Чој­ство пре­тва­ра­ју у гејпа­ра­дер­ство

Бе­сје­де­ћи по­во­дом Сре­те­ња, да­на ка­да је 1901. го­ди­не пре­ми­нуо вој­во­да Мар­ко Ми­ља­нов, ми­тро­плит цр­но­гор­ско-при­мор­ски је ис­та­као да је сва му­дрост на­да­ле­ко чу­ве­ног Ку­ча са­др­жа­на у ње­го­вој исти­ни да су дви­је вр­ли­не нај­ва­жни­је за сва­ког чо­вје­ка, а то је вр­ли­на ју­нач­ка и вр­ли­на чој­ства. Ар­хи­е­пи­скоп це­тињ­ски је по­ру­чио да на­ше ври­је­ме до­но­си опа­сност да мо­рал­не вр­ли­не по ко­ји­ма је вој­во­да Мар­ко Ми­ља­нов на­да­ле­ко чу­вен не­ста­ну или се пре­тво­ре у не­што дру­го. 

– На­жа­лост, у ово на­ше ври­је­ме по­сто­ји опа­сност да се ју­на­штво пре­твори у еуро­по­клон­ство, а да се чој­ство пре­о­бра­зи у геј па­ра­дер­ство. Еуро­по­клон­ство, геј па­ра­дер­ство, као вр­ху­нац људ­ског жи­вље­ња ов­дје на зе­мљи, гра­ђе­не ва­ви­лон­ске ку­ле, као ју­на­штво – по­ру­чио је, из­ме­ђу оста­лог ми­тро­по­лит.

Он је упо­зо­рио да је гејпа­ра­дер­ство као уну­тар­њи по­ре­ме­ћај људ­ске при­ро­де и од­ри­ца­ње од оног до­сто­јан­ства ра­ди ко­га је Бог ство­рио чо­вје­ка упра­во оно што по­ла­ко, али оче­вид­но ја­сно си­је де­мон­ска си­ла по ду­ша­ма ми­ли­о­на љу­ди ши­ром Евро­пе и ши­ром сви­је­та.

– Гејпа­ра­дер­ство је оно што по­чи­ње да тру­је и за­мје­њу­је истин­ско и пра­во чој­ство и људ­ско до­сто­јан­ство и ов­дје у Ње­го­ше­вој Цр­ној Го­ри, у Цр­ној Го­ри Марка Миљанова. Без об­зи­ра на то шта ми са­вре­ме­ни­ци чи­ни­мо и ра­ди­мо, он оста­је и да­ље као је­ди­ни пу­то­каз сва­ком по­ко­ље­њу, па и овом на­шем ко­је је по­му­ће­не са­вје­сти и по­му­ће­ног ума – ка­зао је ми­тро­по­лит Ам­фи­ло­хи­је.

Ју­на­штво је бра­ње­ње се­бе од дру­гих, бра­ње­ње се­бе од зла, за­ви­сти, од мр­жње, а чој­ство кроз ко­је је он де­фи­ни­сао оно што је су­шти­на Је­ван­ђе­ља, бра­ње­ње дру­гих од се­бе, жр­тво­ва­ње се­бе за дру­ге, ка­зао је он. У ње­го­вој нај­ду­бљој исти­ни, по­ру­чио је ми­тро­по­лит, са­др­жа­но је вр­хун­ско до­ста­јан­ство људ­ске при­ро­де ко­је се са­сто­ји упра­во у за­до­би­ја­њу уну­тар­ње сло­бо­де од гри­је­ха, мра­ка, од смр­ти, про­ла­зно­сти, ни­шта­ви­ла и све­га што угро­жа­ва бо­гомда­но људ­ско до­сто­јан­ство. А.Ш.

– Ју­на­штво и чој­ство Мар­ка Ми­ља­но­ва би­ло је и оста­ло основ­но на­че­ло ово­га мје­ста, не са­мо Ку­ча, не­го и ци­је­ле Цр­не Го­ре. Оно је основ­на вр­ли­на сва­ко­га истин­ско­га и пра­во­га људ­ског би­ћа. Цр­на Го­ра се тру­ди­ла, уте­ме­љив­ши се на том и та­квом ју­на­штву и чој­ству и том сје­ме­ну ко­је је по­си­јао Све­ти Са­ва сво­јом ру­ком и за ко­је се жр­тво­вао Све­ти Пе­тар Це­тињ­ски, да бу­де но­си­лац те дво­јед­не вр­ли­не ју­на­штва и чој­ства до на­ших вре­ме­на – по­ру­чио је ми­тро­по­лит Ам­фи­ло­хи­је.