BitLab хостинг
Почетна страница > Новости
Бранко Ракочевић

Гинтер Грас – Интервју из августа 2010.

 Гинтер Грас – Интервју из августа 2010.
14.04.2015. год.
Светски познат писац, лауреат Нобелове наргаде за књижевност, Немац Гинтер Грас, већ одавно не даје интервјуе, али је за руски лист „Нова газета“ (Новая газета) напарвио изузетак (август, 2010)

Ових дана је завршио књигу „Речи о браћи Грим“. Признање о љубави (Grimms Woeter.eine Libeserklaurung). Прво питање новинара Сергеја Золовкина гласило је:  „Господине Грас,  у Вашим књигама је испричано,  како је сасвим млади војник Грас,  у пролеће пре 65 година лежао рањен у војној  болници где је  и сазнао о безусловној капитулацији вермахта. ”
Грас: Имао  сам тада  само  17 година. Заслепљен нацистичком идеологијом младић није разумео ни у малом степну значај  таквог  догађаја. Био је  то просто расрђен  и озлојеђен војник у парампарчад разбијене војске.  У којему  су се борила два противуречна осећања: стид и понижење због тога што су нас поразли и потукли до ногу и огромно олакшање,  скоро срећа,  кад посмислимо да више неће бити потребе да поново дрхтимо у рововима страхујући  да не  погинемо од метка или да  нас не разнесе граната.
 

Упитан да ли  је искуство Другог светеског рата донело антимилитаристичке навике,  Грос  је одговорио:
„Просудите сами. Одмах после 1945.  Европа се ’укрцала’ у ноиви рат,  овог пута хладни,  који  се често загрејавао до врелог,  само  на ограниченом простору, час тамо, час овамо. Другачије није могло ни бити у време владавине  два непомирљива и  међусобно оштро супростављена политичка система.  Онда је остала само једна супер сила.  И шта се тиме добило? ’Једнодржавни’  поредак, како ја волим да кажем, уопште не може спасити планету од  новог крвопролића. Светска напетост расте  узрокована скривањем  иза енергетских извора и пава да се њима располаже као што је то било у Персијском заливу, или иза неке друге идеологије такође условљене економским разлозима  чија је  потврда бесконачни рат у Авганистану.


Пошто га је новинар ’Нове газете’  подсетио на његов познати став да је уједињење две немачке државе,   било стратегијска грешка,   те да  је” ’писац и публициста Гинтер Грас  1990. г. жестоко осудио ’сливање ’ СРН и ДДР,  упозоравајући да ће падом Берлнског зида бити створена једна милитаристичка држава’,  упитао га је да ли и даље остаје при том ставу,  и  добио је одгововор:
„Ви сте рекли  ’сливање’? Остајем  при свом убеђењу. Немачка  ће још дуго преживљавати последице превременог уједињења два своја дела. И то дела који су изгубила супстанце непоходне  за истинско  уједињење.


-Ако је то  тако,   господине Грас,  да ли то значи да расте Ваша забринутост за будућност нације,  Европе,  планете?
Грас: У Апoкалипсу,   то јесте трећи светски рат не  могу да верујем. Зато што је толико  напуњен  атомски арсенал као ефикасно средство узјамног одвраћања  чинећи  самоубиство планете мало вероватним. Али зато лидери у трговини оружјем као што су САД,  Русија, или моја држава,  вољно или невоиљно,  подстичу развој високо профитног бизниса ескалацијом локалних ратова. Растућа количина оружја које производе, погоршава квалитет мира у свету. Ту је још једн проблем:  све већа и дубља поларизација богатства и сиромаштва.  На   ту опaсност располућену  растућом ксенофобијом  и тероризмом још средином седамдесетих година прошлог  века упозаравала је светску елиту и владајући  бизнис Независна комисија за међународни развој „Север-Југ“ на чијем је челу био њен утемељивач, социјалдемократски лидер  Вили Брант,  Бундес канцелар. Нажалост, нови,  разумнијии  и праведнији економски поредак  није никад успостављен,  а продужава се пренасељеност појединих региона,  па и целих континената.  Глобално отоплавње по мени остаје и даље  велика опасност по опстанак света. 
Неколико питања  Нове газете,  иначе опозиционог листа који оштро критикује власти Кремља,  посебно у области  слободе штампе  у корпусу  људских права и слобода,  односило се на политички ситем у Русији.


Како вам изгледа  наш садашњи политички ситем и да ли до Вас допиру  вести о оним Русима који ризикују своје животе ради општечовечанских вредности?

Грас: Да, доборо ми је познато да такав еликсир демократије као што је назависна  штампа у Русији се још није „примио”. Знам и то да  је јавна критика порока савременог система власти у вашој домовини веома опaсна. Зар  вас тамо још увек стрељају?

Нажалост, да.
Грас: то ће све трајати до оног времена док се већина људи не ослободи невидљивих окова пређашњег ржима. Код нас Немаца не само у законима, него и у свести се укоренило мишљење и став да је нацизам био злочин против човечанства. Да,  национал–социјалистички режим је остао део немачке историје.  Али,   у књижевности,  на филму,  у медијима,  та страница историје се јединствено оцењује као стидна и срамна.  Показало се да у Русији није тако. Тамо нема довољно политичке воље да се жигошу злодела која су бивше вође учиниле против свог народа. Међутим, друштво које није осудило сопствену крваву прошлост, приморано  је да страда и у садашњости. Волео бих да нисам у праву,  али Русија без покајања и либералних промена ризикује све новије и новије губитке  својих угледних грађана. И то  не само новинара чија убиства код вас,  колико је мени познато, још нису расветељена.


На крају интревјуа русклог новинара је интерсовало шта немачки писац,  већ у поодмаклим годинама,  сада пише.
Грас: И сам се чудим, како ме у мојих  82  године здрављe одлично служи  и омогућава ми пуну радну способност. Остало ми је довољно енргије да несметано и даље стварам.  Ових дана сам завршио за мене веома важан рукопис. Књига ће се звати „Речи маске“(Grimms Woeter). У погледу свог политичког анагажовања Грас је потврдио да је и даље социјалдемократа: „Настојим да искористим слободу речи у корист праведности  и оздрављења социјалних односа у немачком друштву.”



Превод и обрада:   Бранко Ракочевић


 





Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Синиша Љепојевић, угледни србски интелектуалац, ветеран ТАНЈУГ-а, који је деценијама живео и радио у Лондону, а сада је и народни посланик покрета „Ми – глас из народа“, за Братство...


Дмитриј Рогозин, послије вишедеценијске успјешне политичке каријере у Русији, током које обављао високе државне функције након почетка СВО отиснуо се на прву линију фронта. Тамо је у децембру прошле...

Уредник Восток вести недавно је посетио Вагнер Центар у Санкт Петербургу


Министар спољних послова Сергеј Лавров дао интервју за ТВ канал Русија 24 и РИА Новости.  О датуму завршетка специјалне операције

По мишљењу доктора историјских наука Јелене Гускове, садашњи положај Србије условљен је дугогодишњом политиком једностраних уступака које је Београд чинио у односима са Приштином. А данас Србија нема много...


Традиционални божићни конвој хуманитарне организације \"Солидарност за Косово” стигао је у српске енклаве. Арно Гујон, директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону и оснивач организације “Солидарност...


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА