Република Србска и Србија – НАТО и ЕУ

Република Србска од свог настанка наилази на низ међународних прекоревања и политичких санкција. Tакође унутар самог србског политичког корпуса постоје веома супростављени ставови. На срећу, када су у питању важна питања за Републику Српску, њени политичари су јединствени и принципијелни. Међутим, постоје и веома важна питања, политичке одлуке и правци који су веома спорни, како позиције, тако и опозиције Републике Српоске, а који одређују будуће војно-политичко одређење Републике Српске. Пре свега ово питање се односи на однос Републике Српске и ЕУ, као и НАТО пакта.

Сви политичари Републике Српске, па скоро и Србије, како опозиција, тако и позиција, су опредељени за приступ ЕУ. Што се тиче НАТО пакта, Србија се за сада определила уставном одредбом о неутралности. У Републици Србској је сасвим дугачија ситуација. Председник Републике Српске се изјаснио да ће поводом НАТО-а бити организован референдум. Међутим, никада није дефинисано, на којем нивоу. Такође, нико од политичара Републике Српске не саопштава о активностима НАТО-а у Републици Србској, као и о посетама НАТО званичника касарнама на територији Републике Српске, а у циљу потврђивања „компатибилности“ ових објеката са НАТО пактом. Политичари Републике Српске су до сада урадили низ корака ка приступању Републике Српске у НАТО.

O овим питањима разговарали смо са војно-политичким аналитичаром Гостимитом Поповићем.

- Када говоримо о НАТО савезу, морамо рећи да је то организација која прави неред на целој планети, а и самим тим и на овом простору. То ради већ неколико десетина година. Република Србија је је јасно рекла да је војно неутрална и на тај начин је показала да нема никакве жеље за уласком у НАТО савез, осим неких минорних политичких кругова које не трбе узимати за озбиљно.

Када говоримо Републици Србској и Федерацији БиХ, имамо потпуно два супростављена става и потпуно супростављена одређења. Република Србска је против било каквивог чланства или веза са НАТО савезом, те у у том смислу треба нагласити да је то народ Републике Српске. Треба истаћи да 95% народа Републике Српске није за улазак у НАТО пакт. Постоје поједини политички кругови који би ту можда и нешто урадили, а такође и политички кругови који кад се мало „притисну“, можда би и били за НАТО. У Федерацији БиХ ситуација је сасвим другачија, те је ту несумњиво плебисцитарна подршка.

Када овде долазе представници НАТо савеза, треба схватити да је то нека пета линија командовања јужног крила НАТО-а из Напуља, те да они углавном траже да овде имају неку своју малу базу у походу на Исток.  

Међутим. НАТО савез се сада користи за унитаризацију у Сарајеву и захтева се на сваки начин да се многе ствари раде и реше на нивоу заједничких органа, а не на нивоу Републике Српске или Федерације БиХ.

Један од типичних примера је „фамозно“ књижење војне имовине за коју још нико не зна која је. Према неким непровереним подацима, основни циљ тог књижења војне имовине јесте да се „Плато Мањаче“ укњижи на Сарајево и да то не буде у власништву Републике Сршске, те да се на тај начин забоде прст у око, и то дубоко Републици Српкој, те да се јој покаже да се од ње може узимати и отимати шта се год коме падне на памет. То је тренутна суштина НАТО савеза на овом простору и немогуће је говорити о неким већим утицајима ових из Сарајева за НАТО савез, јер је то једна мала групација, која је је чак у очима НАТО-а није много битна. Али с друге стране, Американци су их гурнули да преко њих реше питање или дисциплинују Републику Српску.

Република Србска има своје представнике у Комисији за приступ НАТО пакту. Та Комисија ради већ годинама и кроз ту Комисију су прошле све политичке структуре Републике Српске. Ова Комисија врло „добро“ ради у смислу унитаризације и уваљивања Републике Српске у НАТО, односно мимо доношења одлуке на референдуму о НАТО-у од стране народа Републике Српске. Какав је Ваш став о овој Комисији у Сарајеву, као и о политичарима Републике Српске који су заједнички са Сарајевојм основали ову комисију и у њој раде?

