"Његошева слика је икона " интервју са академиком Матијом Бећковићем

“Његошева слика је икона " интервју са академиком Матијом Бећковићем

         ЊЕГОШЕВА СЛИКА ЈЕ ИКОНА

Академик Матија Бећковић у  интервју објављеном  у "Грађанину" 1997 . године

Академик Матија Бећковић  фото : Славица Јовановић

О Матији Бећковићу не треба посебно говорити , јер се углавном све зна . Ипак, подсетимо се неких битнијих података о овом увек актуелном песнику . Матија Бећковић рођен је у Сенти 1939. године. Навешћемо само неке наслове његових књига : " Вера Павладољска " , " Метак луталица" , "Тако је говорио Матија" , "Рече ми један чоек " , "Међа Вука манитога" , "Куку и леле " ..... "Ћераћемо се још" .... Често је награђиван. Песник који се не умара, чест је гост песничких сусретања али у последње време ретко даје интервјуе. Повод за разговор је и нова књига " Хлеба и језика" , о Његошевој награди и "буци и бесу "  који је његова кандидатура изазвала није желео да прича .

-Добитник сте многобројних књижевних награда "Милан Ракић" , "Октобарске награде" , " Седми јули" . Недавно сте добили и награду " Одзиви Филипу Вишњићу " , затим "Дучићеву" .... Интересује ме Ваше мишљење о наградама , да ли оне могу да послуже као стимуланс и да ли постоји нека награда коју сте прижељкивали, а нисте добили ?

- Обично се говори и мисли да награда има много, али ја мислим друкчије , не може бити много награда, може само да буде мало оних који те награде заслужују . Број награда само говори колико ми имамо значајних  људи чија би имена и чије би дело ваљало сачувати и неговати . Награде се установљавају због због оних чије име носе . Последњих година је свако ко је хтео да се одужи неком важнијем имену основао његову награду. Било би добро да они који те награде  додељују воде рачуна да их понесу они који су достојни имена тих награда. , али као што знате то није увек случај . Ако бисмо ову мисао довели до краја можемо рећи и да су често критерији такви да би неку награду најтеже добио онај чије име та награда носи , да је у конкуренцији .

Академик Матија Бећковић и Славица Јовановић

- С обзиром да не желите да коментаришете ништа унапред у вези с Његошевом наградом , реците нам шта мислите о таквом генију као што је Његош ?

-Није проглашен за свеца , али је постао једна од највећих светиња србског народа . Нема куће у којој нема његове слике, а та слика је у ствари икона .

Ви сте добитник " Дучићеве награде" . Међутим , Вашу сте награду заправо поклонили за оснивање Фонда за преношење Дучићевог тела . Како сте се одлучили на такав гест ?

- Дучић је оставио аманет да се сахрани у свом родном граду и зато је поред аманета оставио и новац . За пола века аманет није испоштован  а новац је потрошен. То је био један од разлога да део Дучићеве награде прилозим у тај фонд за пренос његових посмртних остатака у Требиње .

Објавили сте  много књига, која Вам је најдража ?

- Свака нова , као кад се деца рађају . Увек је најдраже оно тек рођено .

Управо се у издању БИГЗ-а , појавила Ваша  нова књига "Хлеба у језика" . Реците нам нешто више о њој .

- То је тридесетак песама и поема које се могу читати и одвојено и као целина . У нашем народу на питање шта да једем одговор је : хлеба и језика . А знамо да постоји и земаљски и небески хлеб и свакодневни и духовни језик . Не зна се која је страна дубља и несагледивија код оба ова појма .

Академик Матија Бећковић и Славица Јовановић  Бијело Поље 1997 . године

-Живимо у време када се много полемише о политици, неке Ваше колеге су постале активне у политичари . Шта мислите о томе ?

-  Политика нам одређује  живот . Она је најчешћа тема међу људима  и оно што се у другим народима давно догодило и решило овде није , зато се тамо не баве политиком , а ми смо на неки начин на то принуђени, ради свога сопственог опстанка . Разуме се да су уметност и политика два света , да се уметници не разумеју у политику и да се не могу мешати уметнички критерији и медија . Уметници су обично лоши политичари  , зато што су мало практични и користољубиви . А политика је просто професија људи који и кад говоре глупости , знају зашто их говоре и никад нису на губитку . А уметник је увек на губитку када се бави политиком, без обзира да ли је успешан или не .

- Сматрате ли да сте написали своју најбољу књигу , или ћете тек да је напишете ?

-Не знам... Док јечовек жив , има илузију да ће написати нешто још боље , да не би изгубио разлог свог постојања . Када се живот заврши, онда се испостави да је оно што је најбоље написано , написано давно и да је све касније само била инерција , да би човек постојао.

Да ли ћете се ускоро појавити на некој књижевној приредби , рецимо Београдском сусрету писаца ?

Матија Бећковић  и Славица Јовановић  1996 . године  

-Требало би . Сад је време књига , ту је Сајам .... Сигурно .

- Како би гласила Ваша порука младим писцима ?

И кад  вам се чини да нема никакве наде и да нико не разуме оно што говорите и пишете , знајте да је то био случај са свим великим писцима ..

Разговарала  : Славица Јовановић

Интервју објављен у  "Грађанину"  6. октобра 1997. године