Муслимани четници у 2 свјетском рату (3)

Фес за краља и отаџбину
Сарајлија Фехим Мусакадић је пред смрт узвикнуо: ”Живео краљ, живео Дража, доле Тито”. Мусакадић је само један од бројних муслимана у четнилком покрету.
Јед с којим је у муслиманским политичким круговима и уопште јавности дочекана вест да је на Дан победе над фашизмом у Београду делегација америчких војних ветерана Гордани Михаиловић уручила орден којим је некадашеи председник Хари Труман одликовао њеног оца ђенерала Драгољуба Дражу Михаиловића, заслужује да се о Равногорском четничком покрету каже још понека реч.
Тим пре што је у Сарајеву, такође на Дан победе организовано јавно спаљивање заставе Четничког покрета, чиме се желело сугерисати да је и овај, без сумње антифашистички покрет, заправо властита супериорност.
Без жеље да се било ко покушава убедити у нешто у шта, силом природе политичких убеђења и националних циљева, не жели да поверује, ваља поменути само неке историјске чињенице.

А историја бележи и то да је известан број припадника исламсе вероисповести у Краљевини Југославији прихватио идеју Равногорског покрета, па се чак придружио и четничким јединицама. Ти муслимани нису били већина, али кажу историјски списи – нису били ни малобројни.
Већ 1941. већи број муслимана прилази покрету ђенерала Драже Михаиловића у четничке редове на подручју целе Краљевине Јгославије. У сарајеву се 1942. године оснива Муслимански четнички акциони комитет који је бројао четрнаест чланова.
У окупираном Београду био је образован ”Муслимански центар”, који је сарађивао са Равногорским покретом и посебним каналима одржавао везу са Босном и Херцеговином.
Вођа овог центра, све до одласка на Равну гору где постаје члан Централног националног комитета – политичког крила Равногорског покрета, био је бивши народни посланик Мустафа Мулалић из Ливна. Његовим одласком вођство преузима Абдулах Кемура, књиговођа Српске земљорадничке набављачке задруге, кога су партизани, при заузимању Београда, међу првим убили.
Група је илегално издавала и лист ”Исток”, који је уређивао управо Мустафа Мулалић. Муслимани су активно учестовали у оружаним одредима и на разне друге начине чинили непроцењиву корист борби коју је водио србски народ.
Тако су нацисти прилоком операције ”Шварц” која је вођена маја 1943. године против четника, делили летке у којима су позивали муслимане да не ступају у Дражине четнике. Летак се чува у Националном архиву у Вашингтону под бројем Т-315-67-000574.
Најпознатији представник муслимана у четничком покрету је свакако мајор Фехим Мусакадић из Срајева. Мусакадић је за време Првог светског рата био добровољац у србској војсци. Био је носилац Карађорђеве звезде са мачевима.
Одмах по избијању Другог светског рата ставио се на располагање Чичи који га шаље у источну Босну у штаб Војводе Петра Баћовића. Мусакадић је основао Коњички муслимански четнички батаљон.
Комунисти су га заробили 1943. године у Странама код Улога, срез невесињски, са још неколико четничких официра и војника. Пред саму смрт узвикнуо је: ”Живио краљ, живио Дража, доле Тито”.

Ништа мање значајан није био ни Мујо Пашић, познати судија из Мостара. Усташе су га ухапсиле јер је пружао отворену подршку Србима. Заузимањем бројних сродника и пријатеља пуштен је на слободу, након чега се прикључује Дражиним четницима, где убрзо постаје командант батаљона.Међутим заробљавају га немци, и потом предају усташама које су га убиле у логору Јасеновац.И др. Исмет Поповац, лекар из Коњица и командант муслиманског четничког батаљона, ставио се на располагање ђенералу Дражи. Пре рата Поповац је био председник општине Коњиц. Његов батаљон је 20. јануара 1943. године, заједно са невесињском, коњичком, калиновачком и Другом сарајевском бригадом, успео да ослободи од усташа муслиманско насеље Бјелимић. Власт у ослобођеном насељу преузео је мајорФехим Мусакадић. Др. Поповац је погинуо у Требињској шуми, 1943. године.
Поручник Ченгић, активни официр, четничком покрету се придружује већ почетком 1942. године. Четничка команда га шаље са специјалном мисијом у Мостар, али су га усташе ухватиле и заклале.
Иако су усташе и комунисти тврдили да у четничким редовима нема муслимана, односно да су они пришли њима, постоји још мноштво података који показују не само присуство, него и бројност муслимана у четничком покрету.

Истакнути муслимански представници у четничком покрету били су и Мустајбег Хаџихусеиновић, Смајо Ћемаловић из Мостара, Мустафа Берберовић из Благаја, Абид Пргуда, Омер Калајџић, Мухамед и Абид Мехмедбашић из Столца, Мустафа Леко из Благаја, Џемал Кршлаковић – имам – мудрис из Коњица, хафиз и члан улме меџлиса у Сарајеву Мухамед Панџо, доктор Мухамед Беговић професор универзитета у Београду, имам Абдулах Хоџић из Београда и управник ”Гајретовог” дома у Београду Мехмед Ћемаловић

У штапској чети среског команданта у Коњицу Јова Бабуловића већина бораца су били муслимани, а у саставу Коњичке четничке бригаде налазили су се муслимани четници из Коњичке Жупе која је бројала 200 бораца, Бјелимића такође 200 бораца и Улошког батаљона који је бројао 150 муслиманских бораца.
На положају Бјелашнице било је 400 муслимана-четника из Умчана. У Вишеградској бригади под командом капетана Никића налазило се 200 муслимана, у одреду под командом поручника Куреша, као и у Херцеговачком одреду било је по 80 четника муслиманске вероисповести.
На положају Дјевојчин Кук било је 70 муслиманских бораца, а у борбама око Неретве потпуковник Јовановић је поред својих 200 бораца, имао на располагању и 200 муслимана-четника на положају Бјелашница-Коњиц-Бијела.
У пролеће 1943. године у саставу Невесињске бригаде налазио се муслимански батаљон којим је командовао Алија Коњхоџић. Други батаљон се налазио у саставу Мостарске бригаде и био је под командом капетана Владе Милошевића.
Један од најпознатијих муслиманских четничких формација је чувени Коморански одред који је био под командом Хусеина Ровчанина. Овај одред је формиран на терену између Бродарева-Бијелог Поља-Пријепоља и бројио је неколико стотина бораца. Њихова је заслуга у томе што комунисти нису прешли реку Лим, иако су током 1943-1944. године то покушавали неколико пута.
Да су и након завршетка рата муслимани били уз Дражу доказује и поступак Есада Вехабовића из Босанске Градишке који је ухапшен зато што је јавно тражио да се окачи слика ”бесмртнога Драже уместо Броза зликовца”.
Ето, то нам говори историја. Али, некима, очигледно, историја није ”учитељица живота”. Зато нам се, ваљда, све ово и дешава.