- Када говоримо о представницима Републике Српске у тим заједничким институцијама, не постоји ниједна институција у којој се до краја недвосмислено не заступају интереси Републике Српске. Поготово у овом делу НАТО савеза, где представници Републике Српске не смеју да кажу било шта. Они само потписију или се саглашавају са оним што им се наредило, и то је све. Нажалост, Република Србска и њена Скупштина нису усвојили механизам контроле таквих људи у заједничким институцијама, а што би морала да уради. Можда би коначно требало у 2016. години да Народна Скупштина Републике Српске усвоји правила понашања представника Републике Српске у Сарајеву. У том случају не би било битно ко је опозиција, а ко је позиција. Једноставно, таква правила се морају усвојити, те се као таква морају преточити у закон, тако да онај који не ради у интересу Републике Српске треба да понесе поред моралне, политичке и индивидуалне одговорности и одређену, законску, па и кривичну одговорност.

У Републици Србској све политичке опције су опредељене за ЕУ, иако никада није ситраживао мишљење народа, па је стога подршка за улазак Републике Српске у ЕУ веома упитна. С друге стране се поставља питање, да нико никада није рекао грађанима да ли ће референдум о приступању ЕУ бити на нивоу Републике Српске или на нивоу државне заједнице.  Ако се вратимо у прошлост, референдум на нивоу државне заједнице био би још један случај мајоризације једног народа, поништавања овлаштења Републике Српске или чак нешто горе од тога, ако се сетимо таквог референдума из 1992. године.

- Када говоримо о ЕУ, многи у Републици Србској и целом региону мисле да ће улсаском у ЕУ добити по лопату и да сакупљају евре по улици. Наравно, од тога нема ништа јер испуњавање стандарда је много важније за одређени систем него за ЕУ. Република Србска би требала да проводи и развија стандарде који су добри у оквиру ЕУ и то је врло лако препознати, а онда нас је и савршено брига да ли ћемо бити у чланству или не. Када говоримо о формалним стварима, улазак у ЕУ и НАТО зависи од САД. Ми имамо ситуацију да су САД утерале најсиромашније чланице (Бугаре и Румуне), а после је Ватикан обезбедио да у ЕУ уђу и размажени „рођаци“ као што је Хрватска.  Да ли ће бити референдум на овај или онај начин у смислу политичке теорије, најбоље је да се одрже паралелни референдуми на нивоу Републике Српске и Федерације БиХ те да се на тај начин упаре резултати и да се при томе захтева да буде минимално 70% „ЗА“ од изашлих бирача, па да се на основу тога разговара. То није компликовано за направити. Наравно, нико се до сада није ни определио за то, нити жели да направи један нормалан приступ који би био једнако добар. Њихов циљ је једна унираризација која не постоји чак ни у ЕУ. Ми када говоримо о Шпанији, Белгији, Немачкој, то су врло децентрализовани системи. Нпр. Баварска има службени назив „Слободна Држава Баварска“. Ако би неко неко хтео да поштује овакав систем као што је у ЕУ било би лако наћи решење, али супротно, тражи се унитарна организација у Сарајеву и биће великих нејасноћа око уласка у ЕУ, мада, по мени, ми у Републици Србској би требали направити амбијент такав, који је комапатибилиан са стварима у ЕУ и онда је нама свеједно, да ли ћемо бити унутар ЕУ или ван ње.

Сведоци смо и одређених несугласица од стране политичара Републике Српсе према председнику Николићу. Наиме, дрпски члан председништва државне заједнице Републике Српске и Федерације БиХ Младен Иванић је поручио председнику Србије Томиславу Николићу да се не меша у политичке ствари Редпублике Српске. С друге стране председник Николић је саопштио да су му страни државници саопштили да постоје одређени притисци и планови против Републике Српске. Како протумачити ову поруку Младена Иванића председнику Србије Томиславу Николићу?

