BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Арно Гујон: Србија у мом срцу

18.05.2015. год.
Млади Француз о осећању које гаји према нашем народу, погледима Француза на ситуацију на балкану... Србска путна исправа ми је остварење сна, желео сам је свим бићем. Надам се да су ратови и насиље иза нас

Уз земљу свог порекла, човек може, избором и љубављу, да пронађе судбину која му није исписана рођењем. Тако, у разговору за "Новости", своју животну причу описује оснивач и председник удружења "Солидарност за Косово" Арно Гујон, Француз, а сада и Србин, коме је, због великих заслуга на хуманитарном пољу, недавно уручен пасош наше земље.

* Због чега сви ваши путеви воде ка Србији, а Србија, тече вашим венама иако немате ни кап српске крви?

- Отац Ив и деда Жилбер су ми, као велики заљубљеници у историју, у детињству много говорили о снажном пријатељству између наше две земље, још од времена Првог светског рата, али и раније, када се краљ Петар Први борио на страни Француске. Ово пријатељство је нарочито била тема у нашој кући када је НАТО бомбардовао Србију. Због тог напада смо сви у породици били шокирани. Иако сам тада имао само 13 година, свега се добро сећам. Знали смо да се ствари не догађају онако како су их представљали француски медији. Моја љубав према Србији се касније наставила одласком на Косово, учењем србског језика и историје, а затим сусретом са супуругом Иваном, која је србског порекла и, недавно, рођењем наше кћерке Милене.

* Ступањем у српску националност је, дакле, на неки начин, заокружена ваша животна прича?

- Овим чином спојили су се моји различити делови, лични и породични путеви. Србски пасош је остварење мог сна. Желео сам га свим срцем. Крунисао је моја осећања. Никада се нисам осећао као странац, у Србији, и међу Србима. Званични документ, који ми је предао министар унутрашњих послова има и нарочиту симболику, јер је то и признање нашем хуманитарном удружењу.

* Шта сте сада, Србин из Француске или Француз који воли Србију?

- Да сте ми то питање поставили пре десетак година, рекао бих вам да сам стопроцентни Француз. Данас, у мом срцу, Србија има равноправно место. Пасош је то и озваничио. Моја супруга је Францускиња србског порекла, ја сам Србин француског порекла, а обоје смо прави Французи и Срби.

* Шта вас импресионира код народа коме и сами однедавно припадате?

- Волим српску гостопримљивост, отвореност, поштовање традиције, толеранцију. Срби су директни, не околишају кад нешто хоће да кажу. Воде отворене дебате. Не задвољавају се оним што им се сервира, већ сами истражују да би сазнали истину. То називам народном интелигенцијом. О најразличитијим темама може да се разговара са сељанином из енклаве, београдским студентом који течно говори француски и енглески или возачем таксија. Присутни су отвореност духа и знатижеља.

* А шта вам мање прија?

- Непоштовање рокова и лоша организација. Срби су, ипак, сналажљиви, па успевају да од данас до сутра остваре немогуће ствари. Али, ако желимо да постигнемо нешто велико, потребни су план и време. Тако бих одговорио као Француз. А као Србин, додао бих томе и сталне поделе унутар србског народа. Не постоји консензус око значајних питања од националног интереса која се тичу прошлости, али и будућности. Ако се два Србина око нечег слажу, можете бити сигурни да ће потражити и трећег, да би имали око чега да дискутују!

* Како сте одлучили да помажете Србима у енклавама?

- Било је то сасвим природно. Свест о томе ми је дошла још 1999, али сам тада био мали да бих нешто учинио. Преломни тренутак се догодио у марту 2004. када је дошло до погрома Срба. Усред опште незаинтересованости у Европи, одлучио сам да се одмах ангажујем и демонстрирам.

 
Колико је напора било потребно да остварите вашу намеру?

- Прве године сам, с братом, организовао скромни конвој. Најтеже је у почетку било пронаћи донаторе. Зато смо свуда по Француској организовали многобројне конференције, да бисмо објаснили ситуацију. И, људи су почели да нам помажу. Прве године смо имали неколико десетина давалаца прилога и сакупили неколико хиљада евра.Данас има више од 10.000 добротвора. То нам омогућује да остваримо пројекте. Прошле године смо послали шест камиона робе. Од малог удружења прерасли смо у истинску невладину организацију. Сада имамо тридесетак волонтера. Уз партнерство с Рашко-призренском епархијом, од 2004. године доданас, у енклаве на Косову смо послали 36 хуманитарних конвоја с 400 тона робе у вредности већој од два милиона евра. Реновирали смо 15 школа, сваке године шаљемо четрдесеторо деце на море, помогли смо у изградњи два газдинства, обнављању манастира и цркава.

Какви су вам даљи планови?

- Ове године наставићемо изградњу фарме за узгој јунади у Новом Брду, децу ћемо послати на Крф, а фолклорну групу из околине Гњилана на сморту у Турску. Купићемо школски материјал, а наставићемо и с обнављањем школа.

МИЛЕНА УСКОРО СТИЖЕ У БЕОГРАДАРНО Гујон је по занимању инжењер за превенцију ризика. Рођен је у новембру 1985. године у Греноблу, а последњих година живи у Србији. Његова супруга Ивана, чији су родитељи пореклом из Малог Зворника, и једномесечна кћерка Милена, тренутно се налазе у Француској. - Беба је још мала да би путовала, па сам сад стално између Србије и Француске, али ћемо ускоро сви заједно у Београд - каже Гујон.

