Интервју с поводом: Зоран Скендерија - ИСКОНмоде

Модна кућа ИСКОНмоде долази на тржиште Канаде. Тим поводом разговарамо са г. Зораном Скендеријом,генералним представником за Канаду и САД.

Доносите у Канаду, у Торонто један одличан модни бренд, ИСКОНмоде, женама намењен. Није необично да моду мушкарци кроје и промовишу, па ипак женама је намењен.

Молим Вас представите се, одакле све почиње. "Вођен прстом судбине, упорним учењем, радом и жељом да помјерам ранице приватног и пословног успјеха, досегао сам тачку на којој човјек може да види рефлексију силног одрицања и властитог жртвовања.

- Шароликост професионалног и друштвеног пута је увелико помогло у ширини схватања живота, односно откривању правих вриједности. Завршавање факултета, магистратура, улазак у дипломатију, путовања по свијету, музика, фолклор, спорт и књиге су ми били јако важни елементи у сазријевању као личности. Па ипак да није било најважније ствари које су потребне човјеку за срећан живот, а то су љубав и разумијевање у породици, фамилији наравно неизоставних пријатеља, ове наведене ствари би биле тек неважан и непотпун дио цијеле моје животне приче.

Уметност и лепота пронађу путеве кроз све прашуме животне, како су Вас довеле у контакт са овом модном кућом и шта Вас је то нарочито привукло? Како сте их препознали и издвојили из мноштва?

- Мој пријатељ, иначе кум фамилије Сандић, ме је замолио да погледам производе и упитао за мишљење да ли би се могли пласирати на тржиште Сјеверне Америке. Први сусрет са ИСКОН-ом је био заиста невјероватан. Како сам се дуго бавио фолклором, прва мисао ме је везала за етно али и народну ношњу, вратило ме у дио времена, као какав дежаву. Доживљај се умножавао како сам више читао о производима и разумијевао начин. То ме је све више привлачило.

Наиме, визија компаније је да задржи један исконски, древни дух проткан детаљима из неких старих времена, али са модерним дизајном и кројем, и што је најинтересантније, одјећом која може да се носи у свакој прилици. Мјешавина материјалне и духовне културе увек доноси свјежину, разведрава и обогаћује средину и доприноси пријеко потребној толеранцији међу људима. Колико год да се разликују, људима су својствене исте мане и врлине. Њихова одјећа ме ја фасцинирала. Посвећеност раду, сваком детаљу, напоран вишесатни рад на разним древним справама, од вретена до разбоја, су завриједили свако могуће професионално и прије свега људско поштовање. Руком рађени одјевни предмети су израз нашег тананог постојаног избрушеног словенског духа.

При пом, треба ући у материјал, разумјети га и савладати. Треба прожети све то и довести до савршенства једноставности. Тако симболично одајемо пошту природи на њеној умјешности да створи нешто тако блиско човјековој потреби као што су памук или свила.

Модерна традиција, пасиониран и предан рад, прожет модним трендовима и потребама савремене жене, која не одустаје од својих корена, а ипак је део света. Захтеви које није лако испоштовати, па ипак Искон то успева, Како?

- На неки начин као да су мост између духом богатог Балкана и увијек модерног Запада, мјесто гдје традиција сусреће креативност. Разлог мог опредељења да радим са модном кућом ИСКОНмоде је вишетрук. Када имате високо квалитетан производ, сачињен од 100% природних материјала, не треба да се бринете за тржиште. Поред тога, с обзиром да се ради о нашем прозиводу из Србије, зашто не покушати освојити дио свијета са тим квалитетом, преносити лијеп и снажан глас о Србији. Зар не би било изванредно да нас препознају и по одјећи!?

Морам да признам да је поред свега наведеног, једна ствар можда била и кључна: Уколико успијемо направати добар пласман на ово тржиште, компанија ће да запошљава стално нове раднике, јача економију и државу, што ми представаља изузетно јак мотив да "освојимо" америчко тржиште. Дакле, можемо увијек и у свему створити некакву позицију.

Шта Вама лично, метросексуалцу, родитељу, пословном човеку, представља мода? Како Вас освајају модели, по којим критеријума бирате себи одећу? Шта прво запазите при одабиру, материјал, боју, дезен, крој, или укључујете сва чула: додир, мирис, укус?

- Мода је за мене став, израз, пасивна комуникација, мишљење. Са њом се будите, живите. О моди се разговара у свим могућим приликама, она је неисцрпна тема, од дјеце (дјевојчица) и јутарње трке шта да се обуче за школу преко дјевојака и супруга (аух, опет немам ништа за обући) па и до наших мајки и бака, које призивају нека стара времена и чуде се новим таласима модног изражавања. Мода је бескрајна могућност креације.