- Члан председништва државне заједнице Републике Српске и федерације БиХ који се представља, или кога представљају као члана из Републике Спрске, је показао да није ни представник Републике Српске нити представник србског народа, него  да је флуидна личност која прича, а не зна се шта прича. Прича као да је дошао са друге планете, а не из Републике Српске. Последњи случај са врло избалансираним пријатељским и веома одговорним односом председника Републике Србије према Републици Србској говори о томе да србски члан председништва тренутно сигурно није представник Републике Српске, а што би он требао да објасни.

Дакле, председник Републике Србије у једном веома коректном, непристрасном и веома јасном одређењу је саопштио да су му страни дипломатски представници који се налазе у Србији на неки начин саопштили да постоје планови који су усмерени против Републике Српске и њене дестабилизације, њеног урушавања или можда чак и рушења. Такву једну добронамерну информацију свако би на овој планети веома радо прихватио и би био захвалан ономе који ју је дао. Међутим, члан Председништва је то урадио потпуно наопако и непристојно и на тај начин показао да он жели „кинеске зидове“ на граници између Републике Српске и Србије, а не сарадњу коју му омогућава Дејтонско-париски мировни споразум, Споразум о специјалним везама Републике Српске и Србије, као и сарадња коју са обе стране Дрине омогућује један те исти народ. То изгледа нико није казао члану Председништва и то он изгледа не зна. Најкраћи закључак за ову његову активност био би, „не пада снег да помори свет, него свака звер да покаже свој траг“. 

Ова порука се може протумачити као једна јавна порука председника Србије политичарима Републике Српске. Да ли би се у том смислу политичари Републике Српске требали захвалити на тим порукама, те да ли би се требали обратити председнику за више информација?

- Када говоримо о томе шта био требало да се уради, поново треба кренути од тога да је то врло значајна информација, да је она врло пријатељски изнета, и да се заиста србски народ треба поносити с тиме да је на челу Србије човек који је такву информацију спреман да подели са својим сународницима с ове стране Дрине. С друге стране, овакав однос члана председништва је пренео веома лошу поруку и типичан је пример доброг ђака и лоших учитеља, који је научио да се полуистинама узнемирује јавност и одвлачи од правих проблема. Члан Председништва је направио један врло лош потез који је малтене, незапамћен у новијој историји. 

Какву поруку послати политичарима у Републици Србској и Србији, и позицији и опозицији?

- Општи закључак би се могао сагледати кроз три нивоа. Први је тај да актуелне позиционе власти у Републици Србској које воде институције система, да их воде много примереније условима у којим живимо, а не у неким замишљеним или нејасним. Навешћу ћу два примера. Нпр. тзв. „Структурални дијалог“ за који нико живи не зна шта је, као и проблем „Реформске агенде“ за коју нико жив не зна шта је, нити за шта служи, нити шта се од тога може добити. Једноставно, ова два процеса су једно велико „НИШТА“.

Опозицији би могли поручити да би могли да почну да буду опозиција у Републици Србској, а не опозиција Републици Србској, те да се коначно почне тако понашати, јер ће тек онда имати шансу да нешто уради.

Када говоримо о Републици Србији, она треба да иде у правцу јачања стабилности, као и политици јачања политичког система. Нужно је да Србија буде изнутра веома јака, укључујући наравно и Косово, без икакве дилеме, а да са Републиком Србском развије, не специјалне паралелне везе, него заједничке јединствене везе и то стварањем компатибилног и  јединственог система србског народа који коначно треба да обезбеди стабилност србског народа на Балкану. На крају, последњи закључак би могао бити следећи: За случај јаке Москве на овој планети, дакле јаке Русије на овој планети, Београд, односно Србија може да ужива. За случај јаког Београда и јаке Србије на овој планети, Бањалука може да цвета и да пева, односно Република Србска.