Шта вам је, током свих ових година, остало у најупечатљивијем сећању?

- Дечји погледи. Деца која се на снегу играју у вуненим чарапама и сандалама. Старци изоловани у напуштеним кућама, препуштени на милост и немилост онима који им прете. Шокантно је видети услове у којима ти људи живе. А опет, на први поглед, та деца се труде да живе нормално, да се играју, јер и не знају како изгледа нормалан живот у ком се може слободно прошетати од једног села до другог, без увреда и напада, где могу слободно, без страха, да говоре свој језик. То ме мотивише да се сваке године вратим и наставим да им помажем. Километри нам зато не представљају никакав проблем.

* Како вид­­и­­те будућност на Балкану?

- Надам се да су ратови и насиље иза нас. Нажалост, напетост је и даље присутна на Косову. Стање је осетљиво. Недавно се у Македонији видело колико лако и брзо ствари могу далеко да оду. Важно је да људи схвате опасност и ограде се од оних који праве тензије. Ране су свеже. Треба бити веома опрезан. Живим у Србији где могу да се уверим да има много мудрости у донетим одлукама. У Србији постоје свест и жеља да се закопају ратне секире и да се сарађује. Само тако може да се напредује. Срби су то схватили. Надам се да су и остали у региону свесни тог проблема и да ће ићи ка сарадњи и помирењу.

Колико Французи данас знају шта се дешава на Балкану?

- Имајући у виду да се западни медији више не баве Балканом, нажалост, нису довољно информисани. Али, они који се интересују могу да пронађу вести преко интернета. У сваком случају, људи су данас свесни да Срби нису онакви каквим су их медији на Западу раније представљали и сагледавају ствари много реалније. Ипак, у општем смислу, Французи се баве својим свакодневним проблемима, а далеко мање спољним догађајима.

ПРИЗНАЊЕ "НОВОСТИ"ЗБОГ свега што је учинио за Србе на Косову, "Новости" су Гујону 2012. године доделиле Плакету за најплеменитији подвиг године. - То је веома велико признање за наше удружење. Ми, који носимо помоћ, можемо директно да се уверимо у захвалност оних до којих је стигла, али оваква признања су важна да би се у то уверили и сви они који нам помажу у Француској. Тако смо им на симболичан начин пренели захвалност србског народа.

Шта је остало од србско-француског пријатељства из Првог светског рата?

- Трагови тог пријатељства су видљиви. У француским градовима постоје бројне улице, авеније и тргови с именима значајних Срба. Захваљујући томе смо и успели да окупимо толико донатора. Људи се, међутим, генерално, све мање, нажалост, занимају за историју, чак и своје земље, а не још и неке друге. То није само француски проблем. Наравно, наше пријатељство може и мора да буде на вишем нивоу.

Француски војници или хуманитарци, као ви, углавном се из србских средина враћају као пријатељи...

- Прецизније речено, наше пријатељство је успавано и чека да буде пробуђено. Будимо га кад се обраћамо Французима преко наше асоцијације, који нашим очима виде братску земљу и воле је кроз наше акције. Ова осећања су пробуђена и кад војници пренесу своја искуства о блискости са Србима, нашим историјским савезницима. Али, не треба остати само затворен у прошлости. Србско-француско пријатељство се и даље гради, и треба га развијати у будућности.

Нису, дакле, сви Французи као Бернар Кушнер?

- Далеко од тога! Увек постоји званична дипломатија, која директно зависи од политичке власти, али и народна дипломатија, која показује оно што људи носе у својим срцима. Генерал Де Гол је говорио да међу народима нема пријатељства, већ само заједничких интереса. Мислио је на званичну дипломатију. А народна дипломатија је ту да негује блискост. Ми смо данас њени представници.

Назире ли се данас талас младих Француза који, попут вас, у својим размишљањима, мењају поглед, не само у односу на Србију, већ и на ситуацију у целом свету?

- Млади нараштаји у Француској су сада независнији од претходне генерације, пре свега зато што су средства информисања далеко разноврснија. Кад би се нешто догодило пре 20 или 30 година, преко телевизијских екрана су нам говорили како треба да мислимо. Данас је довољно укључити компјутер и пронаћи различите изворе, што омогућава стварање независнијег мишљења. Зато млади у Француској, и у многим другим земљама, имају далеко више критичан став.



  • Извор
  • / vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Синиша Љепојевић, угледни србски интелектуалац, ветеран ТАНЈУГ-а, који је деценијама живео и радио у Лондону, а сада је и народни посланик покрета „Ми – глас из народа“, за Братство...


Дмитриј Рогозин, послије вишедеценијске успјешне политичке каријере у Русији, током које обављао високе државне функције након почетка СВО отиснуо се на прву линију фронта. Тамо је у децембру прошле...

Уредник Восток вести недавно је посетио Вагнер Центар у Санкт Петербургу


Министар спољних послова Сергеј Лавров дао интервју за ТВ канал Русија 24 и РИА Новости.  О датуму завршетка специјалне операције

По мишљењу доктора историјских наука Јелене Гускове, садашњи положај Србије условљен је дугогодишњом политиком једностраних уступака које је Београд чинио у односима са Приштином. А данас Србија нема много...


Традиционални божићни конвој хуманитарне организације \"Солидарност за Косово” стигао је у српске енклаве. Арно Гујон, директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону и оснивач организације “Солидарност...


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА