачање руског утицаја. Србија је веома заинтересована за развијање што снажнијих односа са Русијом у свим доменима, али то не значи да Србија није заинтересована за развој односа и са другим европским државама, разуме се, на принципу уважавања србских националних интереса. Пример Косова то добро показује. Наша национална политика се, на жалост, суочава неприкидно са новим условима и ултиматумима. Мислим да је један коректан политички дијалог не може да се води на тој основи. У том смислу Србија са огромним поштовањем цени доследну руску подршку у нашем ставу према јужној србској покрајини.

- Господине Терзићу, ви сте једном истакли да се међународној и србској јавности већ одавно намеће осећање „историјске кривице“ Срба и бесмислености борбе за Косово и Метохију. Сада сте амбасадор у држави која не сматра борбу Београда за територијалну целовитост лишеном смисла. Да ли верујте у то да подршка Русије може да спречи процес одвајања Косова?

- Проблем Косова и Метохије није од јуче. Он траје у најмању руку од 18. века. Од 18. века траје потискивање србског народа са своје старе историјске територије Старе Србије, у чијем средишту стоји Косово и Метохија. Косово и Метохија је средиште српске државне идеје, српске културне баштине, на Косову су биле најважније српске престонице и богати рудници. У новије време је дошло до насилне промене етничке структуре тог дела Србије. Та структура се мењала вековима, али нарочито током Другог светског рата и после њега. Као што знате, током Другог светског рата највећи део Косова је био укључен у састав фашистичке Велике Албаније, један део је припадао фашистичкој Немачкој. Током Другог светског рата око 100 хиљада Срба се иселило са Косова, најмање толико ратних колониста насељено је из Албаније. Тај процес није санкционисан 1945. године, ратни колонисти нису враћени у Албанију и ту почиње један завршни чин насилне промене етничке структуре Косова и Метохије. Међународна заједница крајем 20. века није решила тај проблем на начин како се решавају сва мањинска питања у свету, дошло је до НАТО агресије која је довела до стављања Косова и Метохије под протекторат УН. Тај протекторат није угрозио резолуцијом 1244 териториални интегритет Србије и ондашње СРЈ, али ми смо видели да се постепено ствар кретала у правцу насилног оцепљења јужне српске покрајине и признавања тог чина од стране извесног броја земаља. Русија је у том настојању Србије да очува Косово и Метохију у свом саставу пружила доследну и снажну подршку и ја верујем да та подршка и даље неће изостајати у свакој прилици. Врло је битно и ми очекујемо пуну подршку Русије у томе, да се цело питање Косова и Метохије решава под окриљем УН и у складу са резолуцијом 1244. Једино ако применимо исте стандарте за Србију као и за друге делове света, можемо доћи до праведног и природног решења тог питања. Косово је саставни део републике Србије. Ви сте видели да је скупштина Србије недавно усвојила резолуцију у вези са тим. Косову и Метохији се нуди највећи степен аутономије у оквирима републике Србије и верујем да је само на тај начин могуће наћи дугорочно и праведно решење. Уколико међународна заједница и НАТО буду и даље подржавали насиљно оцепљење Косова и стварање Велике Албаније на територијама других држава, укључујући не само Србију, него и Црну Гору, Македонију па чак и Грчку, то може бити врло опасно буре барута, које ће снажно дестабилизовати на дужи рок цео регион Балкана.

Тимур Блохин,