С обзиром да ме је професија везала за одијела, а спортска природа научила на лежерност, тако и код мене постоје два стила облачења. Одијела морају бити квалитетног материјала и модерног кроја, различитих боја. У зависности од обавезе коју имам. На другој страни спортске ствари су углавном везане за џинс, дуксеве и спортске сакое и јакне. Супруга има велики значај у одабиру моје гардеробе. Најважнија ствар је да се осјећам пријатно у ономе што носим као и да видим једну аутентичну причу у томе. Замислите да сваки модел има умјесто састава материјала, начин производње и причу о путу пређеном до финалног производа. Па на маргинама руком дописиване поруке свих учесника од преље, преко, дизајнера, до магационера. Ко то не би уместо огрлице носио!

Како сте дошли на идеју да пријавите овај бренд на фестивал моде, и шта очекујете од тог учешћа? Реците нам нешто и о самом ФАТ-у, и његовој важности, како за Канаду тако и за остале земље света.

- Мишљења сам да сваки нови производ, да би се препознао, мора да уђе на велика врата, као што су сајмови, изложбе, фестивали, итд. ФАТ је идеална прилика да се представимо канадском тржишту. Веома добро организован, доста посјећен, много професионалаца у бекстејџ-у, али оно што је најважније, присутност модних критичара и вели ких купаца. О ФАТ-у сам чуо од људи који су у свијету моде и препоручили су као добру полазну основу.

По мени, највећа вриједност учешћа на ФАТ-у је маркетинг и могућност упознавања великог броја дизајнера, критичара и великих купаца. Фешн Арт Торонто (ФАТ) представља синтезу више од 50 различитих ревија, изложби, филмова и представа. Сваке године у мјесецу априлу око 5000 гостију (укључујући купце, кустосе, новинаре и уопште заљубљенике у моду и умјетност) има могућност да види и упозна око 200 канадских и међународних дизајанера и умјетника и овај догађај представља једну врсту улазнице за представљање ИСКОНмоде компаније, на канадско тржиште.

Спорт је веома важан у Вашем животу првенствено због здравог духа, али одржава и торзо што је предуслов за добро скројено одело. Кад спорту додамо и двадесетогодишњу активност у фолклору и љубав према народној радиности, то је скоро па ИСКОНмода?

- Модеран начин живљења, веома брз ритам, стресне пословне ситуације, тјерају данашњег човјека да се много више бави спортским активностима како би задржао физичку и менталну кондицију и издржао притисак 21. вијека. Сматрам да спорт дефинише однос према начину облачења и избору одјевних предмета. Како долазим из средине гдје је бављење спортом било најважнија ставка одрастања, тако сам имао прилику да се бавим и фудбалом, рукометом, кошарком, стоним тенисом, тенисом, одбојком, скијањем, пливањем итд.

Показало се да су ми сви ови спортови много помогли приликом великог броја селидби по свијету и повезивања са људима слиних интересовања. Наравно, свакако морам да издвојим, мени најљепшу споредну ствар, а да није фудбал. Фолклор.

Двадесетак година сам се бавио фолклором и тек када сам дошао у зреле године, схватио сам снагу и вазност ове невјероватне умјетности. Мораш прво да је упознаш да би је волео. Физичка кондиција, путовања, социјализовање са различитим особама, упознавање другачијих култура и традиција су свакако помогле, не само у јачању љубави према једној врсти умјетности већ и разумијевању свијета, толеранцији и сазријевању као личности. Управо та љубав према древном ме подстакла на размишљања о могућој сарадњи са Искон-ом. Да саћувамо своје, а ипак имамо јако модеран производ.

На крају бих само цитирао један лијеп пасус, преузет са сајта Искон-а:

"Данас нам као веза са природом, природним поретком, може послужити сећање на стил живота наших бака и дека, или на најстарије претке које смо запамтили. Здраве намирнице које миришу, али нису баш нешто "на око", тучане тепсије и грнчарија у којој се храна дуго кува зато што нема потребе за журбом, у хладним зимским ноћима бити покривен вуненим губером, мало грубљи ручно ткани материјал који сјајно греје и делује мило, ћилими и простирке на поду живих боја као да се ругају препрекама. Мириси, укуси и боје су интензивни и увлаче нас у неки свој мирнији поредак.

Виолета Димитријевић