Олег Кирејев: Желим да у Србији отворим дечију школу џеза

Олег и ја смо из истог краја. Он је рођен у Уфи, а ја сам одрасла у Нефтекамску, градићу удаљеном два сата вожње од главног града Башкирије. И, ево, срели смо се на србској земљи. Уосталом, од Београда се увек може очекивати сличан необичан поклон. Олег је веома отворен и веселе нарави. На проби слободно разговара на србском са музичарима и тон мајсторима.

Катарина Лане: Одлично знате србски језик!

Олег Кирејев: Хвала, али разумем више него што могу да кажем. Имам пуно пријатеља у Србији, Хрватској, Словенији. Људи који живе на територији бивше Југославије су за мене били, јесу и биће један народ. Овде живе моји пријатељи и колеге: од 2010. до 2013. имао сам много културних пројеката на Балкану. Овде се увек осећам веома пријатно.

Катарина Лане: Да ли имате осећај да овде посебно доживљавају Русе?

Олег Кирејев: Како да не! Заустављаш такси, а у њему обавезно седи човек који ће рећи: 'О, брат Рус!' Испрва ти се учини да је то некако декларативно, иако веома пријатно, а затим схваташ да је то заиста тако. Ми смо братски народи, и то што овде осетиш, нећеш осетити ни у једној другој земљи. А ја сам много путовао.

„Руски џез у Београду“. Фото: Катарина Лане

Катарина Лане: Шта можете рећи о србској џез култури?

Олег Кирејев: Срби као и Руси имају добре традиције. Ми смо у Русији, још у Совјетском Савезу увек слушали југословенске бендове, штавише они су код нас долазили! Ја сам тада још радио у филхармонији у Уфи. То су били догађаји! Срби имају одличну џез културу, и класичну такође, јер видим да долазе симфонијски оркестри и познати диригенти. Овде постоји јака музичка школа.

Катарина Лане: Да, овде се сваке године одржавају музички фестивали. Ви сте наступили на „Нишвилу“, на фестивалу класичне музике „Бољшој“ који организује Кустурица. Имате ли можда намеру да оснујете свој фестивал у Србији?

Олег Кирејев: Већ радим на томе! Имао сам већ  неколико сусрета на ту тему. То је потребна ствар. Јер ми у ствари тако мало знамо једни о другима. Имам велику жељу да представим српске музичаре у Русији. Ми знамо како се то ради и постоје места за то. Ја већ четири године организујем фестивал „Класика и џез“ на имању Царицино. Мој музички састав „Орлан“ је једини на постсовјетском простору који изводи татарско-башкирску музику у џез стилу. Желим да и други то чују. И желим да трагам за новим стваралачким занимљивим моментима. Иначе, овај концерт са србским музичарима је нешто посебно. Сви смо се окупили једини пут специјално за овај концерт „Руски џез у Београду“. Захваљујем Амбасади РФ у Србији и Коларцу што су нам дали могућност да свирамо заједно. Дакле, ти музичари су суперпрофесионалци. Разумемо се малтене без речи.

Катарина Лане: Треба развијати те везе!

Олег Кирејев: Управо то и радимо. Млади су овде талентовани, постоји динамика и дај боже да се србски млади музичари који постају познати у Немачкој и Аустрији врате кући.

„Руски џез у Београду“. Фото: Катарина Лане

Катарина Лане: Имате ли можда дечије џез пројекте?

Олег Кирејев: Постоји „Џезленд“ у Уфи. У Москви – „Џез за децу“. Тамо је одлично. Причамо им шта је то труба, шта је саксофон, мало о стиловима. Родитељи доводе децу. Сала је увек пуна. Позивамо децу на сцену. Неко излази са хармоником, неко само тако. Сви желе на сцену. Правимо џез сесије, певамо песме. Иначе, савремена деца слабо знају дечије песме. Родитељи певају а деца ћуте. Зато ми учимо децу руске песме о Чебурашки, о „Осмеху“, а успут свирамо босанову и кроз неку сличну игру обучавамо децу. Желео бих да овде направим такву школу. То ће бити одлично!

Катарина Лане: Чиме вас је Београд обрадовао ових дана?

Олег Кирејев: Метеоролошким условима. Читам шта пишу пријатељи. Кажу: прескочили смо из пролећа у јесен! И ја сам себи завидим што сам овде. Сем тога, овде има толико одличних ствари. Пре свега, лакоћа у комуникацији. Београд треба заволети, видети његову лепоту, осетити његову душу. Мало је у свету таквих градова. На пример, Праг или Венеција: масе туриста и мислиш се, само да одсвирам и што пре одем одавде. То вам је као да живите на Црвеном тргу. А Београд је нешто друго. Он је сачувао романтичну лепоту старог града. Јуче сам пролазио Дорћолом, сав у зеленилу и кафићима. Повремено подсећа на Париз.

Катарина Лане: Са којим би сте музичким делом упоредили Београд?

Олег Кирејев: Са симфонијом. Београд је Рахмањинова симфонија број 2 за клавир и оркестар.

Катарина Лане,
Руска реч