Народима Севера пружа се помоћ у очувању самосвојности

Малим народима Севера, Сибира и Далеког Истока Русије 2013. године ће бити издвојено 240 милиона рубаља (8 милиона долара) из федералног буџета. Основни део овог новца ће отићи на подршку традиционалне привреде. Ипак експерти подвлаче да се не сме заборављати на самосвојност културе и језика староседелачких националности. Без државне помоћи уникалност малобројних народа ће бити изгубљена.

Староседелачки народи су они који су живели на својој земљи много пре формирања државних граница, пре доласка досељеника из других места. У малобројне, пре азакону Руске Федрације, спадају народи чија бројност износи мање од 50 000 људи. У Сибиру, на Северу и Далеком Истоку Русије таквих је 244 хиљаде људи. Међу њима је 41 хиљада Ненаца, 14 хиљада Шораца, а Енаца је свега 237 људи. Ту си у Вепси, Долгани, Кереци, Саами, Чукчи, Ескими – свега 40 малих народности. Како се не би изгубили у милионској Русији, очували језици, културу и једноставно преживели у родном крају, њима је потребна помоћ државе, говори потпредседник Асоцијације староседелачких малобројних народа Севера, Сибира и Далеког Истока Родион Суљандзига.

- Проблема је много. То је и социјално-економски положај ових народа, пошто они живе у најудаљенијим угловима Русије са апсолутно неразвијеном инфраструктуром. Тамо су врло тешки природни услови. Незапосленост достиже гигантске размере. Они, као и њихови преци пре неколико стотина година, баве се узгајањем јелена, ловом, рибиловом, сакупљањем плодова. То нису људи тржишног начина мишљења.

Због традиционалног начина живота исконски малобројни народи нису прилагођени савременим тржишним условима и овој категорији руских грађана поклања се посебна пажња владе. Из федералног и регионалног буџета издвајају им се новчане субвенције. При томе већи део новца одлази на куповину продукције коју производе староседелачки народи – меса, рибе, коже, крзна, шумских плодова, печурки, коштуњавих плодова. Ова производња у савременим условима је потпуно нерентабилна. И с времена на време се чују предлози да се једноставно људима издваја новац – економски ће испасти повољније. Али субвенције лако изопаче човека, негодују други. Староседелачким народима Севера је потребна не риба, већ удица, подвлачи члан комитета Државне думе РФ за проблеме малобројних народа Севера и Далеког Истока Григориј Лидков.

- Основа очувања било ког етноса је наравно она територија на којој људи живе, и видови занимања који су исконски били услов њиховог преживљавања. У условима севера, у којима људи живе, нема смисла говорити о некој рентабилности средстава. Трошкови су врло велики. Врло је велика саобраћајна удаљеност. Зато су субвенције усмерене на то да се очувају услови преживљавања људи.

Осим тога, средства из регионалног и федрералног буџета одлазе на социјалну сферу – изградњу школа, домова, медицинских установа. У Русији се редовно одржавају етнокултруне манифестације. Стварају се национална средства за масовно информисање. Главни циљ државе је да сачува начин живота малих народа, да подржи нагомилано културно благо, и истовремено да им помогне да стану на ноге у економском смислу. Бити конкурентан без штете по самосвојсност није лак задатак, али је решив, уверавају експерти.

Наталија Коваљенко,